DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 3 <-- 3 --> PDF |
............ ....62. MAJ 1938 Inž. Dimitrije Afanasijeu (Sarajeuo) : PODIZANJE „EKSPRESNIH" ŠUMA (CRÉATION DES FORETS „RAPIDES") (Nastavak — Suite) I. Ciljevi stanice. U izveštaju za 1936. g. (Vidi Šum. List 1937., str. 622) bili su detaljno navedeni zadaci i ciljevi stanice. To su, pored ostalih: odabiranje, kultivisanje i udomaćivanje egzota, uvođenje novih vrsta u šire pošumljavanje krša i goleti, slanih zemljišta i svih drugih, koja su nepodesna SI. 1. Na visokom »Pašinom Brdu«, između krša i goleti, na koti 930, šest kilometara daleko od Sarajeva nalazi se ogledna stanica. za poljoprivrednu kulturu, zatim traženje izlaza iz neuspelog kruga šablonskih vrsta, kao što su naprimer u izvesnim slučajevima bor i bagrem. Takve vrste imaju i suviše mnogo negativnih svojstava. One su dobre samo za usko ograničen bonitet i njih treba postaviti na odgovarajuće mesto. Već decenije pokazale su ili neuspeh ovih vrsta ili barem nepostizavanje cilja u mnogim slučajevima. 205 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 4 <-- 4 --> PDF |
Stanica traži nove vrste, koje još nisu primenjene u većem obimu niti su dovoljno ispitane. Ove tražene vrste svakako moraju imati sle deće glavne osobine: da budu izdržljive u borbi sa prirodnim nedaćama, da brzo rastu, da njihova grada ima tržnu vrednost, ili ako sve to nije, onda moraju imati veću vrednost sa estetskog gledišta. Ali jedno se ne može tražiti od ovih vrsta: da se ove osobine pojavljuju na svakom boni tetu, na svakoj nadmorskoj visini i na svakom zemljištu. To je nemoguće. A baš sa ovakvog nemogućeg i vanprirodnog gledišta polazi se pri pro glašivanju napr. crnog bora univerzalnom vrstom za svaki cilj i za sva podneblja. Ovakvo gledište moralo bi već davno ustuknuti pred činje nicama usled neuspeha ili u najmanju ruku veoma sumnjivih rezultata. Za svoja ispitivanja stanica raspolaže ne doduše sa velikim kompleksom, ali sa kompleksom dosta šarenim u pogledu fizičkih i hemiskih svojstva tla. I ako je ovo šarenilo ograničeno, njegova su svojstva uvek negativna za svaku vrstu vegetacije. Tu su ili kiseli verfenski slojevi SI. 2. Tužno je i pusto bilo ovo mesto još u februaru 1936 god., pokriveno retkim mrljama tuberkuloznog juniperusa, izrovano jarugama, vododerinama i vojn. šančevima. ili hladna i teška glina-ilovača ili tipični krš. Sve je to na koti 930. Dakle, ako će ovde uspevati kakva vrsta, onda je mnogo verovatnoće, da će ona uspeti pri nešto boljim prilikama. Za ovakve oglede bile bi dovoljne filijale stanice, odnosno kompleksi sa površinom od oko 2 ha. Ali to je stvar budućnosti, nadamo se bliske. Za sada je stanica uvela egzote sa manjim brojem sadnica na V. parceli, koja zauzima površinu od 2200 kv. rnt. (vidi si. 1—3). Pored odabiranja vrsta stanica ima i druge zadatke. Jedan od njih je podizanje »ekspresnih« šuma svim mogućim sredstvima, a bez obzira na troškove. Ovaj izraz «bez obzira na troškove« zvuči kao zla ironija, pošto je stanica u 1937. g. jedva imala sredstava da kako tako održi u životu ono, što je do sada bilo postignuto. Ipak se nastojalo, da se u prvom redu izvrše bar ove dve navedene zadaće. U prošlom izveštaju postavljena je tvrdnja, da je moguće podizanje šume sa svim njenim bitnim elementima za tri godine. Stanica je uspela 206 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 5 <-- 5 --> PDF |
PLAN za -fänz/ev* OGLEDNE ŠUMSKO-MELIORATIVNE STANICE NA SEDRENIKU KOD SARAJEVA RAZMER i : 1 800 1937 Parcele Šumsko -rentabilne Intenzivne šumske u redovima. Šumske u grupama i kontrolne |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 6 <-- 6 --> PDF |
produžiti izvođenje ovog zadatka i pored administrativnih preponatinansijskih teškoća, a bila je sprečena u izvršenju celokupnog programa. II. vrste. Kao što je već navedeno, radovi u g. 1937. bili su u znaku kritičnog nedostatka kredita i suviše kišovitog, hladnog i stalno oblačnog leta. Stoga radovi nisu mogli biti izvedeni u punom obimu i po predviđenom programu, već se moralo mnogo šta izostaviti. U glavnom su nastradala detaljna spitivanja, specijalni ogledi i rentabilni deo. Kao primer može se navesti, da se nije čak mogla oglasiti ni prodaja ukrasnog džbunja i drveća, pošto su oglasi bili i suviše »skupi«, a time se onemogućila i prodaja, koja bi morala dati najveći deo prihoda. Prema tomu uspelo je sačuvati i produžiti samo osnovni princip rada i nastaviti šire oglede. DIAGRAM prirasla islih sadnica sa islom negom ml za 1936 i 1937.. PIV/l ., ,S NGltA SH( 7 )(j sa w \. 