DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1937 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Određivanje boniteta. Za određivanje boniteta koristimo se kako direktnim tako i kompleksnim znacima. Poslednji ovde igraju veću ulogu od prvih, jer odnosi, koji postoje u jednoj sastojini između visina i sta rosti stabala, između drvne mase i stanišnih uslova, teško se određuju iz aerosnimaka. Od direktnih znakova najvažnije su razmere projekcija kruna. Uopšte uzevši, pri jednorodnosti ostalih faktora (starosti, obrasta itd.) može se reći, da što je viši bonitet, to je veća kruna. To se osobito jasno vidi na mestima prelaza iz jednog boniteta u drugi. Pored veličine kruna može za određivanje boniteta da nam posluži i razmeštaj njihovih projekcija na slici. Sastojine nižih boniteta uvek se odlikuju jednoličnošću projekcija, kako po svojim razmerama tako i po tonu i samom crtežu. Od kompleksnih znakova spomenućemo kao najglavniji: a) P o 1 o ž a j m e s t a. Položaj u dolinama reka, pored tekućih voda, isključuje mogućnost zamočvarenja terena i time stvara preduslov za viši bonitet. Naprotiv položaj pored močvara ukazuje na mogućnost, a ponekad i na neizbežnost zamočvarenja, pa usled toga i na niži bonitet. Na grebenima vezanog, pošumljenog peska imamo obično III. bonitet, a između grebena II. bonitet. b) R e 1 j e f m e s t a. Prilikom posmatranja slike u stereoskopu stvara se osećaj reljefa mesta. Odlično se vide brežuljci, kose, doline, jaruge itd. Po reljefu pak može da se sudi o bonitetu. Tako na primer brežuljci garantuju veći bonitet od močvarnih nizina. Određivanje obrasta i sklopa. Pri dešifrovanju stepen obrasta obično se prosuđuje prema sklopu kruna. Po skučenosti projekcija kruna na slici može se odrediti sklop skoro sa istom tačnošću kao i pri taksacionim radovima vršenim na zemlji. Pošto se ocena vrši okularno, jer za sada još nema za to specijalnih aparata i pribora, to je jasno, da se u ovo ocenjivanje unosi i izvestan deo subjektivnosti. Procenat subjektivnosti još se povećava time, što na vidljivu sliku sklopa mnogo utiče perspektiva, pa i osnovni ton slike (osnova, pozadina), na koju se projektuju krune. Ako se slike projektuju na belu osnovu, na primer na snežni ili suvi biljni pokrov, šumsku stelju itd., dobiva se na snimku i pri gustom razmeštaju kruna uticaj slabog sklopa, jer se na beličastoj osnovi jasno odvajaju pojedine krune. Naprotiv, pri projektovanju na tamnu osnovu (gust podmladak, donji sprat itd.) i pri retkom rasporedu kruna tlo se na slici ne vidi, što stvara utisak jačeg sklopa. Na okularno procenjivanje obrasta utiču praznine između projekcija kruna. U centru vertikalnog snimka slika odgovara stvarnosti. I krune i praznine između njih zauzimaju na slici isti položaj kao i u prirodi. Na perspektivnim snimcima i na krajevima vertikalnih stvar stoji drugačije. Ovde ćemo imati sliku u nagnutom položaju i nešto izduženu, usled čega krune delimično pokrivaju međuprostore i to tim više, čim je jače izražena perspektivnost snimka. Na perspektivnom snimku, a naročito na zadnjem planu, čak i pri nevisokom sklopu (0,5), imaćemo utisak guste šume. Sem toga i smanjenje merila na gornjem delu perspektivnog snimka stvara za okularno posmatranje slike utisak jačeg sklopa sastojine, jer u manjem merilu šuma uvek izgleda na slici gušća. Pri dešifrovanju treba uzeti u obzir sve gore navedeno. 294 |