DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1938 str. 16 <-- 16 --> PDF |
debljina iglica za prvu vrstu sa 1.20, za drugu sa 1.28, za treću sa 1-48 i za četvrtu sa 1.50 mm. Istraživanjem šišarica ovih vrsta bora ustanovljeno je da pupak (Nabel) gornjih i srednjih apofiza može biti oštar ili tup u sve četiri specije ovih borova, a isto tako može biti i apofiza razno razgranjena. Duljina šišarica varira između 4 do 5 cm (kod P. 1. Poiret duge su 5 cm, a kod P. Salzmani 4 do 5 cm). Što se tiče smolnih kanala, oni mogu biti različiti. Crni bor iz Spanije ima 12 do 14, sa Korzike 7, a iz južne Francuske 10 cm, pa uza sve to ništa na stvari ne mijenja, da se sve te vrste smatraju kao sinonimi crnog bora (Pinus laricio austriaca). P. 1. Poiret raste samo na silikatima (kremenu). a P. 1. nigra na kršu. Pinus nigra dijeli se u dvije rase i to na P. austriaca Höss i P. nigricans Host. Prva raste u Austriji, Italiji, Dalmaciji, Bosni i Hercegovini i ima izdanke tupe i sivo-smeđe. Ovo je podrasa P. dalmatica, koja raste na kršu i ima kratke šišarice i igle. Druga je rasa jednaka vrsti P. Pallasiana (Lambert), gdje su jednogodišnji izdanci sjajno žuti, smeđi, pa čak i narančasti. Raste na južnom Balkanu (Grčka i Kreta), u južnoj Rusiji, u Japanu, u Maloj Aziji i na Etni. Sve ove neznatne morfološke i anatomske osebine svih pobrojanih vrsta trebalo bi uzeti u obzir, da se mogne izreći sud o tipičnoj formi Pinus- fttgr-a na Zlatiboru. Novak je u više mahova naglasio, da navedene vrste četinjara rastu na serpentinu vrlo rijetko. Résumé L´auteur fait rapport d´une oeuvre de professeur Frant. Novak de Prague sur ia flore serbe (Ad florae serbicae Cognitionen! additamentum primum, Prague 1926). En critiquant les conclusions de ce botanicien tcheque quant a l´appartenance systématique de quelques especes d´arbres et d´arbustes, l´auteur en conseille un peu de précaution. ´ #^ 14 |