DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Zanimivo je, da službeni hrvatski tekst toga zakona reč »Waldbesitzer « doduše većinom prevodi sa »posednik« šume, ali ju prevodi katkada i sa »vlasnik šume« (vidi § 2 al. 2, § 17 al. 2 ili §23 al. 2). U pojedinim slučajevima prevodi tu reč i sa »posednik od šume« (na pr. § 17 al. 1, drugi stav). Sve ovo bez ikakova sistema i razloga. I druge nauke, kao na pr. Nacionalna ekonomija, ove termine upotrebljava u mnogo širem smislu nego civilno pravo. (S t i e r - S o m 1 ö, Handw. d. Rechtsw., Eigentum). Pri ovakvom stanju stvari moramo na prvom mestu konstatovati to, da bi zakon trebao na svaki način da govori stručnim jezikom pravnika, a ne prostim jezikom laika. Naročito postoji ta potreba, kad se radi o tako istaknutim pravnim terminima, kao što su »posednik« i »vlasnik«. Ovi se pojmovi u pravu nii pod kojim uslovom ne bi smeli brkati, jer su tako specijalno i oštro okarakterisani, da su postali zapravo suprotni. Valja naglasiti ovu potrebu osobito za pravno područje jedne države, u kojoj svi građanski zakoni oba pojma izrazito ustanovljavaju, a u kojoj pravni poredak očito priznaje stvarno pravo »vlasništva« na zemljišta. U daljem međutim netačna upotreba termina »posednika« i »vlasnika « šume dovodi do očite pravne nesigurnosti. Vlasti često ostaju u nedoumici, koga da se drže ili vlasnika ili posednika. Srećom su u većini praktičkih slučajeva kod šumskog poseda posednik i vlasnik isto lice. Ali do nezgodnih pojava dovodi neodređena upotreba tih pojmova i zbog toga, jer ima u zakonu mesta, gde bi trebalo staviti obe reci u pravnom smislu, tj. posednika uz vlasnika, a pored toga i takvih, na kojima bi pravni pojam posednika bolje odgovarao nego pojam vlasnika. Ali do prečišćene upotrebe tih pojmova u novom zakonu o šumama moglo bi se doći samo ispravkom zakona u tekstu, što se može postići isključivo novelisanjem istog. Mi ćemo pokušati da interpretacijom dođemo do rezultata, po kome se ne bi zahtevala ispravka zakonskog teksta, naime tako da se zakon bez izmene, takav kakav je, može pravilno i jedinstveno primcnjivati. Naš zakon o šumama upotrebljava reč »posednik« šuma naizmence sa izrazom vlasnik, kao što smo to gore već istakli, i to na taj način da se služi skoro dvaputa češće izrazom posednika. Ali ova naizmenična upotreba ovih važnih pojmova nije sprovedena tako, da bi se bar u istim odeljcima i grupama odredaba zadržavao isti termin, nego se ove reci mešaju u propisima istih odeljaka, pa čak i u jednom te istom paragrafu (§§ 29, 25 i 37, 42 i 43, 58, 63, 81, etc.). Sve ove konstatacije ne mogu nas ali dovesti do prečišćenog shvatauja o značaju pojma »posednika« po zakonu o šumama. Mi moramo ulaziti u pitanje putem razmatranja po pojedinim članovima, pa tek iz rezultata takve analize povući izvesne logične zaključke za njegovu interpretaciju. Prvo nailazimo u zakonu na konkretne propise, u kojima se reč »posednik« šume upotrebljava neposredno u smislu pojma »vlasnika« šume, t. j. u istom smislu, kao što se ta reč upotrebljava u svakidašnjem govoru. Ovo važi naročito za sledeće primere: 1) Propisi o prinudnom putu u §§ 81 i 82. z. o š. 666 |