DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 4     <-- 4 -->        PDF

Ing. DIMITR. AFANASIJEV (SARAJEVO):


PODIZANJE „EKSPRESNIH" ŠUMA.


(CRÉATION DES PEUPLEMENTS „RAPIDES")


I. Problemi pošumljavanja
Problem pošumljavanja krša, goleti, strmih bujičnih nagiba i drugih
neplodnih zemljišta još je uvek ostao kao jedan od nerešenih problema
našega šumarstva, i ako se na tome mnogo radilo.


Po zakonskim odredbama pošumljavanje se nalazi u rukama države
odnosno banovina, za koji je cilj stvoren i fond za pošumljavanje.
Privatna inicijativa u tom je pogledu ograničena, a pored toga ona je
sasvim neznatna. Doduše postoje nagrade za pošumljavanje, koje, uzgred
budi rečeno, ne sačinjavaju ni 1% od onog troška i truda, koji se mora
upotrebiti. Postoje »dečji dani«, pošumljavanje narodnom snagom, koje
se najviše praktikuje u Vardarskoj banovini, ali se sve to nalazi u rukama
državnih šumarskih organa, koji su »spiritus movens« u svakom
ovom slučaju. Državni šumari moraju uložiti dosta napora, muke i truda,
da pokrenu mase na ovu korisnu akciju.


Prema tome država, koja je inače najveći vlasnik šuma, javlja se
kao jedini i odgovorni preduzetnik radova na pošumljavanju.


Privatna inicijativa neće da se bavi pošumljavanjem iz razloga,
što ono nije rentabilno i ne donosi nikakve koristi za pojedince (preduzimače),
već samo za celokupnu naciju, za opšte dobro i to tek za iduću
generaciju. Ali sa tim istim pitanjem rentabiliteta sukobljava se i država
U svom radu. Zaista, veštačko pošumljavanje neplodnih zemljišta, krša,
goleti i si. ne može se samo po sebi rentirati. Pošumljavanje će se rentirati
samo na plodnom zemljištu, odnosno tamo, gde će uvek mnogo
više koristi doneti ma kakva poljoprivredna kultura. U takvim slučajevima
sa pravom se zamera, da pošumljavanje plodnog zemljišta predstavlja
štetu po narodne interese. Za šumu, šumsko tlo, to je jedan od
principa, koje niko ne osporava. Ali pošumljavanje neplodnog zemljišta,
na kojem ne uspeva nikakva rentabilna kultura, ne donosi nikakvog
dohotka, jer zahteva troškove, koji premašuju prihod od buduće šume.
Tačnije rečeno: pošumljavanje nije rentabilno, kada se izvodi po metodama
i sa sredstvima, koja se sada prhnenjuju. Ovo je značajna ispravka,
kao što ćemo dalje videtil


Pitanje se stavlja sasvim jednostavno, a i njegova matematička
strana izgleda jasna i tačna. Uzgojni troškovi od 1 ha iznose toliko i
toliko hiljada dinara. Za, recimo, 70 godina dobitak po 1 ha u drvnoj masi
iznosi toliko i toliko kubnih metara, što je po tržnoj ceni manje od
uloženog kapitala, ne govoreći o izgubljenim kamatama.


Ovakvom shvatanju, tačno ograničenom, ne može se ništa prigovoriti,
a naročito s obzirom na to, da je pretpostavljena apsolutna suma
uzgojnih troškova toliko velika, da isključuje mogućnost radova u širem
obimu. Prema tome, ako se stoji na ovakvom uskom shvatanju rentabiliteta,
nameće se zaključak, da uopšte ne treba pošumljavati goleti i


622