DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1937 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Na polju geodezije i uređivanja šuma bilo bi uslova za upotrebu aeroplana s obzirom na još neuređene površine šuma i hitnost radova, -. koje treba preduzimati. Međutim prema našim prilikama i potrebama mi ćemo se kod mnogih tih radova u geodeziji zadovoljavati s vojničkim kartama uz pripomoć krokiranja ili manjih geodetskih snimanja. To je znatno jevtinije, a i brže. Gde pak postoji katastar, mogu se upotrebiti katastarske karte u kombinaciji sa vojnim kartama. Kod samoga uređivanja šuma prema stanju i obliku naših šuma, s obzirom na ono što je napred rečeno, nema uslova za primenu aeroplana. U pogledu zaštite od štetnih insekata izgleda da stvar stoji nešto drukčije. Zato ćemo pogledati malo opširnije. Šuma je izložena mnogim štetnim insektima. Oni nisu iste važnosti u pogledu štete, koju pričinjavaju. Najopasniji su oni, koji izazivaju propadanje šume, dakle uništavaju je. A medu njima su najopasniji oni, koji mogu da se pojave u obliku epidemije i da napadnu i zaraze velike površine. Način napada na šumu takode je različit i, razume se, zavisi od vrste insekta. Za borbu sa aeroplanom važni su samo oni, koji štetu pričinjavaju na lišću, jer se na njih može primeniti ovaj način borbe. To su obično leptiri razne vrste, odnosno njihove gusenice. I upravo u pogledu ovih šteta na lišću ne odnose se sve vrste šumskog drveća na isti način. U glavnom se mogu izdvojiti dve skupine. Listopadno drveće daleko je manje osetljivo u ovome pravcu, nego što su to četinari. Uzrok ovome leži u nejednakoj mogućnosti obnove uništenoga lišća. Lišćari obično mogu da obnove izgubljeno lišće i time da se spase od sušenja. Kod četinara nije to slučaj, te posle uništenja lišća dolazi i potpuna propast drveta. Istina i lišćari ne prolaze bez štete, manje ili veće, pa mogu čak pod izvesnim prilikama i da propadnu. Šteta se pokazuje u gubitku priraštaja. Propadanje pak može da nastupi, kada ma iz koga razloga i to drugo lišće bude uništeno (usled napada gljiva ili drugih insekata, kako to izgleda da je slučaj sa sušenjem Slavonske hrastovine na velikim površinama). Prema ovome prvenstvo su ovoj opasnosti izloženi oni delovi naše države, u kojima ima četinara. U Srbiji ima malo takvih delova, jer ima malo četinara. Tako mogu biti ugroženi delovi na jugu prema nekadašnjoj turskoj granici t. j . na Kopaoniku, pa ka Goliji i zatim na Drini, na Tari planini. U Južnoj Srbiji imamo prostraniju oblast četinara na jugu u Morihovu, ali onde nema smrče, koja je inače najviše ugrožena. Velike oblasti četinarske su tek od Proklctija i Ibra ka Bosni i Crnoj Gori. To su delovi Prokletija iznad Peći i Dečana, pa sve do Arbanske granice kod Plava i Gusinja,- zatim gornji tok Ibra i delovi iznad Istoka sve ka Rožaju, Beranima i Limu do stare crnogorske granice. Iznad Bijeloga Polja i Plevalja sve do Tare reke ima prostranih površina četinara. Oni prelaze i u staru Crnu Goru ka Nikšiću. U svima ovim delovima glavno mesto zauzima smrča. Iz Sandžaka četinari, a medu njima naročito smrča, protežu se kroz Bosnu, gde ih ima dosta. Zatim se smrča pruža preko Gorskog Kotara k Sloveniji, gde obrazuje dosta šuma. Prema ovome mogu biti ugrožene Slovenija, Bosna i jedan deo Južne Srbije. Od njih najviše je ugrožena Slovenija i to od duvne, jer tu za nju ima najviše uslova. Tamo bi duvna mogla biti opasna. Međutim upravo zbog toga tamo su šumovlasnici i šumska nadzorna vlast uvek na oprezu, preduzimajuči sve potrebe, da do invazije ne dođe. Na drugoj; 26 |