DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 50 <-- 50 --> PDF |
kao na ovom. Po pravu ni ne može biti drugačije nego tako, da se prava i dužnosti, o kojima se govori u tim odredbama, mogu priznavati samo vlasnicima zemljišta. Svakome laiku mora biti jasno, da takva prava, kao što su pravo pristupa u zadrugu i slična, ne mogu pripadati prostom posedniku u smislu građanskog zakonika. 4) IV deo, 5 odd. »Šumarska nastava i prosvećivanje« § 115. U §-u 115 govori se u tekstu zakona o »posednicima« šuma, kojima se nameće izvesna dužnost prema nauci odnosno naučnicima. I po ovom mestu mora biti svakome lako pojmljivo, da može da bude u pitanju ovde samo dužnost »vlasnika« šume, jer se može samo njemu nametnuti takva obaveza, ako se želi da ista dođe i do stvarne efikasnosti. 5) O zapleni stvari: §§ 174, 175 i 176 z. o š. U označenim paragrafima, koji tretiraju pitanje prava zaplene stvari, premda se ne govori baš o vlasniku šume, već o vlasniku zaplenjenih stvari, ipak se ponovno i razgovetno pokazuje činjenica, da zakonodavac reci »posedriik« i »vlasnik«, a ovde čak i reč »sopstvenik« upotrebljava gotovo promiscue. Ne da se prosto zamisliti, da je zakonodavac imao pred očima drugo lice, kad određuje troškove ishrane zaplenjene stoke »vlasniku« (§175) ili, kad naređuje vraćanje zaplenjenog oruđa »vlasniku« (§ 176), do onoga, kome u §-u 174, kao »posedniku« zaplenjenog predmeta ili stoke, priznaje pravo iskupljivanja. Svako suprotno tumačenje dovodi do nemogućih nedoslednosti. 6) Jedan dalji eklatantni primjer, da se u zakonu pojmovi posednika i vlasnika šume upotrebljavaju kao sinonima, predstavlja još i § 28 z. o š. Tamo se veli u tekstu: »Posednik šume dužan je paziti pri eksploataciji svoj e šume ...« Posednik u smislu građanskog prava ne eksploatiše »svoju« šumu, već samo vlasnik ili onaj posednik, koji je ujedno i vlasnik šume (Eigenbesitzer). Ovakva juridički svakako pogrešna stilizacija dade se razumeti i opravdati samo onda, ako zakonodavcu reč »posednik« zbilja znači isto što mu znači »vlasnik« šume. 7) Za interpretaciju, da naš zakon o šumama pojmove »vlasnik« i »posednik« šuma smatra istima, govore još i sledeći primeri naizmenične upotrebe ovih termina: Tako u § 29 zakonodavac dužnost prijave o pojavljivanju štetnih insekata ili zaraznih bolesti, te preduzimanje prvih mera protiv njih nameće »posedniku«, a troškove opšte upravne vlasti — odmah posle drugog stava istoga paragrafa — propisuje »vlasnicima«, s tim, da »posednicima šuma«, koji su uložili veće svote za tu obranu, stavlja u izgled neke povlastice. Van svake sumnje su »posednici«, koji su uložili veće sume, ista lica kao i oni »vlasnici«, koji su dužni da snose troškove. Logički bi bilo ovo teško na drugi način izlagati. I u daljem bilo bi upravo nemoguće pretpostaviti, da su »posednici«, koji su dužni činiti prijave i poduzeti mere za suzbijanje štetnih zareznika, po smislu zakonodavćeve stilizacije druga lica, do onih »vlasnika«, koji moraju da snose troškove. Tako stoji stvar takođe u grupi propisa o paši i žirenju §§ 32—37 z. o š. Očigledno je odredba § 37, po kojoj vlast u spornim pitanjima paše i žirenja mora prethodno saslušati »vlasnika« šume, općenita odredba za sve propise u tome odeljku. U njoj se služi zakon ispravno terminom »vlasnika«. A nema razloga, da bi se u propisima, kad govori 668 |