DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1937 str. 26     <-- 26 -->        PDF

Pridizanjem industrije žukinog prediva i njegovih prerađevina dala
bi se mogućnost zarade velikom dijelu siromašnih primorskih žitelja.
Time bi se uz to moglo korisno utjecati i na našu trgovačku bilancu u
pravcu smanjenja uvoza raznih sirovih i prerađenih prediva. Koliko je
dosad naš uvoz biljnog i životinjskog materijala sposobnog za prediva
i njegove prerađevine nadmašivao izvoz takvih produkata, najbolje se
vidi iz slijedećih podataka (15):


Uvoz
P o težin i
Izvoz Višak uvoza
P o
Uvoz
v r i j e d
Izvoz
nost i
Višak uvoza
God. mil. kg mil. kg mil. kg mil. Din. mil. Din. mil Din.
1923 37,6 9,4 28,2 3,551,7 166,1 3,385,6
1924
1925
38,7
42,6
10,4
12,3
28,3
30,3
3,288,3
3,318,7
215,3
208,8
3,073,0
3,109,9
1926
1927
37,3
42,9
15,8
20,3
21,5
22,6
2,773,1
2,622,8
149,8
144,5
2,623,3
2,478,3
1928
1929
1930
1931
1932
1933
42,4
43,1
42,5
34,0
22,3
21,2
5,3
11,9
11,7
11,6
10,1
9,3
37,1
31,2
30,8
22,4
12,2
17,9
2,392,7
2,275,4
2,130,4
1,418,3
816,7
950,8
73,0
146,3
141,7
108,7
75,3
75,7
2,319,7
2,129,1
1,988,7
1,309,6
741,4
875,1


Patriotska nam je dužnost da radimo na pridizanju svojih krajeva.


Neiscrpivo polje rada u tom pravcu sadržano je u racionalnom iskorišćavanju
bogodanih snaga, koje se u obilnoj mjeri stvaraju pod našim
toplim južnjačkim suncem. Primjerom za to služi nam čedna žuka. Prednosti
te korisne biljke najbolji su putokaz, kakvu joj pažnju treba da
posvete naši šumari i agronomi, koji rade na unapređenju Primorja.
Njena odlična svojstva ujedno su i njena najbolja preporuka.


Literatura.


(1) Dr.
G. Hegi : Illustrierte Flora von Mitteleuropa, IV/3 p. 1213—1215; VII p. 182;
(2) C.
Sprenger : Der spanische Ginster, Mitteilungen der Deutschen Dendrolog.
Gesellschaft, 1913, p. 212—218;
(3) Schlosser-Vuikotinović: Flora croatica, Zagreb 1869, p. 5;
(4) Dr.
G. Bec k von Mannagetta : Die Vegetationsverhältnisse der illyrischen
Länder, Leipzig 1901;
(5) Dr.
L. Adamović : Die Pflanzenwelt Dalmatiens, Leipzig 1911, p. 10;
(6) Dr.
J. Baien : Prilog poznavanju naših mediteranskih šuma, Zagreb 1935, p. 185;
(7) Dr.
L. Dipipel : Handbuch der Laubholzkunde, III, Berlin 1893, p. 669;
(8) L.
Puecher-Passavalli : Sulla utilizzazione della gimestra, L´Alpe 1930,
p. 477^184;
(9) Dr.
E. Ko eh ne: Deutsche Dendrologie, Stuttgart 1893, p. 327;
(10) Dr.
E. Ulbrich : Benennung und Formenkreis des Besenginsters, Mitt. der
Deutschen Dendrolog. Gesellschaft 1921, ip. 132;
(11) Dr.
L. Adamović : Die pflanzengeographische Stellung und Gliederung Italiens,
Jena 1933, p. 39;
(12) Lj.
Rossi : Pregled flore Hrvatskog Primorja, Zagreb 1930;
(13) L.
Beissner : Reiseerinnerungen, Mitt. d. Deutschen Dendrologischen Gesellschaft
1900, p. 239;
248