DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1937 str. 46 <-- 46 --> PDF |
O pojedinim pitanjima raspravljanim na kongresu u svojim redovnim i vanrednim pu blikacijama.3 Ovim izveštajem nastoji Međunar. institut za poljoprivredu da skine sa sebe odgovornost, što za proteklih deset godina nisu realizovani u celini zaključci prvog kongresa, te da je prebaci na dosta labilan osećaj međunarodne kolaboracije u šumskoj privredi. Kao što je već običaj kod sličnih sastanaka, solidarnost se oseća samo za vreme samog sastanka, a kao posledica ostaje po koja rezolucija. Ove obično ostaju samo na papiru, ako nema sankcija za njihovu provedbu. Usled toga se na drugom kongresu povela reč o osnutku novog stalnog organa, koji bi u zajednici sa već postojećim međunar. šum. organizacijama (Međunar. poljopr. institut u Rimu, Međunar. savez šum. pokusnih stanica i Međunar. komite za drvo u Beču, C. I. B.) i delegatima pojedinih nacionalnih komiteta sačinjavao trajnu organizaciju za sistematsko pripravljanje sličnih kongresa i efikasnu provedbu donetih zaključaka. Na osnovu spremljenog materijala na peštanskom kongresu i docnijeg sastanka u Budimpešti osnovan je ovaj novi forum sa geeistem u Berlinu. Što se tiče samog drugog međunar. šumarskog kongresa, taj ´je održan u Budimpešti od ..—14 septembra 1936 g. neposredno iza kongresa Međunar. šumarskih pokusnih stanica. U vezi s jednim i drugim kongresom održana je cela serija naučnih ekskurzija. Održan je pod patronatom regenta Mađarske Nj. V. Nikole Horthy-a. Kongresu je predsedavao predsednik mađarskog šumarskog udruženja bar. Kl. Wald bot t u zajednici sa biv. min. poljoprivrede i predsednikom Međunar. instituta za poljoprivredu u Rimu bar. Giac. A c e r b o m i biv. predsednikom vlade i gen. direktorom šuma u Finskoj Ca j an der om. Na kongresu uzelo je učešća preko 300´ šumarskih stručnjaka iz 37 država, među njima mnoge istaknute veličine poznate u svetskoj šumarskoj literaturi i privredi. Otvaranju kongresa u svečanoj dvorani Akademije nauka prisustvovao je regent N. Horthv sa članovima vlade i diplomatskog kora, posle čega je bilo svečano primanje u mramornoj dvorani kraljevskog dvora u Budimu. U vezi s kongresom bilo je više svečanih primanja: u Narodnom kasinu, kod Ministra poljoprivrede g. Daranyi-a, u raznim poslanstvima itd. Program rada ovog kongresa podeljen je bio u deve t sekcija : 1) Statistika, politika, zakonodavstvo i socijalne ustanove; 2) uređenje šuma, nastava i šum. istraživanja; 3) trgovina drvetom i ostalim šum. proizvodima; 4) iskorišćavanje šuma i šum. industrija; 5) mehanička i hemijska tehnologija drveta; 6) podizanje i gajenje šuma; 7) vezanje bujica i zaštita zemljišta; 8) ruralna ekonomija i razni sistemi iskorišćavanja u vezi sa šumarstvom. Zaštita prirode i turizam; 9) tropsko šumarstvo. Za svaku sekciju prijavljen je veći broj referata, koji su kao prvi otisak deljeni učesnicima kongresa i treba da izađu kao zasebna publikacija kongresa. Referati su čitani u celini ili u izvatku na kongresu i posle debate donete su odluke sekcija, koje su dostavljane naročitom komitetu na definitivnu stilizaciju i konačno prihvaćene odnosno odbijene po plenumu kongresa. Naši šum. stručnjaci uzeli su živog učešća na ovom kongresu. U prvoj sekciji bila su tri referata: Ing. Josip a Fey a »O lovnom zakonodavstvu u Jugoslaviji«, dr. Milan a M a r i n o v i ć a »Kako da se unapredi pitanje zadrugarstva u šumskoj privredi s naročitim obzirom na dosad, zakonodavstvo« i Ing. Andrij e P e r u š i ć a »Komunalne šume u Jugoslaviji«. U drugoj sekciji bila su takođe tri referata: Dr. Dragoljuba Petrovića »Značaj i uređenje lisničkih šuma«, Ing. Aleksija Šenšin a »O uređenju malih privatnih šuma u Jugoslaviji« i Ing. Stjepan a Š u- r i ć a »0 uređenju drž. šuma u Jugoslaviji«. U četvrtoj sekciji imali smo referat Ing. 3 Najviše u Bulletin mensuel de Renseignement techniques, u zasebnim edicijama kao i u Annuaire international de législation agricole. 600 |