DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1937 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Hansa Oehma »Opiti smolarenja u Južnoj Srbiji« i Dr. Milana Marino vica »Šumsko-privredna geografija i njezin značaj za šumarsku nauku i praksu« (referat, pogrešno upućen na rad ovaj sekciji mesto II.). U šestoj sekciji imali smo dva referata: Dr. Josip a Bal e na »Pitanje pošumljavanja krša u Jugoslaviji i njegove osnovice« i Ing. Vsevlad a Tregubov a »Endemičke vrste drveta u Jugoslaviji«. U sedmoj sekciji bio je referat Ing. Sreten a Rosic a »0 uređenju bujica« i konačno u osmoj sekciji referat Ing. Oreš ti ja Krstića »0 suvatskim pašnjacima u Južnoj Srbiji«. Referati su bili na francuskom ili nemačkom jeziku. Delegaciju je predvodio g, Dr. Žark o M i 1 e t i ć, načelnik odelenja za šumarstvo, a sačinjavali su je gg. profesori univerziteta Dr. Josip Bal en, Dr Doka Jovanović, Dr Milan M a r i n o v i ć i ing. Aleksije Šenšin, činovnici Min. Šuma Dr Dragoljub P et rov i ć, savetnik i ing. Slobodan Baranc, viši sekretar, te iz Zagreba g. Ing. Alfon s K a u d e r s, šef šumarskog odseka Banske uprave, koji je ujedno bio izvestilac šeste sekcije. U predsedništvu je iz Jugoslavije učestvovao g. ing. SI. Baranac kao jedan od četiri sekretara kongresa. Posle trodnevnog raspravljanja o pođnetim referatima kongres se 14 septembra sastao na zaključnu sednicu, na ikojoj je, pored ostalog, prihvaćeno tridesetak rezolucija, koje se odnose na razna pitanja šumske privrede. Medu njima su tri rezolucije predložene od naših delegata: jedna prof. A. Šcnšina o uređenju malih šumskih poseda i dve prof. Marinovića: o šumsko^privrednoj geografiji i o šumskom zadrugarstvu.4 U prvoj sekciji pored već spomenute rezolucije o zadrugarstvu primljena je važna rezolucija po referatu prof. Lessenyi-a o šumskom kreditu; u drugoj sekciji rezolucije o unificiranju statistike, o inventarizaciji šuma, o šumskoj bibliografiji, kaoi o potrebi istraživanja nejednakosti godišnjeg prirasta u pojedinim zemljama; u trećoj o unifikaciji trg. uzansa, metoda merenja i o problemu organizacije i uređenja drvnog tržišta; u četvrtoj o regulisanju godišnjih seča u svim zemljama i o potrebi donošenja takvih zakona, po kojima bi država mogla intervenisati ne samo u šumskom režimu već i u industrijskoj eksploataciji šuma, da se može uspostaviti potreban sklad između prirode, rada i kapitala. U petoj sekciji doneta je rezolucija, u kojoj se govori o potrebi tešnje saradnje između šum. nauke i prakse s jedne i šumske industrije s druge strane radi racionalnije upotrebe drveta. U šestoj sekciji tri rezolucije odnose se na pitanje proveniencije šumskog semenja i na regulisanje trgovine ovim semenjem, zatim jedna o sporazumnom postupku na polju fito-socioloških radova, jedna o pitanju pošumljavanja ogolelih terena na osnovu međunar. ankete. U sedmoj sekciji bave se rezolucije pitanjem bujica, a specijalno tehnikom rada i organizacijom ovog posla prema iskustvu nekih zemalja, te se preporučuje Medunar. institutu, da što pre publikuje obećanu knjigu o bujicama na osnovu medunar. ankete. U podsekciji za zaštitu šuma doneto je nekoliko rezolucija, u kojima se preporuča proučavanje šteta od požara j osiguranja protiv istog, zatim proučavanje fluktuacije insekata, te žive i mrtve prirode u naročitim šumskim laboratorijima, a naročito proučavanje u još netaknutim prašumama. U osmoj sekciji doneta je rezolucija o potrebi zaštite prirode i konačno u devetoj sekciji donete su rezolucije, koje se tiču zaštite šuma u tropskim krajevima, te se preporuča Međunar. institutu za poljoprivredu u Rimu, da sakupi svu dokumentaciju o tropskim šumama, koja se iznosi na raznim kongresima i da je publikuje tri meseca pre svakog kongresa. Novoosnovani spomenuti međunarodni forum u Berlinu nastojaće, nadajmo se, da ove rezolucije ne ostanu samo na papiru. 4 Referat pod naslovom »Mogućnost unapređivanja šumskog zad r u g a r s t v a u šumskoj privredi s naročitim obzirom na d o s adanje zakonodavstvo« zajedno sa primljenom rezolucijom izašao je na našem jeziku u beogradskom listu Jugo slovenski Ekonomist br. 8 — 1936 godine 601 |