DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 10 <-- 10 --> PDF |
Dešifrovanje snimaka. Izloživši time ukratko tehniku snimanja prelazimo sada na prikazivanje načina dešifrovanja aerofotosnimaka. Suština dešif rovan ja sastoji se u ovome: 1) Po slikama se utvrđuje postojanje u prirodi (na snimljenoj površini) svih objekata, koji su od važnosti za naš dalji rad na kartiranju ili taksaciji i uređenju šuma, tj. pošumljenih površina, sečišta, paljevina itd. 2) Sastavlja se njihov opis i karakteristika pojedinih delova šume s obzirom na šumsko-gospodarske svrhe. Ova dva zadatka nisu lake prirode. Usled male razmere aerofotosnimaka, usled slabo izraženih kontura pojedinih delova snimljenih objekata i promené njihovih prirodnih, stvarnih oblika teško se može u prvi mah snaći u neobičnom za naše oko mozaiku aerofotosnimaka. Još je teže dati potrebnu karakteristiku snimljenih objekata. Na slici se često i ne nalaze oni delovi, koji nas interesuju, na primer prsni promer stabla, visina itd. Ali to još ne daje nam povoda da očajavamo. Ako se setimo, da se postanak nauke o šumskoj taksaciji odnosi na davno prošla vremena, kada je čovek samo maštao o aviaciji, onda je sasvim razumljivo, da su za osnovne taksacione elemente bili uzeti oni, koji su se mogli najlakše odrediti posmatranjem i merenjem sa zemlje. Prirodno je, da pri posmatranju iz vazduha i snimanju sa aeroplana ovi elementi ne mogu biti određeni neposredno. Na aerofotosnimcima mi vidimo projekcije kruna drveća (sa izuzetkom podstojnih drveta, koja se nalaze ispod kruna nadstojnih stabala), ali ne nalazimo baš onih taksacionih elemenata, sa kojima mi operiramo pri taksacionim radovima vršenim na zemlji i na koje smo se već naučili. Zato pri aerofototaksaciji za polaznu tačku treba uzimati elemente, koji su na snimku dobili svoj izražaj, to su: projekcije kruna, prostori između njih i senke. Pošto razmeštaj projekcija kruna na slici posve odgovara međusobnom rasporedu drveća u prirodi, to već samo posmatranje ovih projekcija daje u izvesnoj meri pojam o datoj šumi. Radi konačnog rešenja zadataka taksacije potrebno je, da od ovih podataka pređemo na druge, koji su nam potrebni za taksacione svrhe. Na koji se način to izvodi, izložićemo docnije. Svakoj šumi odgovara na snimku karakterističan »zrnast« crtež.* Ovu zrnatost sastavljaju na slici projekcije kruna, prostori između njih i senke. Svako je »zrno« u stvari jedno ili skup nekolicine susjednih drveta. I ako na karakter slike utiče ceo niz faktora, kao što su fizička svojstva objekta, uslovi osvetljenja, kvalitet fotomaterijala, proces fotografisanja i spoljne okolnosti, pod kojima se vrši snimanje, i sa promenom bilo ma kojeg od ovih faktora menja se više ili manje i sama slika, ipak svaki objekat ima puno svojih stalnih karakterističnih osobina, koje, kad se prenesu na snimak, daju slici tipična obeležja, po kojima objekat može biti dešifrovan. Od fizičkih svojstava, kojima se karakterišu predmeti, za dešifrovanje su od važnosti oblik, dimenzije i boja. * Dr. N. N. u svom članku kaže, da Rusi ovu »zrnatost« zovu »ikra« ; međutim ovaj termin nigde se ne spominje u »Uputstvu za dešifrovanje šumskih aerosnimaka« A. K. P r o n j i n.a. 280 |