DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 76 <-- 76 --> PDF |
SAOPĆENJA KANALI NA SLAP I KINETE Na plavinama uobičajeno je da se1 izrađuju kmete iz kamena. Kako ove kinete izgledaju, svakom je bujičaru poznato. U opisivanje njihovo nećemo se ovde upuštati. U. Francuskoj, na mesto kineta, a u istom cilju, upotrebljavaju se kanali na slap (canaux d´écoulement a murs de chute) sa radijima za klizanje, brzotocima u donjem delu. Kako ovaj sistem, po našem skromnom mišljenju, ima svojih dobrih strana, pa čak i prednost nad kinetama u tehničkom i ekonomskom smislu, to nam je želja da ga opišemo. Bujični tok na plavini izdeli se na više poteza prema srednjem padu korita. U odnosnim potezima, nä jednakom odstojanju za svak potez ponaosob, podižu se pragovi istog tipa. ........ ... . Pragovi se postavljaju tako da osnova jednoga leži na istoj visini kao kruna prvog praga nizvodno (od ovoga se može odstupiti prema lokalnm prilikama). Ispred praga me´će se potslap dva metra dužine i za osiguranje ovoga postavljaju se zubi. Gornja, vidna površina potslapa i krune zuba nisu u istoj ravni; krune zuba su uzdignute tako da poslap predstavlja sud, u kome se voda zadržava; obrazuje se izvestan sloj vode, vodeni jastučić (coussinet d´eau). Ovaj vodeni jastučić primajući vodu sa praga ubije joj svaku brzinu, tako da od njega voda polazi na niže bez ikakve brzine. Pri prenosu materijala čvrste mase napune ovaj sud, pokriju potslap i tako ga čuvaju od prevelikog trošenja usled pada kamenja sa krune praga. Između pragova, odnosno zuba jednog i krune drugog praga ne vrši se popločavanje. Obale se osiguravaju zidom isto kao kod kineta, s tom razlikom što se temelji postranih zidova spuštaju dovoljno ispod ravni korita, da ne bi bilo podrivanja obala. Početni se deo kanala uređuje prema mesnim prilikama i to tako da sva bujičina voda uđe u kanal. Ušće kanala uređuje se tako da nipošto ne dođe do zaustavljanja odnosno taloženja materijala. 662 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 77 <-- 77 --> PDF |
Predostrožnosti radi kao i radi veće stabilnosti praga potrebno je, pošto na nanosima voda ponire, zemljište nabiti pre nego što se temelj postavi, a u ovaj staviti jedan sloj betona. Zemljište se na taj način osigura protiv štetnog dejstva vode ponornice, a beton, prenoseći jednaćitije pritisak, pojačava kompresivnu moć temelja. Što se tiče visine pragova, ona varira između 0,50—1,20 m. Ostali detalji vide se iz priložene slike. Pre nego što pređemo na obrazloženje prednosti kanala na slap, biće potrebno radi boljeg razumevanja da kažemo prethodno nekoliko reci o Bazenovoj formuli za A ., rvwi 81OEL brzinu vode o= C \ Kl = 1 + -Y= \!R Kao što se to vidi iz formule, tri su faktora od kojih zavisi brzina vode: R, l i y Računskim premerima ispitaćemo rastenje i opadanje brzine pri promenama veličine pojedinih faktora pod pretpostavkom da se druga dva faktora ne menjaju. Odmah iz prvog pogleda bačenog na formulu vidi se da brzina raste, ako faktor / (pad) raste. I. Varijacija brzine1, kada se / menja. 87 .— a) v = .+.7 5 1/0,02 = 32 X 0,1414 = 4,.52m/s 87 b) v = Y+vm .0^3 = 32 X 0,1732 = 5,54m/s a) b) y = 1,75 Y = 1,75 R = 1,00 .?= 1,00 1 = 2% 1 = 3% povećano za 50% Kada se pad povećao za 50%, brzina se povećala za 22,5%. II. Varijacija brzine, kada se R (radijus) menja. a) b) Y = 1,75 y = 1J5 R = 0,60 R = 0,90 1=2% 1 = 2% R povećano za 50# a) v = p^ fR ]// = — _ |/0,60 X 0,1414 = 2,92 m/s 1 + 7/= 1T + ´ ]/ R yo,60 87 __ b) v = —— 1/0,90 X 0,1414 = 4,i2 »/ ]/0,90 U ovom slučaju imamo povećanje brzine za 41,1%. III. Varijacija brzine, kada se Y tnenja. 87 a) v °´1414 = 8,4t m/s = .+.. x 87 b) V = X °´t4U = 728 m/s 1 + 0,69´ 663 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 78 <-- 78 --> PDF |
