DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 66 <-- 66 --> PDF |
U FINSKOJ: u parlamentu i kod stručnjaka vrše se detaljna proučavanja pitanja -primene šumskog gasa. U KINI: nacionalna industrija proizvodi gasogeneratore za drveni ugalj. Već sada mnogi autobusi rade sa šumskim gasom, i uskoro će biti pušteno još 100 ovakvih autobusa u promet. U INDIJI: teretni automobili već rade sa gasom od drvenog uglja u najtežim terenskim prilikama. Sem ovih država na razvitku primene šumskog gasa za automobile najenergičnije se radi u Rusiji, Portugalu, Čehoslovačkoj i Belgiji. Sem upotrebe šumskog gasa kao saobraćajnog pogonskog sredstva, isti je u poslednje vreme počeo se primenjivati i u druge svrhe: u poljoprivredi za traktore i motore kod raznih radova (seckanje slame, stočne repe itd.) ; kod eksploatacije šuma sem kod traktora i kamiona upotrebljava se i za rad kompresora za obaranje stabala, trup- Ijenje balvana, sađenje biljaka i dr.; u kućnoj upotrebi: etažno grejanje, u kuhinji (kuvanje na gasu) itd. Za električni pogon (kod malih električnih centrala) računa se da 1 kg otpadaka od drveta može dati oko 1 Kw na sat ^. pogon motornih vagona na željeznicama — jedan vagon za 100 putnika sa motorom od 210 HP, sa brzinom preko 100 km na sat troši 75 kg drvenog uglja na 100 km u vrednosti 60 dinara. Državama, koje nemaju svojih petrolejskih izvora, kao što je´ naša država, primena gasožena smanjila bi uvoz benzina, što je vrlo važno po trgovinaski bilans i jačanje nacionalne valute. Ovo pitanje ima još mnogo veću važnost za našu zemlju, ne samo radi toga, što nemamo svojih petrolejskih izvora, nego i radi toga što naša država po procentu šumovitosti (oko 33%) stoji među najšumovitijim državama, gde je drvo relativno jeftino. Razne političke i ekonomske prilike u svetu sve više otežavaju mogućnost iskorišćivanja drveta kao međunarodnog tržišnog artikla, što je dovelo do smanjenja izvoza našeg drveta u inostranstvo za 60%. Stoga bi smanjenjem uvoza benzina dobili donekle kompenzaciju za smanjenje izvoza drveta u inostranstvo, dok bi s druge strane stvorili jedno široko polje primene i potrošnje našeg drveta u zemlji. "" Naša država uvozi benzina i nafte godišnje prosečno 92 miliona litara. Ako uzmemo da se samo 50% (46 mil. litara) od te količine upotrebljava u svrhe, gde bi upotrebu benzina mogao zameniti šumski gas, doći ćemo do zaključka, da bi za proizvodnju umskog gasa, kao zamene ove količine benzina, trebalo oko 200.000 prostornih metara drva. Vrednost ovog drveta pripravljenog za proizvodnju šumskog gasa iznosi 30,360.000 dinara, dok vrednost gornje količine benzina iznosi oko 308,800.000 dinara, što znači, da bi se godišnje uštedilo u korist nacionalne privrede najmanje 200 miliona dinara. Iz ovih cifara se može dalje izračunati koliko bi iznosilo godišnje olakšanje trgovinskog bilansa. Svakako bi dobili cifru o kojoj se u današnjim prilikama mora voditi računa. Možemo zamisliti koliko bi godišnja potrošnja benzina i nafte iznosila za vreme rata za transport pešadije, komore, pogon tenkova, kod artilerije, avijacije, mornarice i t. d. Iz ovog ne bi bilo teško izračunati koliko bi rezerve benzina i nafte morali za vreme rata imati. Međutim rezerve drveta su bezgranične i njih neprijatelj ne može uništiti ili izgoreti. Sem toga ova zamena pogonskog materijala sa šumskim gasom pružila bi mogućnost zarade domaćim vlasnicima šuma, utoliko pre, što je u pitanju materijal, koji u većini slučajeva ostaje i trune po šumi, jer se prema sadanjim priHkama ne isplati izvoditi iz šume i iskorišćavati. 572 |