DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 46 <-- 46 --> PDF |
1) Izraditi što jeftinije gorivo drvo i sitnu robu (u glavnom vinogradarsko kolje) od materijala, koji se pri čišćenju sastojina i iz proreda dobiva u bosanskim šumama. Troškove sječe drveta trebalo bi podmirivati iz fonda za pošumjavanje. Šumsku taksu za ovo drvo ne bi trebalo u ovom slučaju naplaćivati, pošto je svrha rada uzgojna, a ne eksploatatorska. Ovo drvo ne bi trebalo ni režijskim troškovima teretiti, pošto taj posao mogu državne šumske uprave obavljati sporedno. 2) Prevozni troškovi za ovo drvo trebali bi da budu što niži, iz razloga što u Hercegovini poslije ljudske hrane nema važnijeg artikla od drveta. S ovom činjenicom trebalo bi računati najozbiljnije, pa prema tome za prevoz toga drveta trebalo bi izraditi najpovoljniju tarifu i naći što veće olakšice. 3) Uporedo s time treba da dođe i pomoć upravne vlasti, koja treba da podigne autoritet i ugled šumskih ustanova kao glavnog svoga saradnika na ovom području, te da zakonu bezuslovno pribavi puno poštovanje. 4) Ovu akciju za zajedničko dobro treba da pomažu i svi građani, a među njima da prednjače ljudi od upliva, koji vode narod. Isto tako treba u tome da pomažu i sve ostale držav. i privatne ustanove, sve škole i sva vjerska nadleštva. Kratko rečeno, u ovaj rad trebalo bi mobilizovati sve što ima razumijevanja, sposobnosti, poštenja i ljubavi za narod. A kad u ovako smišljen rad uloži država novčana sredstva, s druge opet strane stručni radnici svoj trud i duševne sposobnosti, pa kad sve to bude u skladu kao jedna čvrsta cjelina, onda mora da bude uspjeha i mogućnosti za opstanak i život naroda na kršu. Da ovaj golemi rad neće odmah naići na priznanje i da neće odmah ubrati nagrade, na to treba da budemo spremni, jer šuma ne raste kao žito. Ali će bez svake sumnje plodove toga rada obilno ubirati buduća pokoljenja. A da bi se u svakom slučaju pošlo naprijed sigurnim korakom, potrebno je uvijek ispitati situaciju u vezi s narodnim potrebama i s radom započeti ondje, gdje to narod može da podnese. Proučavajući stanje na kršu kroz dug niz godina došao sam do zaključka, da nije moguće ni početi sa pošumljavanjem sve dotle, dok se narodu na kršu ne osigura drvarenje s koje bilo strane i dok mu se tako ne naknadi ono, čega će se na svom teritoriju morati odreći za neko vrijeme. Tek onda, kad se to provede i kad se ostaci vegetacije na kršu smire, bit će šumaru omogućen teški rad na podizanju nove šume. Résumé. L´auteur donne quelques suggestions politico-forestieres touchant la restauration, tant désirable, des montagnes hertzégoviniennes. Il souligne aussi les tâches subsidiaires qu´ auraient a accomplir, dans ce travail nécessaire, les forets de Bosnie. 664 |