a) b) Y = 0,46 y = 0,69 Y povećano za 50^ R = 1,00 R = 1,00 / = 2% 1=2% Smanjenje brzine bilo bi za 13,4%. Iz prednjih primera vidimo, da brzina vode kao funkcija triju promenljivih raste ili opada, kada rastu ili opadaju R i / (radijus i pad), dok naprotiv raste kada Y opada i obrnuto, opada kada Y raste. Isto tako iz prednjih primera vidimo da su varijacije brzine najosetnije od promené R. Obično se u bujičarstvu vel.ka pažnja poklanja padu, a manja ili skoro nikakva radijusu okvašenog profila, što je velika greška. R se´ pojavljuje dvaput u formuli za brzinu i stoga je od tolikog uticaja. Na veličinu rad´jusa treba naročitu pažnju obraćati baš kod kanala i klneta. Ovom prilikom moramo skrenuti pažnju na t. zv. koeficijent bujičavosti (coefficient de torrentialité). Poznato je da se brzina vode umanjuje, ako joj dodajemo raznu materije. Da bi voda mogla nositi dodate materije, mora od svoje energije utrošiti izveSan deo za taj rad prenošenja. Trošenjem energije voda gubi od svoje brzine, koja se smanjuje. Bujice nose, pre nego što se urede, veće ili manje količine trošine (detritičnog materijala) i od tog odnosa zavisi t. zv. »b u j i č a v o s t«. Za onu bujicu, koja nosi mnogo rastvorene zemlje i trošine raznih stena, kazaćemo da je bujičavija od druge, koja nosi manje sličnih materija. To stanje bujice izražava se naročit´m koeficijentom K. Stoga Bazenova formula za brzinu vode jedne bujxe pre njenog uređenja glasi: r — KC\/RI; A je manje od jedinice. Obično se uzima 0,5 < K < 1,0. Posle Izvršenog pošumljavanja u basenu i na padinama bujice, kao i pod dejstvom građevinskih objekata izvedenih u gornjem i srednjem delu korita, bujica ne pronosi vodu tako zasićenu raznim materijalom kao ranije, pa to ima za posledicu da raniji pad izjednačenja u koritu na plavini bude smanjen. Usled toga i u koliko bujica više teži postići ravnotežno stanje, nastaje produbljivanje korita i ovo postaje novi majdan za izdavanje nanosnog materijala. Da bi se ovo produbljivanje otklonilo, potrebno je prema promenjenom režimu bujice korito na plavini, a i samu plavinu osiguravati od razornih pcsledica. To nas primorava da svoje radove prote´gnemo i na donji deo bujičnog toka, na plavinu. Kod nas je udomaćen način toga osiguranja pomoću kineta sa kaskadama, dok je u Francuskoj u upotrebi sistem kanala na slap. Reklo bi se da između kmeta sa kaskadama i kanala na slap nema razl ke, jer obadva sistema kaskadama idu na smanjivanje pada; ali razlika postoji. Razlika je ogromna baš u mogućnosti kanala na slap da sam i tako reći automatski i elastično ide za postizavanjem i jednog i drugog pada i pada izjednačenja i pada ravnotežja; dok prvi unapred, prema većoj ili manjoj inženioznosti projektanta, utvrđuje jedan pad nepromenljiv za svo veme trajanja podignutog objekta. Svima je poznato, kako je praktično teško odrediti padove izjednačenja i ravnotežja za jednu bujicu. Pa i kada bi to bilo moguće, mi dolazimo u jedan nezgodan položaj pri davanju pada kineti sa popločanim dnom. 1er ako odredimo kineti p!ad i utvrdimo ga kao pad izjednačenja (pente de compensation), rizikujemo da našu kaldrmu (pločnik) u kineti docnije izložimo ogromnom cepanju i trošenju, na čakodnošenju od strane vode, kada ova postane´ čista i sa povećanom brzinom, t. j . u momentu postignutog pošumljavanja i osetnog efekta podignutih objekata. Brzina vode opterećene materijalom manja je od brzine čiste vode (v = K C V RI z a mutnu vodu, = C y Riza čistu vodu). A pročišćavanje vode neminovno nastupa, bilo ako imamo pregrade u srednjem i gornjem delu toka, bilo da smo vezali teren u čelenci i na padi nama bujice. Odredimo li pak pad kineti za stanje ravnotežja (piente d´équilibre) bujice, izlažemo se opasnosti da nam njeno korito bude često zatrpavano do vremena po 664 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 79 <-- 79 --> PDF |
