DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1937 str. 5 <-- 5 --> PDF |
Ako su stranice međusobno jednako dugačke ( = s), pretvara se izraz 2) u izraz: i m .1 ±STVW 3) Pošto je n . S = L t. j . jednako dužini vlaka, možemo izraz 3) pisati i na slijedeći način: -±fY Ls ili . m X/ - Q Yn ; Krenimo korak dalje. Izračunajmo i kutno skretanje a, koje odgovara linearnom odstupanju q t. j.: . q m „. A~-b-*ryr 5> Ovo kutno skretanje je to manje, što je n veće. Kad bi n konvergiralo prema °°, konvergiralo bi A prema nuli. Kod iste dužine L raste veličina n sa smanjivanjem dužine pojedinih stranica s vlaka. Ali je važno spomenuti, da se A smanjuje i sa povećavanjem dužine vlaka L, jer i time raste n. Ako vlak nije slobodan, deć vezan na početku i na kraju na fiksne (bespogrešne) točke, pa je osim toga izravna n po poznatoj metodi izravnavanja, t. j . tako da je završno odstupanje podijeljeno na pojedine koordinatne razlike proporcionalno dužinama stranica u vlaku, to se onda odstupanje na svršetku uklanja, pa je q za svršetak kao i za početak vlaka jednako nuli. Ali s time naravno ne postaju sve ostale točke vlaka Završno linearno odstupanje je: =V K + fl — V ts e cos aY + ise sin af f Po teoriji gomilanja slučajnih pogrešaka možemo pisati: [s e cos a]2 = [s! e2 cos2 a] i Dakle za f dobivamo: f = y [s» E2 cos2 a] + [s2 e2 sm2 o] = Y [e> .. (COSÎ a + s,-„j „)] = = Y [s2 e2] Ako prijedjemo na srednje pogreške i uvrstimo: dobivamo: t = ± — a Y n 2). 2 Vidi Jordan-Eggert : Handbuch der Vermessungskunde, 9. izdanje, Stuttgart 1933, Band II, Halbband 2, str. 327. Kod mene gore izvod je nešto drugačiji nego kod Jordana, jer je: a) uzeto n stranica, a ne n točaka i b) uveden je pojam srednje stranice, koji čini prvi dio izvoda i formulu 2) nešto općenitijima. 167 |