1.. .?. ... srp te <6 dn m .20--— D 1 r D 2 D 1 .D t rt * »- .\_]4. ^.a «uro z". . * w IUJ ..(-" l u ..^. ´*. - 2 a -fur april maj juni juli augusl seplemb oki SI. 4. Na prirast toora nije delovala ni nega ni đubrenje. Bor u osmoj dot. desetoj godini starosti povećava svoj prirast isključivo usled postignute starosti, a sa istim trajanjem vegetacionog perioda. Uproljeće 1937. g. na prekopanim parcelama posađeno je bilo okruglo 19.000 sadnica u mesto predviđenih 22.000 i voćnih sadnica (računajući jagodu) 1000 u mesto predviđenih 1400 komada — u glavnom stoga što su dotični rasadnici tek u poslednjem momentu obavestili, da nemaju traženog broja ili tražene vrste sadnica. Tačne cifre posađenih sadnica sada se sređuju, pošto su tek u novembru bile prebrojane na svakoj parceli. Kao nove vrste, i to u većem broju, uvedene su: beli bor oko 1500 komada, gorski javor 1500 kom. i maklura 500 komada, a u manjem broju (svega 1300 komada) 45 različitih vrsta. Ove tri potpuno nove za stanicu vrste pokazale su vrlo dobar uspeh. Prednjačio je javor. On je uginuo svega za 8% i to isključivo u padinama i udubinama, koje su bile stalno vlažne, odnosno u kojima je stagnirala voda. Što je suvlje bilo mesto, to je dao veći prirast. Srednja visina sadnica iznosila je 25 cm., a srednji prirast 50 cm. Inače ima dosta sadnica sa 80 cm. prirasta. Sadnice su 208 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 7 <-- 7 --> PDF |
bile dobre iz rasadnika (Šumarskog udruženja) u Mariboru i došle su u dosta dobrom stanju. Što se tiče belog bora, sadnice iz državnog rasadnika bile su, tako reći, ispod svake kritike. Uprkos prethodnih opomena nisu bile spakovane, te su se na putu osušile. Od celokupnog broja bilo ih je 1000 komada dvogodišnjih, kržljavih i nerazvijenih, ali posle naročito preduzetih mera primile se sa gubitkom od oko 15%´. Ostalih 500 DIAGRAM prirasla islih sadnica sa negom i tez nege L´ 1937g. ml 1 *\i i ^ . /"*! i . 11 .i rt . -1 w zRCLJS~. VI iR A ^.^. i ...1.. T9 ib>jz: mnx 9.: SD — SD tteâ 6ut* : 4D ri min . 19 17 juta* fvwi a. as *r* .ÄM&« 2D ^± . z u i 3 zD i D Z 1 3 z. .3 z a 11 3 za 1 D april 1 maj 1 juni 1 juli ^augusl^seplem.^okl SI. 5. Poznata je navika hrasta — periodično izbacivanje lastara. Pri lošim uslovima sadnica ograničava se na jedan lastar. Pri boljim uslovima izbacuje drugi lastar, koji narod zove »tvandanskim«, a pri još boljim pojavljuje se i treći lastar. Dešava se pri većem trajanju vegetacionog perioda i pojava četvrtog lastara. Skoro kao pravilo važi, da je svaki lastar veći za 100% od prethodnog. Na diagramu je pokazan proces prirasta hrasta, koji je negovan sa 20—30 kgr. stajskog asimiliranog dubriva, i hrasta sa minimalnom negom odnosno samo prašenjem dva put za ćelu sezonu. Ovo je prirast za 1937. god. hrasta, ikoji je posejan 1936 god. Kao što se vidi na diagramu, periodi izbacivanja lastara i jednih i dragih sadnica skoro odgovaraju jedan drugome. Razlika je u tome, što je visina svakog lastara kod negovanih sadnica mnogo veća. Sem toga kod negovane sadnice vreme stagnacije između lastara kraće je, a vreme rašćenja lastara je duže. Ovi peridi iznose: stagnacija između prvog i drugog lastara za negovane sadnice 26 dana, a za sadnice bez nege 32 dana. Između drugog i trećeg lastara stagnacija je za negovane sadnice 25 dana, za sadnice bez nege 35 dana. Sem toga kod negovanih sadnica i period stagnacije nije apsolutan i linija se ipak diže za nekoliko santimetara, a kod sadnica bez nege mirovanje u periodu stagnacije apsolutno je, što se izražava potpuno horizontalnom linijom. Opažanja i merenja izvedena su na 2000 sadnica. 209 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 8 <-- 8 --> PDF |
komada 7 godina starih izraslo je u rasadniku u sklopu. Koren je bio posečen (!), te su ostali samo isušeni patrljci 10—15 cm. dužine. Stanica je pokušala napraviti čudo i delimično je u tome uspela, tako da se ipak od 500 komada primilo oko 150. Maklura se vrlo dobro osećala. Izbacila je prirast prosečno za 30 cm. i prošla je bez ikakvog gubitka. Uvedena je i kao ograda i kao terajuća vrsta. Maklura, koja je bila posađena u jeseni, dobro je izdržala zimu i suvomrazicu i nije tom prilikom nikako nastradala. Sadnice su SI. 6. Ovaj je hrast posejan u aprilu 1936 god. Prirast za 1936 god. iznosio je 0,60 mi, a za 1937 god. 1,10 mt. Celokupna visina u septembru 1937 god. iznosila je 1,70 mt. dobivene iz rasadnika Šumarskog udruženja i od firme Hiršl u Subotici. I u jednom i u drugom slučaju pakovanje je dobro i sadnice su stigle žive i zdrave. Kako je jedan od državnih rasadnika bio prijavio, da ima Pančićevu omoriku, stanica je zatražila 400 komada, ali kada ih je dobila, ispostavilo se, da to nije Pančićeva, već obična omorika, koja nije bila potrebna, pošto stanica raspolaže sa većim brojem omorike. Ali pošto je već bila tu, omorika je posađena i prošla je skoro bez gubitka. 