DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 8     <-- 8 -->        PDF

II. Ogledne stanice.
Kao što je poznato, šumarska nauka veoma se malo osniva na
teorijama. Ona je carstvo eksperimenata. Zato se i rešenje svih problema
pošumljavanja ne može ni zamisliti bez ogleda, odnosno bez specijalnih
oglednih polja, ali pravi h oglednih polja. Jer postojeća
ogledna polja takode se nalaze pod udarom štednje i tim samim isključuje
se pravilno izvođenje eksperimenata i primena svih prividno »skupljih
« metoda. Na oglednim poljima ne sme se štediti. U tom smislu ona
moraju biti nalik na poljoprivredne ogledne stanice. Takvom stanicom
mora upravljati šumarski inžinjer, koji bi stanovao bar u toku radova
na samoj stanici ili u neposrednoj blizini. Upravnik ogledne stanice ne
može biti svatko, već samo tko ima sposobnosti i ljubavi za ovaj rad.
A takvih šumara mi imamo. Njih samo treba brižljivo izabrati. Postojeći
rasadnici pružaju dovoljno materijala za ogledne stanice. Dakle nema
nikakvih teškoća za osnivanje oglednih stanica, koje su jedini put
k uspešnom pošumljavanju.


Jedna ogledna stanica mora odgovoriti na što veći broj pitanja. U
tom redu dolaze i nova pitanja u vezi sa zahtevom našeg vremena i prilika,
u kojima se nalazimo. Svakako za stanicu mora biti postavljen
tačan cilj i izrađen program, koji će odgovarati ovom cilju. Pored pitanja
o rentabilitetu pošumljavanja postoje druga pitanja, koja su mnogo
važnija od neposredne amortizacije podignute šume. Ovde se šuma rentira
na drugi, indirektan način.


U naše doba ubrzanog tempa života mi ne možemo čekati, dok
šuma »normalno« poraste. Interesi narodne obrane zahtevaju brzo podizanje
šume, koja se pokazala kao efikasno sredstvo u zaštiti stanovništva
od otrovnih gasova. Šuma je potrebna radi kamuflaže (prikrivanja)
vojnih objekata. U mirno doba brzo podizanje šuma više puta je neophodno
za osiguranje klizavih terena i strmih nagiba, za sprečavanje ispiranja
plodnih zemljišta, za uređenje bujica, za regulisanje vodnog režima
plovnih reka itd.


Na kraju treba spomenuti, da su moderni urbanistički zahtevi prožeti
neophodnošću stvaranja »pluća« za svako naselje. Ta zelena pluća
sudeluju na suzbijanju zaraznih bolesti, smanjuju tuberkulozu, koja hara
po našim gradovima. S tih razloga skoro su sve evropske države preduzele
energične mere za podizanje šuma, bez obzira na troškove, a
naročito Francuska, koja je pristupila tako zvanom »hitnom« pošumljavanju
posle strašnih poplava pretprošlih godina.


Hitno pošumljavanje ne sastoji se samo u tome, da se hitno pošume
izvesne površine, već i u tome, da ta šuma poraste što brže
i da bude stvorena bar za 5 godina, i ako bi inače bilo za to potrebno
mnogo više vremena.


Ako se tlo dobro pripremi za pošumljavanje, ono tim samim daje
mogućnost za podizanje rentabilnih kultura povrća i voća, koje se bira
prema tlu, visini i vrsti šumskih sadnica. Obično prve godine ulaze u
obzir jagode i nisko povrće. Kada šumska sadnica poraste, a pošto je
njen prirast s obzirom na pojačanu negu veoma brz, stupa na red džbunasto
voće i visoko povrće, a po tome i voćke. Kako je povrće mahom
jednogodišnje, ono se svuda može iskoristiti, kao i neke okopavine, a
može se prema potrebi i ukinuti njegova kultura. Džbunasto voće sem


626