DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1938 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Ova škrtost u izlaganju´općih ekonomskih načela naročito upada u oči, kad Endreso v udžbenik usporedimo s knjigama drugih autora.´ Martin , Glase r i ostali šumarsku pisci posvećuju velik dio svojih rasprava općim ekonomskim pitanjima. Da potkrijepe svoja naziranja, pozivaju se na istaknute nacijonalno-ekonomske kapacitete, što dokazuje da su pratili ekonomsku literaturu. Tome nasuprot pokazuje Endre s upravo neku averziju spram čisto ekonomskih rasprava. Karakterističan je ovaj pasus iz njegove polemike sa G 1 a s e r o m:2 »Wiederholt erwähnt Glaser die »bahnbrechenden nationalökonomischen theoretischen Arbeiten « des Privatdozenten Prof. Liefmann in Freiburg. Nach meinen Erkundigungen bei massgebenden Leuten werden diese Arbeiten von Lachmännern nicht nur nicht als bahnbrechend betrachtet, sondern direkt zurückgewiesen. Im Übrigen wäre es ein sonderbarer Vorgang, wenn die forstliche Rechnung ihr System ändern müsste, sooft ein nationalökonomischer Schriftsteller eine neue Werttheorie aufstellt. Die forststatischen Grössen stehen als reale Grössen fest und können durch keine neue Theorie abgeändert werden.« U ovoj svojoj izjavi Endre s nam otkriva svoje shvaćanje i stanovište spram ekonomske teorije. U prvom redu upada nam u oči, da Endre s nema svog vlastitog suda o Liefmannu, koji je svakako jedan od najistaknutijih njemačkih nacijonalnih ekonoma. Nadalje Endre s poriče, da postoji veza između opće ekonomske teorije i pojedinih pođi učja gospodarstva, između opće ekonomske spoznaje i konkretnih primjena tih saznanja. On smatra, da je područje računanja vrijednosti šuma posve samostalna naučna disciplina, a ne shvaća ili neće da prizna, da su pojave vrijednosti kao čitav kompleks pojava kapitalizma čisto ekonomske pojave opće prirode, pa prema tome opći zaključci i otkrića u pogledu tih pojava važe i u pogledu šumskog kapitalizma i šumskih vrijednosti. Na osnovi takovog naziranja Endre s nije smatrao potrebnim, da svoje opće ekonomsko naziranje posebno istakne i precizira, ma da je imao određena ekonomska naziranja, i ma da je i on vjerovao u neke opće teze. On je smatrao, da su te teze tako jasne i same po sebi razumljive, da nije ni potrebno da ih posebice ističe. Ove okolnosti i osebujnosti E n d r e s a moramo uzimati u obzir, kad studiramo njegov sistem, jer one nam diktiraju posebnu metodu istraživanja. Mi moramo u prvom redu da rekonstruiramo njegov ekonomsko-politički sistem na temelju razbacanih primjedaba opće naravi, koje nalazimo u raznim njegovim djelima i raspravama. Pošto nam on nigdje nije dao iscrpiv nacijonalnoekonomski uvod i kredo, moramo da si sami rekonstruiramo njegovo opće ekonomsko naziranje. U prvom redu potrebno je da saznamo, što Endre s zapravo razumijeva pod nazivom kapital, o kojem on mnogo i često raspravlja, ali se nikada određeno ne izražuje. Šumskom tlu on ponajprije pridaje značaj prirodnog faktora, koji se razlikuje od kapitala i rada po svom monopolnom karakteru, kao i po svojoj nepokretnosti i neumnoživosti. S toga gledišta, kaže on, šumsko 1 Npr. Nossek : »Wert und Preis des Waldbodens«, Wien 1934. 2 Forstwissenschaftiiches Zentral´blatt 1914, str. 170. 122 |