DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 22     <-- 22 -->        PDF

da je red sadnica udaljen od drugog reda za 1,60 mt. Ove brazde mogu
se nazvati približnim izohipsama. One se protežu okomito na glavni pravac
pada nagiba, tako da samo u glavnom pravcu odgovaraju izohipsama.
Kako idu paralelno i pravo po talasastoj površini nagiba, donekle
se spuštaju i podižu od tačnog pravca izohipse. Od vodoravnih jaraka
imaju i sledeću razliku: jarci imaju udubljenje za zadržavanje vode, a
površina pantljike ostaje ista, kao što je bila i ranije. U jarcima pri idealnim
uslovima postiže se potpuno zadržavanje taloga i, što je najglavnije,
ravnomerno po celoj izohipsi. Preko pantljika voda protiče bez zadržavanja
i koncentriše se, kao i ranije, u padinama i udubljenjima, tako da
pantljika nije svuda podjednako okvašena. Sa tehničkog gledišta prave
izohipse imaju veću vrednost i mogu se upotrebiti i na strmim terenima,
ali one su mnogo skuplje od pantljika. U izohipsama površina je obrađena
na 80%, a u pantljikama na 38%. Ima slučajeva, u kojima se mogu
primeniti isključivo izohipse, na pr. na Sedreniku na terenima sa sterilnim
verfenskim slojem, pošto ovde treba iskopati rov i doneti plodnu
zemlju.


Pored navedenih načina obrade, jedna manja površina od 1000 kv.
mt. sa nagibom od 50% duboko je prekopana u cilju proučavanja ispiranja
i odnošenja takvog prekopanog tla i rešenja; pitanja, da li će
gusto posađene sadnice moći zaustaviti taj proces ispiranja. Ovde će biti
posađene veće količine brzo rastućeg džbunja (oko dve trećine), a jedna
trećina drveća, sve u redovima po izohipsama.


3. Đubrivo. Za ogled, a naročito s obzirom na uvođenje rentabilnih
kultura u toku 1936. god. ograničili smo se na primenu stajskog goveđeg
đubreta, 40% kalijeve soli i čilske salitre. Pri uvođenju đubriva
nismo se mnogo oslanjali na hemijsku analizu, koja pokazuje prisustvo
izvesnih elemenata (jedinjenja) u zemlji, ali ne daje sigurnih podataka, da
li su ta jedinjenja u formi pristupačnoj za biljke. U ostalom i agronomi
pri određivanju optimalnog »maksimuma« više se oslanjaju na
eksperimenat, nego na analize. Analiza prema tome daje samo generalni
pravac u određivanju dubriva. Najviše je upotrebljeno stajsko đubre,
koje je više manje univerzalno. Transport stajskog đubriva stajao je
najviše. Na licu mesta, u selu, seljaci su tražili 2—3 dinara za »tovar«,
koji iznosi 100 do 120 kg, a sa transportom na konjima nitko nije hteo
dati ispod 10 dinara tovar, što znači, da je u datom slučaju podvoz stajao
80% celokupne cene. Inače je đubre bilo dobrog kvaliteta, pregorelo i
crno, na izlomu masno. Navedene cifre ne mogu biti podjednake za sva
mesta, već naprotiv u raznim reonima u veliko će se razlikovati u zavisnosti
od udaljenosti i od stanja puteva. Kako je stajsko đubre kabasto,
ono iziskuje dosta troškova i za raznošenje po parcelama i redovima.
Ali ipak ono ostaje kao najbolje za sve vrste kultura i ne može
biti potpuno zamenjeno nikakvim veštačkim đubrivom. Sem toga stajsko
đubre zagrejava zemlju i poboljšava fizičku strukturu, što se ni u
kom slučaju ne može postići sa veštačkim đubrivom. I ako nabavka stajskog
đubriva predstavlja najveću stavku u rashodima ogledne stanice,
njegova je upotreba skoro obligatna, pošto u slučaju podizanja rentabilnih
kultura ono nosi na sebi sav mogući rentabilitet preduzeća. Njegova
je potrošnja relativno vrlo velika. Naprimer, za 150 voćaka potrebno je
cko 1 vagon đubriva. Za oglednu stanicu bilo je nabavljeno oko 10
vagona.
640