DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 38 <-- 38 --> PDF |
koje izvoze drvo, biće od interesa da upoznaju šumsko-privredne prilike zemalja, koje od njih mogu uzimati drvo, ali isto tako i šumskoprivrednu strukturu zemalja izvoznica, prvenstveno dakako zemalja konkurencje na dot. tržištu drveta. Kod zemalja, koje uvoz e drvo, privlače pažnju istraživača šumskogeografskih pojava: mogućnosti vlastite produkcije odnosnih zemalja kao i odnos između dom. proizvadača (posednika šuma), prerađivača drveta (šum. industrije) i predstavnika drvne trgovine, jer su njihova nastojanja često sasvim oprečna. Osim toga od važnosti su ovdje autarhična nastojanja u pogledu snabdevanja drvetom, preduzete mere i izgledi u budućnosti, razvitak grad. delatnosti i omogućavanje većih radova sa strane države, samoupravnih tela i pojedinaca (budžetske investicije, javni radovi itd.) razvitak industrije, koja troši dryo, napredak rudarstva, uzance i specijalne želje raznih tržišta, učešće drugih zemalja u pokrivanju ovih potreba, trgovinsko-političke i saobraća jno-tarifske povlastice, veličina podvoza i način transporta iz raznih zemalja itd. Isto tako privlače pažnju istraživača za zemlje, koje i z voz e drvo, sledeći podaci: produkcione sposobnosti njihovih šuma u sadašnjosti i mere, koje se preduzimaju za povećanje produkcije, odnos proizvodnje prema prirastu, dinamika domaćeg tržišta u vezi s populacijom, razvitkom industrije, građevnom delatnošću i drugim konzumentima drveta, pitanje saobraćaja i unapređenje njegovo u budućnosti, tarifna politika, smerovi izvoza i cene podvoza u pojedinim relacijama, struktura izvoza uopšte i značaj izvoza šum. produkata, struktura izvoza drveta, dinamika izvoza sirovog i prerađenog drveta, participacija raznih zemalja u tom izvozu i pogodnosti, koje uživa taj izvoz u raznim zemljama, mere koje preduzima dot. država za unapređenje svojeg izvoza itd. Na osnovu ovako provedenog geografskog studija šumsko-privređnih prilika pojedinih zemalja otvara se mogućnost za grupaciju većih oblasti, sastavljenih iz blokova zemalja sa zajedničkim osebinama i težnjama, što će dati mogućnost za rešavanje mnogobrojnih pitanja naučne i praktične prirode, kako za šumsku privredu pojedinih zemalja tako i za ćelu narodnu privredu njihovu, a dosledno i za opštu svetsku privredu. Pa kad je tako važna i nepobitna vrednost ovog rada, postavlja se pitanje, šta je do sada urađeno na tom polju naučne delatnosti? Može se reći, da smo u tom pogledu još kod prvih početaka. Velika ćela o opštoj privrednoj geografiji Andrée-a, Sappera, Friedrich a, Srni dt a, Passarge-a, Dietrich a, Den a, Wolfa- M e b u s a i dr. sadrže dosta bledu sliku o šumskoj privredi pojedinih zemalja i celog sveta. Međutim postoji već izvestan broj monografskih studija o šumskoj privredi pojedinih zemalja, a ima i veći broj dela, koja obrađuju statistiku šumske privrede celog sveta. Ovamo spadaju udžbenici prof. En dres a, Lehr a, Webera i dr., a podaci o statistici raznih zemalja i celog sveta nalaze se i u delima Dimitza, Fernowa, Suroža, Madelina, Hileya, te u velikom delu Marcheta i Zon-Sparhawka, zatim Kubičea, Ivanovskog i dr. Ovaj poslednji dao je prvi svojoj knjizi naslov Šumsko-privredne geografije . Za razliku od ostalih, koji se u svojim radovima služe statističko-mehaničkom (deskriptivnom, statičkom) metodom, on se u 84 |