210 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Skoro sve ove nove vrste bile su različito negovane: prašene 2 do 9 puta u sezoni i dubrene nitrofoskalom i stajskim đubretom razne količine. U proletnju sadnju spadaju i egzote, o kojima će biti reč kasnije. Sem toga u proleće su posađeni i stari prijatelji: 1000 komada bresta, 3000 kom. hrasta, 200 kom. katalpe, 200 kom. duda, a u ogradi i vetrobranima i kao terajuće vrste u redovima: gledičija oko 6500 kom. i berberis 2900 kom. I nove i stare vrste posađene su u redove sa terajućim vrstama i bez njih. U glavnom je primljen sledeći sistem: hrast sa gledičijom, hrast sa berberisom, hrast sa maklurom; zatim beli bor, javor, jasen i brest u iste tri kombinacije. O uplivu terajucih vrsta prve godine, razume se, ne može se ništa reći, pošto su sadnice još preniske. Ali preduzeti su opiti sa prethodnim sadenjem istih terajucih vrsta, koje su navedene: u redovima ostavljena su mesta za glavne vrste, koje će se uneti 1938. i 1939. god. Sve vrste proletnje sadnje nisu imale gubitka sem u padinama i udubinama, gde se ćelo leto zadržavala stagnantna voda Ovaj gubitak je ispod 5%. Prirast svih vrsta nešto je (usled hladnog leta) usporen pri upoređenju sa prvom godinom, ali je ipak potpuno zadovoljavao. Tako su vrste posađene u 1937. god. dale prirast: beli bor 0, javor 30—80 cm., maklura 20—70 cm., omorika 10—25 cm., brest 50—120 cm., hrast 20—40 cm., dud 30—40 cm., berberis 30—80 cm., gledičija 10—100 cm. Dud, kao i prošle godine, nije pokazao uspeha; i ako se sav održao u životu, nije dao normalan prirast. Što se tiče vrsta, koje su ovde već dve godine, one su pokazale sledeće rezultate: Crni bor (si. 4.) ponašao se isto tako kao i prve godine i sve nade na potpunu asimilaciju dubriva nisu se opravdale. Ni sva moguća nega ni đubrenje nisu mogli postreknuti ga na ubrzanje prirasta. On je ostao i druge godine potpuno ravnodušan prema svemu tome. Njegov srednji prirast, bilo sa negom bilo bez nje, iznosio je za 1937. g. svega 37 cm., i^ ako je stupio već u 8. godinu života, a u drugu godinu stanične ere. Četiri-godišnji bor pokazao je isti uspeh. Prirast se potpuno zaustavio 10. jula, odnosno i mnogo ranije, za 3 meseca čak ranije nego kod drugih vrsta. U red pozitivnih vrsta pre svega spada crveni hrast (si. 5.). Kako je navedeno, hrast je bio posejan u rasadniku 1936. g. i u većoj količini upotrebljen je za letnju sadnju iste godine, a ostatak za proletnju sadnju 1937. g. Srednji prirast hrasta letnje sadnje u toku druge godine iznosi 70 cm., a proletne (za isto vreme) 50 cm. Maksimum letnje sadnje je 1.10 mt., a proletnje 85 cm. Maksimum je postignut unošenjem đubreta, oko 20 kgr. na sadnicu. Prirast se obustavio krajem avgusta, usled velikih hladnoća, a 1936 godine tek krajem septembra. Dakle imamo primerke hrasta posejanog u aprilu 1936. g., koji je visok 1.70 mt. i to u starosti od 1 godine i 4 meseca (si. 6.). Interesantno je pretpostaviti, šta bi dao isti hrast pri istom negovanju negde u nizini sa većim vegetacionim periodom i većom toplotom. Treba napomenuti, da je i hrast ove godine nešto nastradao od vode u padinama, odnosno obustavio je prirast. Inače, srednji prirast jednogodišnjeg hrasta je manji nego prošle godine: 25 cm. umesto 40 cm. U većini slučajeva imao je tendenciju razgranjavanja. 211 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 10 <-- 10 --> PDF |
I brest, koji je brojno najviše zastupljen na stanici, nije dao od sebe sve ono, što bi mogao da dade, kad leto ne bi bilo tako hladno i kratko kao ove (1937) godine. Pri srednjem negovanju izbacio je u toku druge godine svog života poprečno 1,87 mt., dakle je sada visok preko 3 mt., a pri pojačanom đubrenju prirast je iznosio 2,06 mt., to sve već druge godine i od jednogodišnjih sadnica (si. 7). Imao je veliku težnju za razgranjivanjem, usled čega je došlo do sklopa u redovima. Prirast se zaustavio 18 septembra. Kontrolni brest na uporednoj parceli u jamama imao je Si. 7. Na levo je red ibresta, posađen 1936 god. sadnicama visokim 3 cm. U septembru 1937 god. srednja je visina 3.20 mt. Desno je red kalemova trešnje sa prirastom za 1937 god. od 1,80 mt. prirast svega 25 cm. Brest posađen ove godine sa intenzivnom negom, stajskim đubretom