DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 5     <-- 5 -->        PDF

krš i to sa dva razloga: prvo što nema sredstava za pošumljavanje većih
površina, a drugo što nije racionalno, pošto se ne rentira, već samo
stvara izdatak iz državne kase.


Takav pogrešan zaključak samo dokazuje, da se pitanje pošumljavanja
ne srne shvatiti suviše jednostrano. Uzgojni troškovi suviše su
veliki — znači, jedini je lek u njihovu smanjivanju. Ali ako povećamo
uzgojne troškove, umesto da ih smanjujemo?! Ovakvo pitanje mnogima
izgleda neozbiljno. Sav trud na rešenju problema pošumljavanja baziran
je na golom pitanju rentabiliteta i sastoji se u tome, da se smanje uzgojni
troškovi sađenja i negovanja. Potera za jeftinoćom i potera za hektarima.
Ova je »linija«, izgleda, shvaćena kao pravilna od većine naših
šumara. Stoga je razumljivo, da se neki šumari hvale time, da ih jedna
sadnica stoji 20 para i da su pošumili uz ovu cenu više hektara. Izgledaju
naročito impozantne cifre pošumljenih hektara, kada se sadi 2.000 ili


3.000 sadnica na jedan hektar. To znači, da pošumljavanje jednog hektara
stoji svega 500 Dinara. Ako je to tako, zašto onda nisu do sada već
pošumljene sve goleti, svi krševi, sva bujična područja? Imali bismo
svuda lepe zelene šume, te ne bismo gledali tužna i pusta gola brda
putem iz Niša u Skoplje i uzdisali za zelenilom na ogolelim surim obalama
našeg Jadrana. Nažalost, ovo se može govoriti samo sa ironijom,
a zla stvarnost veoma je daleko od ovakvih fantastičnih pretpostavki.
Dešava se da slika pošumljenih, na papiru, hektara izgleda na terenu
sasvim drugačije i po neki put predstavlja groblje sadnica ili pak gubici
iznose do 80%. Ali sadnice su posađene, odnosno metnute u zemlju, pa
je sve u redu. Za neuspeh je kriva suša ili vetar i tome slični neodgovorni
elementi, koji ne potpadaju pod udar zakona o činovnicima. Sledeće
godine pristupa se kompletiranju na isti način, sa istim sredstvima
i sa istim vrstama. Gubitak ovog kompletiranja takode iznosi znatan
procenat. Takvo kompletiranje traje godinama. A trošak po jednoj posađenoj
sadnici opet ne iznosi više od 20 para. I to je sasvim tačno. Ali
pri tome se ne vodi računa o tome, koliko ukupno stoji jedna preostala
živa sadnica, ne odbacuje se broj mrtvih duša. Da se izračuna sav trošak
i podeli sa brojem sadnica preostalih na koncu kompletiranja, onda bi se
prvobitnih 20 para pretvorilo u dinare.
Potrebno je napomenuti, da postoje odlične kulture. Ako rukovalac
radova tvrdi, da sadnica stoji 20 para, poklonimo mu puno poverenje.
Ali uskoro saznajemo, da je bila izuzetno dobra vlažna godina — »čas
sunce, čas kiša« — i videćemo, da su ovde izuzetno dobre hidrološke
prilike, a zemlja sadrži mnogo humusa. U drugim slučajevima pošumljavanje
goleti ima vrlo velike gubitke i prema tome početna cena od
20 para po jednoj sadnici potpuno je iluzorna. Sem toga rezultati u pogledu
habitusa primljenih sadnica kao i u pogledu brzine prirasta u većini
slučajeva ne zadovoljavaju. Imamo dosta često i pravih groblja sadnica,
kao što je n. pr. u 1925. godini bio slučaj sa grobljem bagrema kod Ohrida.
A radilo se pri tom o bagremu, koji bar ne zahteva neku naročitu negu
i inače je veoma izdržljiv.


Kakvi su razlozi neuspeha u pošumljavanju? Ima ih više, a svi su
izazvani traženjem jeftinoće i uštede. Na ovo bi se moglo reći, da nismo
tako bogati, pa da jeftino radimo i da je najbolja ušteda uopšte ne raditi.
Ako već radimo, treba raditi dobro. Neuspeh nije samo šteta u materijalnom
pogledu, već i u opadanju prestiža i autoriteta državnih struč


623