stignuća ravnotežnog stanja. Primetili smo da se ovo često puta događa i razlog je većinom u tome, što je kineti dat premalen pad. A kako ve´Ć rekosmo, pad je kod kineta stalan. U ostalom bilo bi neprovodivo, da pad u kineti menjamo tokom vremena za trajanja jednog pločnika. Kod sistema kanala na slap ova nezgoda ne postoji. U vremenu podizanja pragova u kanalu uzima se uvek pad izjednačenja prema stanju bujice, a pad se ravnotežja sam prirodno uspostavlja između dva uzastopna praga tokom vremena. U slučaju ogromnih razlika između jednog i drugog pada nema velike smetnje niti ma kakvih poremećaja u izvedenim objektima postaviti koji sekundarni prag, što je neprovedivo kod kineta. Ako sa usvojenim profilom povećavamo visinu vode u kineti i povećavamo radijus/?, koji je važan faktor u formuli za brzinu vode r=C VRI, što se skoro uvek čini kod kineta da bi se što manje zauzelo okolnog, većinom skupocenog zemljišta, onda se obrazuju, naročito kod maksimalnih voda, debeli slojevi vode, koji pri brzini većoj od 3 met. u sekundi deru na dnu pločnik sa kamenjem i šljunkom, koga bujica nosi. Pločnik se brzo kvari, a naročito su velike mestinvčne oštete usled nejednakosti čvrstoće kamenja. Stoga se kod kineta mora velika opreznost obratiti, da se tokom vremena oštećeni pločnik blagovremeno popravlja. Naročito su katastrofalne posledice neodržavanja pločnika, jer i najmanji otvor na pločniku kod vel.ke vode daće joj maha da digne ceo pločnik i time nanese ogromnu štetu kineti, ne govoreći o posledicama, koje bi moglo izazvati zapušavanje kinete. Samim profilom uvećana brzina povećava se još vrlo mnogo popločavanjem dna korita. Najopasniji faktor kod regulacije vodotoka, a sa kojim se bujičari bore, jeste prevelika brzina vode. Ona se pored smanjenja radijusa smanjuje još, ako se smanji pad /. Ali u formuli za brzinu vode vrlo je važan elemenat ., koeficijent trenja. Pri svima 87 ostalim istim´ okolnostima smanjuje se C = u koliko je Y veće, pa se sa ovim faktorom i brzina umanjuje. Postavljanjem pločnika u koritu trenje se smanjuje, a brzina se uvećava. Dakle, potpuno se parališe, ako trenje smanjimo popločavanjem dna korita. To se najbolje vidi iz ovog primera, gde je Y za ozidanu kinetu 0,46, a za kanal sa ozidanim obalama bez popločanog dna 0,85. U jednom vodotoku imamo brzinu od 8 met. u sekundi. Da bismo je umanjili, moramo namesto postojećeg pada od 3% uzeti pad od 2%, u kom slučaju dobijamo brzinu od 6,6 met. u sekundi za kanal bez popločanog dna. Ako popločamo dno, dobićemo ipak brzinu od 8,0 met. u sekundi pri padu od 2%. Smanjenjem snaga od 3% na 2% nismo ništa dobili na umanjenju brzine, kada smo uveli popločano dno. Moramo napomenuti još da kod plavina sa nagibom većim od 7% sistem kineta nije primenjiv, ako nećemo da stvaramo ogromne izdatke za njihovu gradnju. Dakle, sa tehničkog gledišta poređena ova dva sistema (sistem kineta sa kaskadama i sistem kanala na slap) vidimo da ovaj poslednji, po svojoj elastičnosti i ako hoćete po svojoj prirodnosti, mnogo nadmašuje sistem kineta, a da je mnogo sigurniji za zaštitu okoline. Ako ova dva sistema uporedimo sa novčanog gledišta, videćemo da je sistem kanala i jevtiniji. Pad izjednačenja za prirodno korito sa rapavom površinom mnogo je veći — koeficijent trenja veći, pa ćemo sa padom koji ćemo dati uzdužnom profilu uređenog kanala, moći ići približno ranijem padu, pragove moći postavljati na većem odstojanju nego što bismo postavljali kaskade za kinetu. Kod kineta, čiji je pad uvek manji, prvo s obzirom na manji koeficijent trenja i drugo, što se uzima srednji pad između pada izjednačenja i pada ravnotežja, moramo povećati broj kaskada, da bismo išli što bliže liniji terena. Povećani broj kaskada stoji isto toliko 665 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1936 str. 80 <-- 80 --> PDF |