i nitrofoskalom u srednjem je prirastao za 1,25 mt. (si. 8). Sledeća glavna vrsta — ariš — prevazišao je očekivanja. Pri srednjem đubrenju srednji godišnji prirast iznosio je 90 cm, a pri pojačanom đubrenju i do 1.25 mt. Njegova je srednja visina sada 1,85 mt. i to druge godine od sađenja. Rezultati letnje i proletnje sadnje isti su. 212 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Slika 9 prikazuje ariš letnje sadnje, a slika 10 ariš proletnje sadnje (vidi i si. 11.). Lipa se neverovatno jako granala, tako da su radi ogleda većem broju sadnica potkresane bočne grane. Izgleda, da je lako prebolela ovu operaciju izvedenu u avgustu. Srednji visinski prirast iznosi 1,10 mt., a sa pojačanim dubrenjem Ü do 1,90 mt. (SI. 12.). Inače ove cifre visinskog prirasta ne daju baš tačan pojam o razvitku lipe, pošto je veći deo prirasta otišao u bočne grane. Potkresanim granama lipe mogla su se napuniti čitava kola. Obustavila je prirast krajem avgusta. Nigde nije nastradala od vode i ako se dosta velik broj sadnica nalazio u stagnantnoj vodi. DIAGRAM prirasla istih sadnica sa islom negom ml Za 1936 i 1937Q. APR* MAJ * JUNI 1 JULI ^AUGUST* SEPT. . OKT. SI. 8. Kao i prošle godine brest prednjači u prirastu, ali kođ njega prirast kao funkcija starosti proporcionalno je manji nego kod lipe. Maksimalan prirast ove godine iznosi 160% od prirasta prošle godine, a minimalni 230%. Ove godine brest nije spavao, što se da objasniti dejstvom đubriva unesenog u početku prošle godine. Neđubreni brest na kontrolnim parcelama spavao je 2 puta. I ovde je slučaj kao i kod drugih vrsta, da je intenzivnost prirasta kao funkcija starosti mnogo veća kod manje đubrenih i manje negovanih sadnica nego kod više đubrenih. Inače, kod bresta je očigledno postignut optimalni maksimum količine đubriva, unesenog u toku dve godine. Naime, gornja je linija u diagramu ista kod sadnica sa 20 pa na više kgr. đubriva. Povećavanje količine đubriva sve do 35 kgr. ne doprinosi povećanju prirasta, ali pri tome se ne opažaju nikakve negativne posledice. Ove je godine brest, kao i skoro sve druge vrste, obustavio prirast ranije nego prošle godine i to za 10 dana. Omorika je dala veoma interesantne rezultate i to takve, da se čak može »unaprediti« u brzorastne vrste, ali samo pod uslovima naročite nege (SI. 13). Kontrolna omorika bez nege nije pokazala ništa naročito. Nakon đubrenja naročitom mešavinom stajskog đubriva sa kalijevom solju, a zatim nitrofoskala omorika, koja je bila visoka 16 cm., već u julu 1937. g. dala je prirast od 27 do 35 cm. Ova omorika u početku jula obrazovala je drugi pršljen i nastavila je prirast. Do kraja vegetacionog perioda ona je prirasla još za 20—25 cm., dakle za 1937. g. oko 50 cm. (si. 14 i 15). Prirast omorike bez nege iznosi u srednjem svega 8 cm. Protivno prošloj godini, kada se prirast zaustavio u julu, ove je godine 213 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 12 <-- 12 --> PDF |
prirast trajao sve do kraja septembra. Ovo je sve u toliko interesantno, što je u pitanju jedna vrlo spororastna vrsta. Tome je doduše možda pomogla kišovita sezona; omorike u okolini Sarajeva dale su veći prirast nego obično, ali samo 15—20 godina stare. Ako pak uzmemo u obzir pravilno upoređenje (t. j . sa omorikama iste starosti i na istom tlu, samo bez nege), one su dale prirast, kao što je navedeno, svega 8 cm., dakle na njih nije delovalo vlažno leto onako, kao što je Tabela 1. Podaci merenja prirasta omorike intenzivno negovane i dubrene mešavinom stajskog đubreta sa kalijevom solju i nitrofoskalom 22/VII-1937 g. u santimetrima: I. II. III. IV. V. VI. Visina u Celokupna Celokupan ( d celok apnog prirasta za 1937 g. početku 1937 god. visina 22/VII 1937 god. pri, ast za 1937 god. do prvog pršljena drugi lastar prirast za 1937 g. u procentima p eraa visini za >9,6 god 1. 8 35 27 17 10 337 % 2. 15 36 21 11 10 140 3. 11 40 29 20 9 264 4. 16 40 24 16 8 150 5. 18 41 23 19 4 128 6. 19 44 2520 5 131 7. 23 46 23 19 4 100 8. 13 46 33 25 8 254 9. 16 47 31 22 9 194 10. 25 54 29 . 24 5 116 13 30 17 — — 130 17 34 17 — — 100 15 36 21 — — 140 20 45 25 — — 125 18 46 28 — — 156 30 51 21 — — 70 24 60 36 — — 150 20 43 23 — — 115 19 44 25 — — 132 15 38 23 — — 153 delovalo na drugom tlu, na drugoj nadmorskoj visini i pri jačoj toploti. Treba spomenuti i naročito naglasiti, da su ovi opiti sa omorikom izvedeni bez zasene, na otvorenom položaju, a stoga što je paralelno veći broj omorike uzet u ispitivanje sa zasenom. Ovomu svemu treba dodati samo, da omorika nije nastradala ni od stagnantne vode. Jasen takođe nigde nije nastradao od vode i vrlo se dobro pokazao. Uopšte svi fraksinusi, i mladi i stari, uspevaju vrlo dobro, ali uvek traže 214 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 13 <-- 13 --> PDF |
