DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 9 <-- 9 --> PDF |
toga štiti šumske sadnice time, što obrazuje sklop i zasenjuje sa strane, čime tera sadnicu da raste u vis. Na taj način istovremeno sa gajenjem šume dotično zemljište po´ staje rentabilnim u toliko, da pokriva troškove oko pošumljavanja. Šuma bi ovde došla kao besplatna premija, kao čist prihod. Postoji niz detaljnih pitanja: 1) da li će ovde i onde uspevati ova ili ona vrsta rentabilnih biljaka u zavisnosti od kote i vrste tla; 2) kakva je najbolja simbioza šumske i rentabilne biljke; 3) kakvo i koliko đubriva treba upotrebljavati i t. si. Odgovor na ova pitanja dobiće se putem ogleda i ispitivanja. Već naše državne ustanove (vojska, organi ministarstva građevina i dr.) stavljaju pitanja o brzom podizanju šuma. . razočarane su odgo vorom šumara, da su za to potrebne decenije. »Pa ne možemo da kle štama vučemo sadnice.« Ali ipak šumari moraju znati za načine brzog podizanja šume i da nateraju sadnice da rastu i bez klešta. Ovim se pitanjem, izgleda, malo ko bavio. A ono je sada još i kako aktuelno. Već se pojavilo pitanje podizanja šuma bez obzira na troškove. Za sva ova nova pitanja naše šumarstvo mora biti spremno. Istraživanja po ovim pitanjima daće dosta odgovora i na mnoga druga pitanja pošum ljavanja, pošto su s njima tesno vezana. Prilikom pošumljavanja ne smemo više gledati na buduću šumu kao na nešto, što će videti samo današnje bebe. Naše vreme stavlja zadatke, preko kojih ne možemo i ne smemo olako preći. Već ima i danas razloga za odgajanje »ekspresne šume«. III. Ciljevi i program ogledne stanice. Glavni ciljevi jedne ogledne šumske stanice dele se u dva pravca: 1) sredstva i metode za brzo podizanje šuma putem brzog i većeg pri rasta sadnica; 2) rentabilitet ili smanjivanje uzgojnih troškova putem uvođenja rentabilnih kultura. Prema tome stanica mora dati odgovor na sledeća pitanja: 1) Brzo podizanje šuma, bez obzira na troškove i bonitet tla, iz strategijsko vojnih razloga, zatim u cilju zaštite od poplava, u cilju potkrepljivanja strmih nagiba, nasipa, rečnih obala, bujica i t. d., te napokon u cilju stvaranja šumskih zona i pojaseva u gradovima i njihovoj okolini iz higijensko-socijalnih i turističkih razloga; 2) najbolje metode pošumlja vanja krša i goleti s obzirom na troškove; 3) rentabilitet ili smanjivanje troškova oko pošumljavanja putem melioracije tla i uvođenja rentabilnih međukultura. Detaljan program ogledne stanice je sledeći: 1. Izbor najboljih vrsta šumskog drveća, domaćeg i egzotičnog, upotreba džbunja, simbioza drveća i džbunja, sastav mešovitih sastojina, glavne i podstojne vrste. 2. Način sadenja u jame, u redove različite udaljenosti, u jarke po izohipsama, u vodoravne brazde itd. i raspodela različitih vrsta. 3. Obrazovanje sklopa u različitim slučajevima, upliv sklopa na prirast sadnica i tlo, vreme potrebno za obrazovanje sklopa kod različitih vrsta, određivanje optimalnog obrasta, žive ograde i vetrobranu pojasevi. 627 |