DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1936 str. 49 <-- 49 --> PDF |
cegovini, a naročito u ovoj posljednjoj, trebalo ovu vrst stoke sasma dokinuti ili da je zemljoradnik zamijeni sa drugom kojom vrstom, na pr ovcom. RÉSUMÉ . En traitant la question de ladite ségrégation, l´auteur a dans la vue le coté spécialement technique du probleme. Prof. Dr. P. GJORGJEVIĆ (BEOGRAD): XL ISTORIJE PANČIĆEVE OMORIKE (PICEA OMORICA, UNE DATE HISTORIQUE) U broju 11 Šumarskog Lista za novembar 1935 godine objavljen je članak g. P. Fukarek-a pod naslovom: »Picea omorica, njezina vrednost u šumarstvu i pitanje njenog areala«. Pa kako se u tom članku nalaze i nekoje nepotpunosti u pogledu vremena njenog otkrića, smatramo za potrebno da te praznine ovim dopunimo. Tako na str. 494 citiranog članka g. Fukare k saopštava: »Prvu vijest o postojanju neke naročite konifere u graničnim krajevima ondašnje Kneževine Srbije nalazimo u izvještaju beogradskog botaničara profesora Josipa Pančića« ... U svojoj knjizi »Flora kneževine Srbije« izdanoj u Beogradu 1874 godine pozna on za te krajeve samo običnu smreku i jelu, te neke borove, dok »omoriku« još ne spominje. Godine 1876 nakon istraživanja užičkog kraja (Zlatibor, Zaovina, Rastište, Crvena Stijena) navodi on taj svoj nalaz i kasnije, 1884 godine, u »Dodatak flori Kneževine Srbije« popunjava rod Pinus novom vrstom »Pinus omorica«. Iz ovih navoda moglo bi se zaključiti, da je Pančić otkrio omoriku tek 1876 godine, kada je objavio i svoju prvu raspravu o omorici pod naslovom »Eine neue Conifere in den östlichen Alpen. Beograd 1876.« Međutim iz publikacije samog Pančića uverićelmo se, da je Pančić imao saznanja o postojanju omorike još 1855 godine, a da ju je dobio i u svom botaničkom institutu proučavao već 1865 godine, kada je mogao nesumnjivo utvrditi »da omorika i jela nisu ista stvar, šta više da je omorika mnogo srodnija sa smrčom, nego sa jelom«. Ove podatke nalazimo u Pančićevoj monografiji omorike, pod naslovom »Omorika, nova fela četinara u Srbiji«, koja je štaimpana u »Težaku« 1887 godine strana 1—9, sa Tab. I—II. Pa kako izgleda da ova retka publikacija nije poznata mladoj generaciji botaničara, smatramo za korisno i interesantno, da te manje poznate podatke ovde saopštimo detaljnije. Tako na str. 2. ove monografije Pančić saopštava sledeće: »Već prvi put, godine 1855, kada sam po užičkom okrugu putovao, doznao sam za omoriku, da negde u tom kraju raste, ali mi niko nije umeo da pokaže to drvo, a kad bih pitao na šta ona liči, jedni bi mi odgovarali da liči na jelu, drugi da više liči na smrču, a većina je bila mišljenja, da je jela i omorika jedno isto drvo. Godine 1865 dosetim se, da ću za najpouzdanije doći do poznavanja omorikovog drveta, ako vlast zamolim, da se za našu Veliku Školu na 435 |