DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 11     <-- 11 -->        PDF

Jedan je od glavnih zadataka brzog pošumljavanja izbeći taj kritični
period mladosti, slabosti i čekanja, izbeći gubljenje vremena. Treba
dakle, prvo, smanjiti do minimuma taj period stagnacije, a drugo, taj
smanjeni period osigurati od gubitaka. Ako ovaj period obično traje, već
prema vrsti drva, 5 do 10 godina, treba da ga skratimo na dve godine,
to znači da stvorimo, tako reći, 7—10 godišnju kulturu za 2 godine.
Neki će reći, da je to nemoguće ili preterano. No ogledna stanica kod Sajeva
svedoči u korist ove teze, t. j . da je potpuno moguće podizanje
»ekspresnih« šuma.


Sve to na kraju krajeva i nije ništa novo. Ne otkriva se ovim neka
Amerika. Bilo je već mišljenja naših stručnjaka u korist ove teze (Spario
vić, Marić, Qriinwald i dr.); samo ona nisu obratila na sebe pažnju
naše šumarske javnosti, jer nisu bila sistematski izvedena i na delu.


1. Izbor vrsta. Pri izboru vrsta, koje treba da se uzimaju u ogled,
treba se rukovoditi izvesnim činjenicama i izostaviti vrste, koje nikako
ne mogu vegetirati na datom položaju, kao na primer vrste, koje nikako
ne podnose mrazove. Vrste, za koje se zna, da će uspevati, treba uzeti
u većim količinama. Egzote, odnosno ono, što se zove egzotama, za koje
se ne zna nešto određeno, bezuslovno treba uzeti, ali prethodno u manjim
količinama. Neke egzote mogu dati iznenađujuće rezultate. Pri izboru
sadnica treba praviti razliku između biljaka iz drugih rasadnika i biljaka
iz svoga rasadnika, gde su se biljke već prilagodile lokalnim prilikama.
To znači, da po pravilu ogledna stanica mora imati svoj rasadnik.
Bezuslovno, za najširi eksperimenat dolaze u obzir domaće vrste
i to ne samo brzo rastuće. Džbunje je moćan faktor u brzom podizanju
šuma. Ono brzo raste, stvara pokrov, zasenjujući glavnu vrstu. Pored
zaštite tla od insolacije džbunje stvara bočnu zasenu za glavne vrste i
time ubrzava prirast u visinu glavne vrste. Primeniti ovaj način unošenja
džbunja moguće je samo u redovima. Najbolje je uzeti bar tri glavne
vrste. Ovde mogu biti dva načina. Džbunje mora biti u neposrednoj blizini
glavne vrste — oko kojih 50 cm u samom redu. Ili se pak pravi red
glavne vrste i red terajuće vrste. U prvom slučaju terajuća vrsta odmah
počinje vršiti svoju ulogu; u drugom samo kroz izvesno vreme. Primena
jednog ili drugog načina zavisi, razume se, od vrsta drveća i od tla.


Do punog izražaja doći će ogled sa primenom dvospratnog zasenjivanja
putem uvođenja dveju vrsta džbunja: niskog i visokog. Niski
džbun sadi se pored glavne vrste, a pored njega visoki. U tom dolazi
formula, kao naprimer: hrast — berberis — ligustrum — berberis — hrast


— berberis — ligustrum i t. d. Visoko džbunje može se zameniti po nuždi
i drvećem, na pr. bagremom, ali u tom slučaju rastenje terajuće vrste
potrebno je regulisati kresanjem. Ovakova se raspodela osniva na tome,
da je glavni zadatak terajućih vrsta taj, da putem zasenjivanja sa strane
teraju glavnu vrstu u visinu. Ali terajuća vrsta ne srne da zaseni glavnu
ozgo, jer veći broj naših lišćara nepovoljno reagira na takvu zasenu.
Niski džbun, kao što je navedeno, ne raste brzo u visinu, ali odmah
stvara bočnu zasenu, pošto se nalazi u neposrednoj blizini od hrasta. Zadatak
drugog, visokog džbuna, koji je znatno dalji od hrasta, jeste stvaranje
bočne zasene kroz 2—4 godine, za koje će vreme glavna vrsta,
terena od niskog džbunja, porasti izvan domašaja niskog džbunja. Terajuće
vrste ili sastavljaju donji sprat mlade šume ili se uklanjaju.
629