DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1938 str. 39 <-- 39 --> PDF |
svojem novijem, već citiranom delu, koje se odnosi samo na teritorij Sov. Rusije,7 služi već dinamičko-kauzalnim metodom geografskog izlaganja činjenica. Isto tako i S t r e y f f e r t, koji u svojem iscrpnom delu obraduje samo četinare.8 Poslednjih par godina sve se većma obraća pažnja ovom važnom pitanju. Pored pojedinih autora, medu kojima ističemo Glesingera i Reinhold a, treba spomenuti i akciju I n ternacionalnog instituta u Rimu i Ekonom, komiteta Društva naroda, koji su izdali novije statističke podatke o svetskim šumama, zatim akciju C. I. B. u Beču, koji izdaje statistiku spoljne trgovine evropskih zemalja, a naročito periodičke publikacije, koje izlaze već drugu godinu (»Zeitschrift für Weltforstwirtschaft« »Revue internationale du bois«)- Pomoću ovih publikacija sakuplja se opsežan statistički materijal kao i neprocenjiva dokumentacija u formi priloga za geografski studij šumske privrede pojedinih zemalja i celog sveta. Bilo je doista već skrajnje vreme da se ozbiljno pristupi tome radu, kojeg se nedostatak sve teže oseća, što se veća pažnja posvećuje drvetu kao važnoj sirovini u svetskoj razmeni dobara, pa je poslednji Internac. šumarski kongres u Rimu (1926. god.) naglasio veliku važnost dokumentacije o svetskim resursima drveta i odnosu proizvodnje prema potrošnji. Velik deo dosadašnjih publikacija o svetskoj statistici šuma služi se starijim, često slabo proverenim podacima, obuhvataju samo izvesne grupe država ili stanovite vrste drveta, a često nedostaje i sistematska obrada predmeta što otežava komparaciju. U tim delima obično nema nikakvog dokumentovanog obrazloženja za velike diferencije, koje se javljaju već kod same površine,9 a da i ne pominjemo prirast, drvnu masu. potrošnju itd. Sve te okolnosti potakle su me, da proučavanjem šumske privrede pojedinih zemalja, a na osnovu geografskog, dinamičko-kauzalnog metoda pristupim jednom teškom zadatku — proučavanju pojava u šumskoj privredi barem za najvažnije zemlje u proizvodnji i potrošnji drveta. Služeći se službenim statističkim podacima i proveravajući literarne dokumente uvaženih autora iz pojedinih zemalja, došao sam nakon dugogodišnjeg rada do dela, koje predstavlja prvi veći pokušaj na tom polju rada.10 Time je dakako udaren tek početak, a daljnji posao napredovaće uporedo sa usavršavanjem rada na geografskom proučavanju šumske privrede pojedinih zemalja u smeru, koji je napređ opisan. Da taj posao bude što pouzdaniji i potpuniji, treba ga postaviti na naučnu bazu. Znatan deo toga rada mogle bi na sebe preuzeti Pokusne šumarske stanice, koje bi u tom smislu trebalo reorganizovati. Dosadašnji rad ovih institucija kretao se više u pravcu proučavanja biologije šume i upliva prirodnih faktora na njezinu strukturu. Antropogeografskom faktoru, naročito privrednoj aktivnosti čovekovoj i primeni toga rada na šum. privredu nije se posvećivala dovoljna ili nikakva pažnja. 7 Ivanovskij : »Očerki po ekonomičeskoj geografiji lesa« 1926. 8 Streyffert : Världens baarskogstillgängar. 1931. 9 Tako između podataka prof. Endresa (1.531 mil. ha) i Reinhard- W eh e r a (4.200 mil. ha) postoji razlika u površini svetskih šuma od blizu 3 milijarde ha. 10 M. Marin o vi ć: Šums´ko-privredna geografija (Géographie économique forestiere), Beograd 1935. 85 |