Tabela 2* Srednja visina i prirast na osnovu podataka 1. tablice: Prvobitna srednja visina Srednji prirast Srednja celokupna visina Srednji procenat prirasta Prva grupa sa novim pršljenom : 16,4 26,5 42,9 168 Druga grupa bez pršljena : 19,1 23,6 42,7 123 Sadnice bez đubrenja : 18,0 8,0 26,0 44 izvestan minimum nege, bez koje ne daju prirast, već tek životare. Taj minimum nege bio je pružen skoro svakom jasenu, sem onog na uporedno- kontrolnim parcelama. Poprečno je jasen prirastao za 80 cm., a ima mnogo primeraka sa prirastom od 1,10 mt. Vrlo je dobar Fraxinus ex. pendula, koji je nikao ove godine i sav je upotrebljen za letnju sadnju početkom avgusta 1937 g. Svi su jaseni završili vegetaciju dosta kasno, krajem septembra. Dva kestena, pitomi i ´divlji, priredila su veliko iznenađenje. U prošlom izvještaju navedeno je bilo, da su kesteni jedva životarili sa posve neznatnim prirastom, oboleli i zakržljali, što se donekle objašnjavalo bolešću i vetrovitim položajem. Međutim jačina vetrova ove godine bila je ista kao i prošle. Preživeli smo čak i dva put orkane, koji su poskidali žicom vezani crep sa krova. Koliko je bio jak taj orkan, može se suditi po tome, da je u Sarajevu oborio nekoliko kuća. Na stanici od orkana najviše je nastradao bagrem, koji je visok iznad 3—4 mt. Vetar je ogulio koru sa gornjih grana bagrema. Dakle i pored svega toga pitomi kesten, koji je prošle godine dao jedva prirast od 15 cm., u ovoj sezoni prirastao je u srednjem za 80 cm., a do maksimuma od 1,18 mt. (si. 16). Divlji kesten takode je imao punu energiju. Postigao je srednji prirast od 40 cm., a maksimum je iznosio 65 cm. Na žalost nije bilo mogućnosti za izvođenje opita sa dubrenjem kestena. Ograničili smo se samo na minimalan broj prašenja. Divlji je kesten rano zaustavio * Primedba : Analiza podataka 1. i 2. tabele pruža sledeće rezultate: prva i druga grupa bile su podjednako negovane i dubrene. Ne može se za sada utvrditi, zašto je jedna grupa obrazovala drugi pršljen, a druga nije. Alko se prosuđuje po prvobitnoj vi-sini sadnica, onda su sadnice sa manjom visinom dale znatno veći prirast. Pranii tome može se uzeti, da su sadnice sa manjom visinom imale koren manje dužine, te su bile manje ozledene pri sadenju. Ova činjenica pokazuje se skoro zakonomerno pri uipoređenjiu prirasta pojedinih sadnica u svakoj grupi. Što je manja sadnica, to je veći procentualni prirast. Intenzivnost prirasta za period od 12. do 22. jula iznosi 2 do 5 m/m dnevno. Druge sadnice posađene u isto vreme na istom položaju, ali Fez đubrenja potpuno su obustavile svoj prirast još IO. jula. Inače, njihov je pvosećni prirast tri put manji od prirasta negovanih sadnica. Ovaj rezultat može svedoč´ti, pored ostalog, koliko je važna tehnika sađenja pri pošumljavanju. 215 » |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 14 <-- 14 --> PDF |
prirast (već početkom avgusta), a pitomi kesten terao je sve do sredine septembra. Ova velika razlika u ponašanju kestenova tokom prve i druge godine može se objasniti time, da kesten vrlo teško podnosi sadenje i s tim vezano mrcvarenje. Sa druge strane veoma je značajno, da na kesten nije delovao negativno vetar, što je inače običaj. Verovatno, da je nega pojačala njegovu opštu otpornost čak i protiv vetra. Ovom prilikom spomenimo, da se pitomi kesten sklopio u redovima kao i druge vrste: (brest, lipa, ariš, eleagnus, džanarika, a ponegde i hrast). Katalpa, i ako ima izvesna negativna svojstva, uvedena je kao brzorastna vrsta. Ona je opravdala nade i od semena posejanog 1936 g. izrasle su biljke, koje su već u septembru 1937 g. bile visoke 1,20 do 1,40 mt. Zaustavila je prirast u septembru, te je verovatno stigla da odrveni, što je važno s obzirom na to, da se mladi letorasti, koji nisu stigli da odrvene, obično smrzavaju i od najmanjeg mraza.. Katalpa je u glavnom sadena po letu i letnja sadnja u glavnom daje bolje rezultate od proletnje, kao što je slučaj i sa nekim drugim vrstama. SI. 9. Letnja sadnja. Kultura ariša posađenog u julu 193-6 god. sadnicama visokim 0,30 mt. Srednja je visina u septembru 1937 god. iznosila 1,85 m i Na gledičiju je negativno delovalo kišovito leto, tako da je ove godine ona dala dvaput manji prirast nego u prošloj godini. U mestima sa stagnantnom vodom uginula je. Džanarika u ogradi bilo je dosta vesela, ali nije dala veći prirast. No u redovima (zasađena u jesen 1936 g.) vrlo se dobro razvijala i dala je sklop. (SI. 17, desni red). Prirast u redovima iznosio je više od 1 mt. a u ogradi svega 50 cm. U stagnantnoj vodi nije uginula, ali je dala veoma neznatan prirast. Divlja breskva — odnosno poludivlja, jer je nikla iz koštica najboljih vrsta pitome breskve — veoma se ugodno oseća na svim parcelama stanice. Na donjoj parceli ona obrazuje živu ogradu, koja je sada visoka 2 mt. Jedan red, koji je posađen radi ogleda na I. parceli u jesen 1936 g., nastradao je od gljivice, koja najčešće napada breskvu i prouzrokuje kovrčanje lišća, ali je stigla visinu od 1,90 mt. (si. 17). Interesantno je, da je breskva procvetala u proleće 1937 g., pa je čak dala i 216 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 15 <-- 15 --> PDF |
nešto ploda. Ali kako je bila pored puta, dečurlija je pokidala plod mnogo pre sazrenja. Orah je takode posađen u jesen 1936 g. Mnogo je bolovao, ali se oporavio, i ako nije dao veći prirast. Kanadska topola dobro je poterala, te je stigla visinu veću od 3 mt. S obzirom na mokro vreme vrba bi morala dati vrlo velik prirast, međutim to se nije dogodilo. Vrba u pleterima nije nigde dala veći prirast nego prošle godine i ako je obrazovala gustu mrežu žilja. Vero 1 J´*<´´´"´ SI. 10. Ovaj je ariš posađen u aprilu 1936 god. Visina sadnica iznosila je 0,38 mt.. Prirast za 1936 god. iznosio je 0,80 rat., a za 1937 god. 1,25 mt. Celoikupna je visina u septembru 1937 god. iznosila 2,43 mt. vatno je tome doprinelo hladno vreme u vezi sa stalnom vodom. Žalosna vrba na uzvisini dala je vrlo velik prirast i već je obrazovala visoki i gusti zeleni zid (si. 18). Trešnja kalamljena na spavajuće oko prirasla je za 1,90 mt. (si. 7). Rezimirajući sve navedeno vidimo, da je kišovito, suviše mokro leto negativno delovalo na veći broj vrsta, a pozitivno svega na dve vrste. Ipak ovo ne može služiti kao osnov za delenje pojedinih vrsta na hidrofile i kserofile, pošto napr. koprivić, oglašen u literaturi za hidro 217 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 16 <-- 16 --> PDF |
fila, nije podnosio stalno mokra mesta, a na süvljim lepo se razvijao. Zatim treba naglasiti, da je ovde uzrok ne toliko u velikoj količini vlage, već u niskoj temperaturi, koja je uvek pratila letnje i jesenske taloge. A na koti 930 inače nedostatak sunca i toplote uvek je negativan faktor. U toku 1937 g. ovaj je faktor znatno pojačan, što je povlačilo za sobom izvesno smanjivanje intenzivnosti prirasta, a ponešto i gubitak sadnica, prouzrokovan trulenjem žila u stagnantnoj vodi. U toku 1936 g. uzet je u ogled kompleks sa površinom od 1000 kv. mt., koji predstavlja »ljuti« krš (izlaze trule stene). Ovde su napravljeni rovovi po izohipsama, koje su trasirane nivelirom. Svega je izrađeno 36 rovova. U jesen 1936 g. zasađeno je 10 rovova bagremom, a u proleće 1937 ostali rovovi. Ovde su zastupljeni: bagrem, brest, hrast, gledičija, ariš i jasen. Od jesenske sadnje uginuo je bagrem za 50% i to usled zadržavanja (u rovu) vode usled nepropustljivog terena. Bagrem, koji je DIAGRAM prirasla islih sadnica sa /slom negom za ml 1936 i 1937g. , ..7. 1 . 7. april maj augusl seplemb.okl. SI. 11. Ariš je i druge godine pokazao veliko odazivanje na đubrenje i to tako da ni sa 25 kgr. đubriva još nije postignut maksimum. Ali povećanje prirasta ne ide proporcionalno količini unetog đubriva, što znači da su 25 kgr. upotreibljenih druge godine već blizu maksimalnog optimuma. To se vidi iz razlike prirasta za dve godine. Razlika prirasta sadnica sa manjim količinama đubriva iznosi 130%, kod. više đubrenih sadnica svega 60%. U ovom slučaju povećanje prirasta nije postignuto njegovom intenzivnošću (linije na diagramu idu paralelno), već isključivo produženjem trajanja vegetacionog perioda za 30 dana. preživeo ovu opasnu krizu, stigao je do 1,90 mt. Gledičija je kunjala sa prirastom od 20 cm. Jasen je dao prirast oko 50 cm. Ariš je bio vrlo dobar, te — za čudo — ovde mu nije smetala voda. Prirast ariša iznosi 35 cm. Hrast je dao neznatan prirast (oko 25 cm.), a najbolje se proveo brest sa 60 cm. prirasta. Sudeći po stanju kulture može se očekivati iduće godine i sklop u glavnom od bresta i bagrema. Krajem leta ova se parcela već prijatno zelenila, potpuno izmenivši tužnu sliku surog kamena prošle godine (si. 19). U proleće je provedena i sadnja na strmim nagibima korita bujice po kvazi-izohipsama u vidu pravolinijskih pantljika. Posle površnog 218 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 17 <-- 17 --> PDF |
