DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1937 str. 111 <-- 111 --> PDF |
IV. ZAKLJUČAK. U vezi navedenih razlaganja mogu se utvrditi ovi zaključci: 1) U zoni bogate makije, u izrazitom Lauretumu — blizu Dubrovnika, u Župi i Konavljima, gdje od brojnih vrsta, koje čine makiju, dolazi i Arbutus unedo, te Erica verticillata, kao i na južnoj strani poluotoka Pelješca, gdje u makiji dolazi Nerium oleander, Euphorbia dendroides, te Erica verticillata — piramidalni čempres pokazuje osobine spontane vrste. Tu se vrlo dobro pomlađuje prirodnim putem. 2) Čempres, i piramidalni i horizontalni, dolazi u Jugoslaviji kultiviran na raznim staništima počevši od izrazitoga Mediterana pa do zone mješovitih lišćara odnosno do Quercetuma. Prema dosadanjim opaža njima Phyllirea media (zelenika) je indikator staništa, na kojima čempres još može uspijevati. Najniža je temperatura na tim staništima oko — 14" C. 3) Pri prirodnom pomlađivanju piramidalnoga čempresa, čini se, ima mnogo korisnoga utjecaja pored izrazitih mediteranskih klimatskih činilaca, naročito pored ekvinokcijalnih kiša još i vrijes pozemljuh (Erica verticillata). Na tipičnim mediteranskim staništima u okolici Dubrovnika i na južnoj strani poluotoka Pelješca izgleda da ovaj vrijes označava jedan od prvih stadija u sukcesiji, koja treba da dovede do klimaksa, n kome piramidalni čempres igra važnu ulogu. 4) Čempres je vrsta vrlo skromna i veoma otporna protiv raznih štetnih utjecaja i za to naročito podesna za naša siromašna staništa, prije svega za staništa u Mediteranu. No jer čempres vraća zemljištu vrlo malen dio oduzetih hraniva, stvarajući slabu prostirku, nije podesan za stvaranje čistih sastojina. Za stvaranje mješovitih sastojina dolazi u obzir na vapnenastom zemljištu P. halepensis, na silikatnom P. pinea i P. maritima- Od lišćara dolaze u obzir prije svega vrste Quercus. Sa elementima makije treba naročito racionalno postupati, jer i od njih zavisi održavanje proizvodnje snage zemljišta u velikoj mjeri. 5) Čempres daje dobar tehnički materijal naročito za domaću upotrebu. Osim toga može odlično poslužiti za stvaranje vjetrobrana pomažući tako uspijevanje i poljoprivrednih i šumskih kultura. Zahvaljujem gg. Ing. Josipu M a r č i ć u, Ing. Špiri Vučetiću, Ing. Franji Stepančiću, Ing, Josipu Z e c u i Ing. M. M a n d i 1 u, koji su mi bili od pomoći prilikom terenskih radova. Zahvaljujem gg. Ing. Drag- M i r k o v i ć u i Drag. Tomičiću na pomoći prilikom izrade diagrama. Résumé. Dans la zone des riches maquis, dans le typique Lauretum de la proximité de Dubrovnik (ou, parmi de nombreuses especes qui forment le maquis, on rencontre Arbutus unedo ainsi que Erica verticillata), de meme sur le versant sud de la péninsule Pelješac (ou l´on trouve dans le maquis Nerium oleander, Euphorbia dendroides et Erica verticillata) le Cypre s pyramida l montre les caractéristiques d´une espece spontanée. Il s´y régénere tres ´bien par la voie naturelle. En Yougoslavie, on cultive le Cypres pyramidal et le Cypres horizonta l dans les stations le plus diverses, a partir de la Méditerranée typique jusqu´au Quercetum. D´apres les données acquises jusqu´a présent, la Phyllire a medi a 445 |