DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 54 <-- 54 --> PDF |
Schreiber je bio jedan od onih ljudi, koji već od prvog susreta stiču poverenjc i simpatije. Zato je veliki broj posetilaca ´Psunja, koji su ga svi od reda poznavali i voleli, prenerazila upravo neverovatna vest, da je podlegao teškoj bolesti, sušici, taj mladi čovek, koji je sa svojih trideset godina odavao zdravog, fizički odlično razvitog čoveka, šumara športsmana i lovca. Tužna vest se na žalost obistinila; ovog dobrog druga i prijatelja, ambicioznog stručnjaka, primernog muža i oca — nema više među nama! Kao šumarski sin, pokojnik je već u ranoj mladosti zavolio lepote bosanskih šuma, pa nije čudo da ga je povukla neodoljiva želja da svojom radinošću na polju zelene struke doprinese svoj prilog za procvat i napredak naših šuma. Svoj zadatak shvatio je vrlo ozbiljno i savesno. Svršivši 1926 g. bečku Bodenkulturu, prakticira neko vreme kod Šumske uprave u Drvaru i kod Šipada, a odsluživši vojni rok zadržaje se neko vreme u službi kod Hidrotehničkog odeljka u Bihaću, da 1. novembra 1928. nastupi novo mesto kod Narodne šumske u Okučanima, gde ostaje sve do svoje rane smrti, ispočetka uz šumarnika Denza, a posle njegove smrti kao samostalan šef Šumske Uprave ovog preduzeća. God. 1931 polaže šumarski stručni ispit, ostavljajući kod ispitne komisije vrlo prijatan utisak naročito kao odličan tehničar. Delikatna je uloga šumarskog stručnjaka kod velikih eksploatacionih preduzeća, kod kojih su uobičajene čiste seče. Pogotovo u doba krize, kada se i u budžetima javnih tela nalaze tako skromna srestva za veštačku obnovu šuma. Ovu tešku misiju ispunjavao je pokojnik s mnogo takta, uživajući i puno poverenjc svog službodavca i postižući u isto vreme maksimum onoga, za čim su težila njegova idealna, stručna nastojanja. I sad ga vidim kako su mu se oči zasjale kad sam hvalio uspele smrekove kulture, kroz koje me vodio put privlačeći se srnjaku. S koliko je oduševljenja govorio o uspelom hrastovom pomlatku u sečinama državne šume, koju je firma eksploatisala pod njegovim vodstvom; s koliko je pažnje izgrađivao ogranke šumske želcznice i druge tehničke objekte! Naročitu brigu posvećivao je lovu. Volio je divljač, rado je išao u lov, ali njegova meka i profinjena duša izbegavala je onu poslednju fazu lovne ekonomije, koja dolazi do izražaja u pobiranju kamata lovnog kapitala, a koja je gotovo jedini i najmiliji deo nastojanja velikog dela lovaca. To je samo izvršivanje otstrela za îazliku od nege i podizanja divljači. Koliko puta mi je opisivao s najvećim oduševljenjem svoje susrete s jelenima i prekrasnim srnjacima, pa kad sam ga zapitao: zašto nije pucao? dobio sam uvek isti odgovor: »Bilo mi je žao...« Da, pokojnik je bio jedan od onih retkih lovaca, koji je mrzio šumu bez divljači i ulagao sva srestva i energiju, da u ovim bogodanim lovištima zapati što veći broj divljači. Danas možemo s ponosom tvrditi, da se Psunj ubraja medu naša najlepša lovišta na visoku divljač, čime je znatno povećana vrednost ovih objekata ne samo sa sportskog i prirodoznanstvenog, već i sa ekonomskog gledišta. Lovište ovog privatnog preduzeća ni u čemu ne zaostaje za lovištima susednog državnog i imovnog Psunja, gde se jednakom energijom štiti i gaji visoka divljač, što s naročitim zadovoljstvom podvlačimo, jer više od jednog decenija s najvećom pažnjom pratimo razvitak ovih lovišta. Taj posao nije bio ni jednostavan, ni bezopasan. Ćeli niz lugara s teškim ranama i prostreljenim prsima, koji su s toliko odvažnosti i ljubavi za opšte dobro branili ova lovišta, zaslužuju naše divljenje i duboko poštovanje, jer su zverokradice, uništivši susedna privatna lovišta, svom energijom jurnuli na dobro očuvane komplekse spomenuta tri vlasnika. Došlo je već dotle, da je i samo obavljanje šumarske službe postalo skopčano s najvećom opasnosti po život. U tom milijeu naš pokojnik nije poznavao straha. On je bez predomišljanja izlagao svoj mladi život opasnostima i samo sretnom slučaju ima da zahvali, što jeiz teških susreta s opasnim zlikovcima izneo živu glavu. On, koji je najmanje streljao, ali koji je imao jedino veselje u tome, da umoran od dnevnog rada, satima posmatras 598 |