DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Obli k predmeta, uz uslov da imamo preciznu i dobru foto-aparaturu, menja se na slici tačno po zakonima perspektive. 0 tim promenama bilo je već govora. Svaki stručnjak, koji želi da se bavi dešifrovanjem aerofotosnimaka, prvo mora da se dobro upozna sa tim geometrijskim zakonima i da zna jasno predstavljati sebi, kakav će oblik na slici dobiti ovaj ili onaj snimljeni sa aeroplana objekat, računajući pri tome sa svima činiocima, koji utiču na sliku. Razlika u obliku u glavnom zavisi od načina snimanja, t. j . da li je snimak vertikalan ili kos. Stvarno i na vertikalnom snimku ortogonalna projekcija se nalazi samo u centru snimka, a na krajevima imamo perspektivnu sliku. To treba uvek imati na umu pri dešifrovanju aerofotosnimaka. Na vertikalnom snimku, u njegovom centralnom delu, svako drvo je predstavljeno jednim »zrnom«. Usled toga, što se krune drveća po svome obliku približuju geometrijskim telima, koja za svoju osnovu imaju krug, sve su projekcije kruna, odnosno »zrna« na slici, po svome obliku slične krugu. Projekcije kruna uopšte imaju pravilniji kontur nego praznine između njih. Posmatranje projekcija kruna pojedinih drveta pruža nam podatke za određivanje vrste drveća, ali oblik drveća najbolje se karakteriše senkom, koju drvo baca na tlo i koja se posle prenosi na snimak. D i m e n zi j e. U većini slučajeva pri dešifrovanju aerofotosnimaka za raspoznavanje pojedinih objekata na slici, a naročito za njihovu karakteristiku, od presudnog je značaja određivanje njihovih dimenzija. Veličina horizontalnih površina utvrđuje se na slici, po prethodno izračunatoj razmeri snimka, merenjem dimenzija pomoću staklenog Iineala podeljenog na 0,1 mm. Za merenje sićušnih dimenzija upotrebljava se t. zv. »mernički mikroskop«. I ovde treba imati u vidu da ortogonalnu projekciju imamo samo u centru vertikalnog snimka. Određivanje visine predmeta na slici vrši se ili merenjem njegove senke ili pomoću raznih stereoskopskih aparata, koji pri posmatranju daju predmetu plastičnost tj. treću dimenziju. Boja . I ako se (pri sadanjem stanju fotografske tehnike) boje, koje vidimo u prirodi, ne prenose na snimak, ipak se u crno-beloj fotografiji pri upotrebi ortohromatičnog filma razlika u prirodnim bojama vidi u dovoljnoj meri i na slikama, i to kao različne nianse sive boje (vidi slike 10 i 11). Jakost ovih niansa zavisi od osetljivosti filma za boje i od upotrebe odgovarajućih svetlosnih filtrova. Najsvetliji ton daje na zimskim slikama sneg, a na letnjim pesak i golo osušeno zemljište. Biljni pokrivač može imati različite nianse, počev od svetlog do tamno-sivog tona. U pravilu, projekcije kruna (zrna) imaju otvoreniji ton nego praznine između njih. Nianse sive boje na snimcima, kao znak za dešifrovanje, nisu stalne jer zavise ne samo od intenzivnosti boje u prirodi, nego i od drugih promenljivih faktora: osvetljenjk, fizičkog stanja objekta, godišnjeg doba, kao i od samog procesa snimanja i obrade snimaka. Na primer, osušena preorana njiva imaće na slici svetao ton, ista ta njiva — mokra — taman ton; šuma snimljena u podne imaće opšti otvoreni ton, snimljena pak pri zalasku sunca imaće zatvoren ton. Nedovoljno eksponiranje negativa daje suviše jake kontraste između svetlih i tamnih partija, a suviše eksponiranje, naprotiv, daje monoton snimak. Radi toga pri dešifrovanju treba 281 |