DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 31     <-- 31 -->        PDF

vrućim vetrovima i suvim vazduhom. Dne 1. oktobra prirast se naglo
završava usled prerano nadošlog snega i hladnoće.


Valja napomenuti, da je po brzini prirasta brest na trećem mestu
između svih šumskih vrsta na stanici. Brže od bresta rasla je bela vrba
u pleterima i bagrem u ogradi, ali ni jedno ni drugo nije mnogo prestiglo
brest: dnevni maksimalni prirast vrbe iznosio je 3 cm., a bagrema 2,2 cm.,
takode u prvoj polovini avgusta. Veći prirast kod vrbe objašnjava se
vlažnim prolećem i vlažnom prvom polovinom leta. Sem toga peščani,
nešto plodni nanos još u rano proleće popunio je pletere i stvorio povoljne
prilike za vrbu, koja je dala prve godine srednji prirast od 1,75 mt.,
a maksimalni od 2,03 mt. Velik je prirast dalo pruće rakite u pleterima
(do 1,30 m.).


Ariš je plemenito drvo i radi brzog rastenja zaslužuje svaku pažnju.
I on je pokazao svoju veliku ljubav prema stajskom đubrivu, ali skoro
nikakvu prema veštačkom (si. 7.). Ni kod njega se nije mogao ustanoviti
maksimum stajskog đubreta, pošto je pri povećanoj količini đubriva dao
sve to više prirasta. Pri tome je dozvoljavao svake eksperimente, kao
napr. duboko unošenje đubriva i zaokružavanje žila đubrivom. U ovom
slučaju čak je dao najveći prirast i to na 52 cm. iznad normale. Na mineralna
dubfiva nije reagirao nikako, ni pozitivno ni negativno. Ali il u
ovom slučaju ne mogu se izvoditi zaključci, pošto su minerali unošeni
kasno, svakako ne na vreme. Sem toga oni mogu da deluju i kasnije,
sledeće godine. Najveći prirast, protivno drugim četinjarima, dao je u
avgustu mesecu.


Lipa je jako reagirala na đubrivo i negovanje, i to samo na stajsko
(si. 6.). Razlika od normalnog prirasta iznosi 60 cm. Bez negovanja odnosno
sa minimalnim negovanjem nije pokazala volju za napredak, već
je samo životarila. Rezultat je važan zato, što lipa u svojoj ranoj mladosti
raste veoma sporo. Inače se većim delom jako razgranala i liči na
džbun. Ako se pak sudi po sumarnom prirastu, računajući i bočni, lipa je
dala najveći prirast. Veoma će biti interesantni ogledi sa podrezivanjem
bočnih grana. Tačan proces prirasta ariša i lipe najbolje se vidi iz diagrama.


Crni bor nije pokazao nikakav napredak i nije se odazvao ni na
negu, ni na unošenje đubriva. Sa borom je bilo izvedeno više pokušaja,
koji su svi ostali bez rezultata ili su čak imali i negativan rezultat. Stajsko
đubre u manjim i srednjim količinama zajedno sa sistematskim prašenjem
dalo je takvu neznatnu razliku u prirastu, da se ona ne može ni
smatrati kao merodavna. Veće količine stajskog đubriva, one iste koje
su doprinele najvećem prirastu kod lipe, kod bresta i kod ariša, na bor
su delovale čak negativno. Pri upoređivanju prirasta crnog bora starog
5 godina utvrđeno je pri ogledu sa 2.500 komada sledeće: bez negovanja
visina prirasta iznosi 21 cm., sa srednjom količinom stajskog đubriva
(od 3—5 kgr.) prirast je 25 cm., sa kalijevom soli 19 cm., čilskom salitrom
22 cm., a sa većom količinom stajskog đubriva (od 10—15 kgr.)
prirast iznosi svega 17 cm., dakle je manji nego normalan. Mladi bor
(od 3 i 4 godine starosti) ponašao se isto tako. Ovu je pojavu prerano
objašnjavati, naročito s obzirom na to, što je i na boru, koji uopšte nije
bio ni diran, bio prirast mnogo manji nego u 1935. godini, a isti je slučaj
sa kulturama crnog bora u bližoj okolini, na kršu zvanom »Grdanj«. koji
se nalazi na istoj visini, a severno od Sarajeva. Naprotiv, kulture južno


649