DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1937 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Na završnoj sednici plenuma zaključeno je po pozivu Gen. direktora dr. Cajan dera, da se idući sastanak kongresa održi u Finskoj 1940 godine. S time je završen ovaj kongres i učesnici su se razišli neki kućama, drugi pöi ekskurzijama, a svi pod dojmom osećaja, kako ovakvi kongresi u današnje vreme imaj« možda veći značaj nego ikad pre. I ako provedba raznih mera za unapređenje šumarstva pada u dornen unutrašnje šumarsko-političke aktivnosti pojedinih država, ipak smišljena međunarodna akcija može mnogo uraditi u tom pogledu. Međusobno .upoznavanje stručnjaka raznih zemalja već samo po sebi mnogo znači, ali još više zajedničko raspravljanje važnih problema, traženje osnovica za zajednički rad, saopštavanje stečenih iskustava na istom polju rada, međusobno potstrekavanje itd. ´Produkti šume postaju sve važnijom sirovinom u međunarodnoj trgovini, pa je sasvim razumljivo da se sakupljaju oni, kojima je poverena briga oko trajne proizvodnje tih sirovina, a vođeni brigom, da ta proizvodnja ne naruši trajno davanje ostalih koristi vezanih o šume kao izvor energije za podmirivanje takozvanih kolektivnih potreba čovečanstva. Taj momenat dobro je uočio ministar poljoprivrede Daranyi , kada je u svojem pozdravnom govoru podvukao, da jedva ima koja druga grana proizvodnje, gde bi interesi pojedinih zemalja išli tako uporedo jedni s drugima, kao što je to slučaj kod šumarstva. U doba kad je međunarodna politička situacija tako napeta da se svakog časa može očekivati katastrofalna pojava orkana, kao blagi šumski povetarac zvuče reci prof. Ebertsa : »Neka i rad međunarodnog šumarskog kongresa doprinese tome, da šuma postane most među narodima zemaljske kugle, preko kojega će si pružiti ruku za sporazuman rad u ljubavi prema šumi i u međusobnom poštovanju.« Dr. M. M. ŠTA OČEKUJE NAŠE LOVSTVO I ŠUMSKO GOSPODARSTVO OD RADA KOMISIJE MEĐUNARODNOG LOVAČKOG SAVETA U PRAGU? Pre osam godina osnovan je u Parizu Međunarodni lovački savet (Conseil International de la Chasse — C. J. C.) sa zadatkom da unapređuje interese lovstva, nauke o lovu i lovne privrede održavajući stalan kontakt i zbližavajući lovce i lovske stručnjake svih zemalja, začlanjenih u savetu. U tom cilju savet proučava mere, pomoću kojih se mogu otkloniti razne zapreke i nesuglasice na polju lovstva, težeći ka unifikaciji glavnih odredaba lovnog zakonodavstva i postižući harmoniju interesa naročito medu susednim zemljama. Na sastancima ovog saveta izneta je velika dokumentacija o lovstvu i lovnom zakonodavstvu pojedinih država, raspravljalo se o pitanjima koja interesuju međunarodno lovstvo i učinjeno je mnogo na međusobnom upoznavanju lovaca i stručnjaka na polju lovstva velikog dela sveta, jer je u savetu začlanjeno oko 50 nacija. Naročito se ističe rad na zaštiti ptica selica, koje su prilikom seobe stalno uništavane u masama. Zauzimanjem saveta kod nadležnih vlada uspelo je da se zavedu strogi zakonski propisi, koji će u buduće onemogućiti ovo uništavanje i pružiti zaštitu korisnim pticama. U isto vreme sakupljeno je mnogo materijala o kretanju ptica i time je doprineto mnogo za proučavanje ovog još prilično nerasvetljenog pitanja zoologije. Isto tako zauzimanjem saveta uprošćenc su odredbe o prenosu oružja i lovačkog pribora preko granica, u znatnoj meri je unapređena trgovina i izmena žive divljači za rasplodne svrhe, sinhronizovano je vreme lovostaje među susednim zemljama, započet je studij lovne zoogeografije itd. Članovi ovog saveta birani su između visokih funkcionera nacionalnih lovačkih organizacija, vlasnika lovišta, istaknutih stručnjaka na polju lovstva, nauke o lovu, lovne zoologije, autora priznatih dela na polju lovstva, upravnika i pretstavnika velikih lovišta, šefova raznih naučnih institucija, koje su u vezi s lovom (muzeji, instituti za zaštitu prirode i si.) itd. Među njima ima i šumarskih stručnjaka, naročito iz Nemačke, 602 |