terasiranja pantljika iskopane su jame u dubini od 40—50 cm. Ovde je dobiven vrlo dobar rezultat. Suvišak vode nije smetao, pošto je sav teren lako ocedljiv. Ovde su sve vrste dobro prošle, pa čak i bez gubitka. Javor je bio najbolji i dao je prirast od 55 cm. Brest je prirastao za 50 cm., a i hrast je imao vrlo dobar habitus i ako se dao u razgranjavanje. Prirast hrasta iznosio je oko 35 cm. Sve sadnice bile su đubrene stajskim đubrivom, a prašene 2 do 8 puta. I ovde su mestimično uvedene terajuće vrste. III. Sklop i uloga džbunja. Stanica je uvela veći broj džubnja, jer ono igra u pošumljivanju veoma´ značajne i raznovrsne uloge. U literaturi nalazimo dosta podataka o tome i skoro svi naši stručnjaci preporučuju džbunje iz mnogih razloga. Detaljno o tome govori Španovi ć u br. XII. »Šum. L.« str. 605 za 1936 g. Stoga će biti umesno navesti i mišljenje stanice o ovom DIAGRAM prirasla islih sadnica sa išlom negom ml Za 7936 i 1937Ç. f 111 august septemb. oki. SI. 12. Naročita je prirodna osobina lipe kao i nekih drugih vrsta — spavanje u detinjstvu. Prirast istih sadnica dvogodišnje lipe, uz sve druge iste prilike, mnogo je veći nego kod jednogodišnje. Ovde je maksimum, kao i prošle godine, postignut isključivo stajskim đubretom. Posipanje u proleće nitrofoskalom nije dalo vidljivih rezultata. Za maksimum stajskog đubreta uzeto je 20 kgr. na 1 sadnicu, a minimum je 2 kgr. Veće količine đubriva unete su i na veću dubinu. I sada kao i prošle godine ponovila se jedna interesantna pojava (izgleda da je to samo kod lipe): pri većim količinama đubriva intenzivnost prirasta u početku naglo otpada i to opadanje u ovoj godini traje 30 dana, a zatim se naglo penje i na kraju vegetacije za mnogo prestiže prirast sadnica manje đubrenih. To dolazi i otuda, što je vegetacioni period jako đubrenih sadnica mnogo veći. Razlika dostiže do 35 dana, jer se prirast manje đubrenih sadnica obustavlja 10. avgusta, a jako đubrenih tek 15. septembra. Toliko preran kraj prirasta manje đubrenih i neđubrenih sadnica došao je usled veoma niskih temperatura -u avgustu. Očevidno je, da je toplota od đubriva u podzemnom delu bila dovoljna da potstrekne stablo sadnice na produženje prirasta eliminirajući nisku temperaturn vazduha. Minimalan prirast ove godine za 300% je veći nego prošle godine, a maksimalan prirast za 160%. Ova procentualna razlika pokazuje, da smo već blizu granice maksimuma količine đubriva, i ako ona još nije postignuta. 219 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 18 <-- 18 --> PDF |
pitanju. Sa tehničkog, kulturnog i ekonomskog gledišta delimo džubnje u glavnom na 4 glavne vrste. Prva vrsta, to su rentabilni džbunovi t. j . džbunovi ukrasni, koji su određeni isključivo za prodaju, kao što su ruže, jasmin, glicine i si. Ove vrste, može se odmah reći, za šumarstvo imaju najmanje značaja. U drugu vrstu spadaju džbunovi, čiji plod iskorišćavamo: lešnik, malina, dren, berberis. Oni se moraju klasificirati kao šumski proizvodi. Treću grupu sačinjavaju džbunovi za živu ogradu, čije je podizanje potrebno pri pošumljivanju i kuda spadaju pretežno džbunovi sa trnjem, a u manjoj količini sa lišćem, koje stoka ne jede. Tu su pored mnogih drugih, koji su poznati svakom šumaru, i gledičija, eleagnus, maklura i dr. Na kraju dolaze i džbunovi za vetrobrane, koji su neophodni ne´samo pri pošumljivanju, već i za druge svrhe, kao npr„ DIAGRAM prirasla islih sadnica sa /slom negom za ml 1936 i 1937g. imtEA EffîELai ].$..... Î5M OS2 maj juni juli augusl seplemo. oki. SI. 13. Omorika obično ima vrlo kratak period prirasta. Ovde se ou završava već 10. jula i u prošloj i u ovoj godini. Samo kombinacija naročite nege i primene mešavine od nitrofoskala, kalijeve soli i stajskog đubriva u vezi sa vremenskim prilikama ovog je leta produžila period prirasta do 10. septembra i izazvala obrazovanje drugog godišnjeg sloja u totou iste godine. U ovom poslednjem slučaju prirast za ovu godinu iznosi 250% od prošlog. za zaštitu železničkih pruga i nasipa od snega. Razume se, nas najviše interesiraju dve poslednje grupe, koje pored ukazanih svojstava moraju da budu izdržljive prema ekstremima klime, te da nisu probirači u pogledu tla i da brzo rastu. Skoro svako džbunje, kao i neke vrste drveća, može da služi kao terajuća vrsta, samo je neophodno potrebno odrediti najbolje kombina 220 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 19 <-- 19 --> PDF |
