DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 58 <-- 58 --> PDF |
des Industries et Commerces des Bois). Inženjeri se primaju u školu direktno bez ikakovog prijemnog ispita, pod uslovom da poseduju diplomu jednog tehničkog, šumarskog ili agronomskog instituta ili koje visoke tehničke škole istoga ranga. Diplomirani inženjeri naših poljoprivredno-šumarskih fakulteta primaju se u školu bez prijemnog ispita, pod uslovom da znaju dovoljno francuski jezik, da bi mogli bez poteškoća slediti predavanja. Slušaoci iz grupe »inženjeri« po uspešno završenoj školi dobiju diplomu inženjera Visoke drvarske škole (Diplôme d´Ingénieur de l´Ecole Supérieure du Bois). Škola počinje rad početkom novembra svake godine i završava ga koncem maja sledeće godine. Program škole je vrlo obilan. U glavnim linijama sastavljen je iz sledećih kurseva: Kurs ksilologije pod vodstvom direktora Nacionalne šumarske škole u Nancy-u prof. Guinier-a i zatim prof. Collardet-a, koji se je za vreme rata naročito istakao pri ispitivanju drvenog materijala za konstrukciju aviona, a koji se sada nalazi na položaju šefa radova Visoke drvarske škole i profesora Nacionalne aeronautičke škole. Ostali su kursevi: tehnologija drveta, upotreba drveta u konstrukcijama, dendrometrija, transportna sredstva, pilane i mašine za preradu drveta, motori, organizacija eksploatacija, strugara i radiona, šumarska geografija, kolonijalne šume i drvo, politička ekonomija primenjena na trgovinu drvetom, osnovi civilnog, trgovačkog i šumarskog prava, trgovačko računovodstvo, osnovi podizanja i gajenja šuma i osnovi šumarske ekonomije. Sve kurseve, predavanja i praktične radove vode većinom istaknuti profesori univerziteta, Pariških visokih škola, ekonomisti i viši činovnici Generalne direkcije šuma u Parizu. Pokraj postojećih laboratorija za praktične radove, u toku 1938 god. biće stavljen studentima na raspolaganje i laboratorij, što ga otvara »Institut National du Bois« za ispitivanje drvenog materijala. Osim predavanja i laboratorijskih radova redovni slušaoci obavezni su da idu na zajednička naučna putovanja po celoj Francuskoj, obilazeći velike eksploatacije šuma, pilane, radione, stovarišta drveta i sve fabrike, koje direktno ili indirektno prerađuju drveni materijal. Naročita se pažnja obraća na upotrebu drveta u modernoj industriji, u avijaciji i automobilizmu. Važnost, koju takova jedna škola ima za podizanje ekonomskog i socijalnog standarda drvarske industrije i trgovine u Francuskoj i Evropi, očigledna je i ne treba komentara. Do vremena, dok se takova jedna škola ne organizuje kod nas, naši šumarski inženjeri trebali bi ovu školu da pohađaju u što većem broju, u koliko mogu savladati materijalne teškoće i ako žele da se orijentišu u šumsko-industrijskom ili drvarskotrgovačkom pravcu. Imamo to izvanredno moralno zadovoljstvo, da konstatujemo, da smo u članku »Šumarska nastava sa šumsko-industrijskog gledišta«, koji je štampan u »Šumarskom Listu« od septembra 1934 god., dakle mesec dana pre osnivanja te škole u Parizu, isticali važnost i koristi, koje bi imalo naše šumarstvo, kada bi se takova jedna specijalna škola otvorila kod nas. Ako je na tome polju u Nemačkoj rađeno malo, kako kaže Dr. Max Mayer (»Šumarski List« od septembra 1934, str. 423, 10—15 red odozdo) i ako je u Francuskoj stanje bilo kritično, kako je to rekao direktor Guinier*, sigurno je da ni kod nas u tome pravcu nije stanje puno bolje. Ing. Vukašin Delić, Pariz * »Lek protiv ove kritične situacije evidentan je. Za drvo treba da se učini ono, što je učinjeno za ostale materijale i prvotne materije. Treba ga proučavati naučno, treba ga upoznati i upotrebljavati racionalno.« 676 |