koliko i broj potrebnih pragova sa mnogo većim dimenzijama za uređenje kanala. Prema tome1 imamo uštedu za skoro celokupnu cenu pločnika, po odbitku troškova ea potslap i zub. Troškovi su održavanja kod kanala na slap mnogo neznatniji od onih kojima podleže kineta i to u znatno velikoj meri. Pretpostavimo da su troškovi popravki odgovarajućih delova isti (troškovi popravki pragova i postranih zidova kod jednog, odnosno kaskada i postranih zidova kod drugog), pojavljuje se razlika u troškovima za održavanje i popravku pločnika, koji nisu mali, kada se uzme da za 20—30 god. imamo nekoliko mestimičnih plopravki i jednu potpunu izmenu. Troškovi izgradnje pločnika prema ukupnim građevinskim troškovima kinete iznose oko 20%. Sa estetskog gledišta sistem kineta nije ništa nadmoćniji od sistema kanala. Vidni delovi, postrani zidovi i kaskade odnosno pragovi slični su kod oba sistema. Kao što se vidi, popločavanje dna korita kod kineta sa kaskadama nije opravdano iz tehničkih razloga. Pločnik uvećava brzinu, što je u suprotnosti sa smanjivanjem pada putem kaskada. Gde nemamo potrebe da brzinu vode povećavamo, sistem kineta sa kaskadama apsolutno je nepodesan i ne služi ničem do da se povećaju troškovi gradnje, a najviše troškovi održavanja. Gdegod na plavinama imamo velik pad, što je u većini mesta slučaj, treba podizati kanale na slap u gornjem delu, a u donjem brzotoke iz kamena (radiers de glissement), u koliko bi se brzina umanjila usled prenaglog pada. Na kraju za izgradnju kanala na slap mora se prema prof. B e r n a r d-u obratiti pažnja i njihovom gradnjom zadovoljiti ovi uslovi: »1. Novo korito mora biti što pravije. Krivine prouzrokuju uvek usporavanje brzine i prema tome mogu prouzrokovati taloženje i zapušiti više ili manje kanal. Opasnost će naročito biti ozbiljna, ako bujica može još izuzetno pronositi lavu. Ako se krivine ne mogu izbeći, valja izdignuti obalu, na koju bi centrifugalna sila težila da izbaci vodu ili lavu. 2. Usvojeni profil proprečnog preseka mora, u koliko je više moguće, biti svuda isti, tako da se oticanje lavične mase vrši bez zastoja. Ako bi bilo naglih proširivanja profila, pojavilo bi se smanjivanje brzine, odakle bi rezultiralo taloženje. 3. Pad uzdužnog profila mora biti svuda isti, jer umanjivanje ovoga izaziva taloženje poglavito ti slučaju pojave lave. 4. Pad isti održati i provesti do ušća regulisanog korita u reku sakupljačicu ili ga ne1 umanjivati u blizini ove reke. 5. Veštački kanal ne sme se prekinuti pre nego što dostigne do reke, u koju pada. Njegovo ušće mora biti na nivou niske vode reke, u koju se uliva bujica« (Litografisani tabaci str. 638—9). Ova pravila važe i za gradnju kineta. Sret. Rosić ; ´ * savetnik Min. šuma i rudnika KROZ ŠUMU LANDA. (Na putu u Francuskoj). Iz Bordo-a autobus je krenuo na jugozapadnu stranu, prema obali beskrajnog Atlanskog oke´ana. Bilo je sveže julsko jutro, točkovi su jurili po pravom i ravnom putu; s levé i desne strane lepi vinogradi kao da se pokreću i ostaju iza nas; nailazimo na gomile primorskih borova kao kite cveća. Oni su sve češći, što se više udaljujemo od varoši. Jutarnji oštar vazduh osvežava nas, nadimaju nam se grudi . . . osećamo neko naročito zadovoljstvo. Posle dva sata prijatne vožnje po ovom lepom, glatkom putu, kroz polja marljivo obradjena, stižemo u jedno malo naselje. Silazimo iz autobusa i stu 666 |