DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 36 <-- 36 --> PDF |
veći interes za ova pitanja i u_ drugim zemljama. Pada u oči aktivnost na tom polju naučnog rada u Čehoslovačkoj/ Pre nego pređemo dalje, potrebno je raščistiti pojam r e o n a. Što je dakle reon i kako se određuje jedan šumsko-privredni reon? Literatura u tom pogledu još je vrlo oskudna, pa se zato moramo služiti analogijom u najbližoj nam privrednoj grani, poljoprivredi.* Prema tome mogli bismo definisati jedan šumsko-privredni reon kao tipičnu oblast, koja se po svojim prirodnim i ekonomskim osebinama razlikuje od drugih i u kojoj se vidi harmonično funkcionisanje geografskih i šumsko-privrednih ]) o j a v a. Od prirodnih faktora tu su na prvom mestu geografske, topografske i hidrografske osebine, klima, zemljište, reljef i biotički faktori (uticaj žive okoline na razvitak šumske vegetacije, a to su: životinje, biljni svet i čovek). Čovek kao predstavnik ekonomske delatnosti (homo oeconomicus) svojim delovanjem modifikuje uticaj prirodnih faktora. Usled toga dolaze u sferu naročitog proučavanja ekonomsk i odnosno antropogeografski faktori. To su: gustoća stanovništva, kulturno stanje i zanimanje, veličina i procentualni odnos šume prema drugim kulturama (ziratnom zemljištu i pašnjacima) i prema neplodnom zemljištu, stepen intenzivnosti poljoprivrede i stočarstva (proporcija useva i kultura, broj i vrsta stoke, štalsko ili pašnjačko timarenje, planinski pašnjaci i šumska paša, potreba lisnika, šušnja, žiropaša), način na koji seosko stanovništvo podmiruje svoje potrebe na drvetu građevnom i ogrevnom (oblik kuća i sporednih zgrada, upotreba aiata iz drveta itd., karakter i oblik kućnih ognjišta, potrošnja otpadaka iz drveta, upotreba raznih surogata za gradu i ogrev), vrste drveta u šumama, vrste i veličine šumskih poseda, povezanost ovih sa poljoprivrednim posedom, uređenost šuma i veličina prirasta po vrsti drveta i vlasništvu, način iskorišćavanja i podmlađivanja, odnos proizvodnje prema prirastu i održanje trajnosti gazdinstva, radovi na intezivisanju gazdinstva i povećanju prirasta, prometna sredstva u šumi (splavarenje, plavljenje, putevi, šum. žel, riže itd.), povezanost s arterijama opšteg saobraćaja, razvitak opšteg saobraćaja, socijalni odnosi (količina radne snage, pitanje kirije, s tim u vezi i pitanje nadnica), stanje zanatstva, nalazište šumske industrije (pilana, fabrika hartije, celuloze, suve destilacije, pokućstva itd.), nalazište rudarstva, ciglana, krečana, vodenih, visokih, niskih gradnja i drugih potrošača drveta, naknada drva surogatima, podmirivanje domaćim ili uvezenim drvetom, potrošnja drveta 3 V. Wein gar ti, Les principes essentiels pour le discernement des régions économiques forestieres. Lesnickâ prâce. 1935. 4 Najveći napredak postigla je reonizacija u Rusiji, gde su na poljopr. reonizaciji radili najviše: I. Stebut, A. F. Fortunatov, P. P. Semenov, A. A. Kaufmann, A. N. Čelincev i dr. 5 Odatle se vidi, da šumsku privredu shvaćamo u mnogo širem smislu, nego li se obično misli pod pojmom »Forstwirtschaft«. Analogno modernom shvaćanju pojma privrede (Wirtschaft, économie) razumevamo i pod šum. privredom celokupnu delatnost, kojom čovek podmiruje svoje potrebe na drvetu i sporednim proizvodima, a to je: proizvodnja, promet, prerada, trgovina i potrošnja ovih proizvoda zajedno sa svima za to potrebnim sredstvima i uređajima. Dakle širi pojam nego je onaj, koji se obično svodi pod naziv »Forst- und Holzwirtschaft«. 82 |