DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 44     <-- 44 -->        PDF

Uređenje pašnjaka mora sačinjavati sastavni dio privrednih planova
za čitavo gospodarenje na Deliblatskom Pijesku. Isto tolika ili još i veća
pažnja mora se posvetiti uz uređenje šumskoga gospodarstva i uređenju
pašnjaka, jer dobro uređeni pašnjaci mogu da odbacuju 2—3 puta više
prihoda nego čitava ostala površina. Potrebni podaci za uređenje i izradu
elaborata imaju se sakupiti i izraditi prema uputama pravilnika o izradi
i primjeni privrednih planova izdatoga 17. I. 1934.


Na koncu se mora spomenuti, da se privredni plan za pašnjake treba
striktno provoditi i ne smiju se dozvoliti nikakova posredovanja, zauzimanja
i mijenjanja toga plana, na pr. da bi se na intervenciju pustilo
više stoke nego što treba, da bi se paša izdavala jeftinije nego što je
predviđeno ili da bi se čak izdavala i besplatno. Naprotiv država i banovina
treba da radi na tome, da se odgajivači stoke udružuju u stočarske
zadruge, kako bi lakše mogli snositi terete i investicije i lakše dolaziti
do rasplodnih grla, bolje uzgajati svoju stoku, bolje unovčiti stoku i
stočne proizvode. U tom smislu trebalo bi im davati izvjesne pripomoći,
nagrade za uspješan uzgoj stoke i eventualno neke povlastice za prevoz
njihovih proizvoda.


LITERATURA


Jose f Wessely : Der europäische Flugsand und seine Kultur 1873.
Dr. Magya r Pal : A homoki novényzet, mint a komekfâsitâs utmutatéja E. L. 1933
Dr. Magya r Pal : A homokfâsitâs ée novényszociologiai alapjai E. K. 1933.
Dr. Magya r Pal : Ar Alfoldfâsitâs korébol E. L. 1927.
Dr. J. B a 1 e n : Pošumljavanje Deliblatskoga Pijeska 1926.


Ajta y Jenlö : A deliblati kincstâri homokpuszta ismertetese E. L. 1912.
Ajta y Jenö : A deliblati futohomokrol E. L. 1902.
Ajta y Jenö : Akaczfiatalosek felnyésése E. L. 1913.
Ajta y Jenö : A borôka bogyôjânak értékesitésérol E. L. 1907.
Ajta y Jenö : A szappangyokér termelese a deliblati homokpusztân E. L. 1917.
Ajta y Jen ö : A sikârgyokér termelese a deliblati homokpusztân E. L. 1917.


Wagne r Jânos : A deliblati kincsstâri homoknuszta novényvilâ"a E. K. 1914.
Dr. Bernatsk y J. : A deliblati homok fâs novényzete E. K. 1910.
Dr. Bernatsk y J. : A magyar Alföld fâs novényzete E. K. 1914.
Ille s Nândor : A futôhomok megkotése´, befâsitâsa es hasznalata 1885.
Vada s Jenö : Az âkacfa monografiaja 1911.
Kis s Ferencz : Az alföldi homokterületek erdositésénél követendö ujabb eljârâsek


E. L. 1913.
Kis s Ferencz : Az Alföld fâsitâsânak kérdéseihez E. L. 1920.
Bék y Albert : Az Alföld erdositôsérol E. L. 1926.
Dr. gr. F o r gâ c h Balâzs : Az akac szerepe az Alföld fâsitâsânâl E, L. 1926.
Dr. Râpa i c h Raymond : Az Alföld növenyföldrajzi jelleme E. K. 1918.
Dr.Dr. Sâvol y Ferencz : Az Alföld fâsitâsâtôl es öntözesetöl a mezögazdasäg
téren vârhatô bioklimatikus érteknovelésrol E. L. 1920.
Dr. Rethly Antal: Az idojârâs 1913-ban E. K. 1915.
s r. : A gerebenes-deliblati homokvidék es az alibunari mocsâr kozépkeri adataibol


E. L. 1913.
A. Stebut : Nauka o poznavanju zemljišta 1927.
A. Stebutr : Borba protiv suše. Izdanje deleg. proizv. čil. sal. za kralj. Jugoslaviju.
Enesei Dorn er Bela: Kaszalô es legelöjavitäs 1912,
630