čije za svaki pojedinačni slučaj. Pre svega trebalo bi razlikovati stepen intenzivnosti teranja odnosno zasenjivanja i način zasenjivanja (bočni ili odozgo). Primer najlaganijeg teranja predstavlja gledičija sa svojim retkim sitnim i prozirnim lišćem, a predstavnici jakog zasenjivanja, to su bez sumnje malina, eleagnus i ligustrum, koji ipak u drugom pogledu nisu istovetni. Prema tome za omoriku napr. trebalo bi upotrebiti malinu, a nikako ne gledičiju, jer gledičija može dati za omoriku čak i negativne rezultate, pošto ne pruža dovoljno zasene, a oduzima prostor. Isto važi i za hrast, s tom razlikom da se hrast ne srne zaseniti ozgo, ali sa strana SI. 14. Prirast ove omorike u julu 1937 god. iznosi 31 cm. Posle obrazovanja drugog pršljena prirast se nastavlja. mora biti što pre i što jače zasenjen, već i stoga da bi se u početku sprecilo bočno razgranjivanje i pretvaranje u džbun, čemu je hrast naklonjen prvih godina svoga života. U ovom slučaju trebalo bi saditi terajuću vrstu godinu ili dve ranije nego glavnu. Za brest — kao za vrstu izrazito svetloljubivu i sklonu razgranjivanju — može se preporučiti berberis, koji predstavlja veoma kompaktan, sabijen džbunić, ne raste više od 1—1,5 mt., pruža gustu zasenu sa strane, a ne-može zaseniti 221 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 20 <-- 20 --> PDF |
odozgo. Sem berberisa dolazi u obzir i maklura, koja ima to preimucstvo nad berberisom, da je mnogo viša. Razume se, da konačna odluka zavisi od brzine rastenja bresta, pošto ako brest raste brzo, kao što je slučaj na stanici, primena berberisa kao terajuče vrste nedovoljna je, pak treba primeniti jače vrste: ligustrum ili eleagnus. Eleagnus je vrlo jaka terajuća vrsta, ali s njim je potrebna opreznost, jer može ugušiti ili bar usporiti uzrast glavne vrste. Terajuče vrste treba primeniti za sve glavne vrste ,pa i svetlo- Ijubive. Pored navedenih stanica je uvela kao terajuću vrstu i eleagnus u 1937 g. i to u samom redu za skoro sve glavne vrste. Kako su jednogodišnje, na rezultat treba još čekati. Potrebno je napomenuti, da ulogu SI. 15. Omorika, koja je na si. 14 fotografisana u julu, poterala je do oktobra još za 25 cm. terajuče vrste može donekle igrati i sama za sebe glavna vrsta pod uslovom, da je dosta gusto sađena. Spororastne vrste ovde ni dolaze u obzir. To je sve razlog, da je stanica uzela za ispitivanje veći broj vrsta grmlja, a bez intenzivne nege. Da se ne pravi skok u maglu, svakako 222 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 21 <-- 21 --> PDF |
je bilo potrebno prethodno utvrditi izdržljivost, ponašanje, životnu sposobnost i razvijanje pojedinih vrsta džbunova na kompleksu stanice. Već je navedeno, kakve su sve vrste uzete u rad. Sem toga na V. parceli zasebno je uvedeno još 20 vrsta džbunja. Naročito treba podvući činjenicu, da je stanica stupila u 1937 god. u prvu godinu sa 80% površine, a tek sa 20% u drugu. Prema tome o prvim pojavima sklopa može se govoriti tek s obzirom na one sadnice, koje su stupile u drugu godinu starosti. Kako pridajemo sklopu naročit SI. 16. Ovaj pitomi kesten posađen je u aprilu 1936 god. Visina sadnice iznosila je 0,30 mi Prirast za 1936 god. iznosio je 0,48 mt., a za 1937 god. 0,80 mt. Celokupna je visina u 1937 god. iznosila 1,60 mt. značaj, pošto je sklop jedna od glavnih karakteristika šume kao organizma, treba definisati ovaj pojam. U našem slučaju, koji predviđa brzo podizanje šume, ovaj pojam unekoliko se razlikuje od uobičajenog. Sklopom dakle nazivamo pojavu, kada se krune (krošnje) drveća isprepliću međusobno svojim granjem toliko, da obrazuju jednu gustu mrežu, koja ne propušta ili veoma slabo propušta na zemlju sunčane zrake. Dakle se sklop izražava u zaseni tla. Sklop sa 100% nikako ne propušta sunčane 223 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 22 <-- 22 --> PDF |
zrake. Mi se trudimo pri uzgoju šuma postići sklop što brže i svim mogućim sredstvima. Sklop se postizava na različite načine. Ovde treba razlikovati konačni sklop glavnih vrsta od sklopa podstojnih vrsta. Ali pošto se sklop glavnih vrsta teško dobija za kratko vreme, trudimo se da postignemo privremeni sklop od podstojnih vrsta ,a mi njih zovemo i terajućim vrstama. U najkraćem roku postiže se sklop sa niskim džbunjem i zeljastim biljkama, u našem slučaju jagodom, koja se može sklopiti za jednu godinu. Ipak je najslabiji način sklopa posredstvom jagoda (si. 20) jer je najvažnija zadaća sklopa — zaštita tla od transpiracije. Međutim jagode, i ako dobro zasenjuju i pokrivaju tlo .upotrebljavaju i troše za svoju hranu previše vode (naročito pri sazrevanju ploda) i to baš iz gornjeg sloja. A kako se nalaze na otvorenom prostoru, transpiracija ide kroz lišće ubrzanim tempom. Ova proporcija količine vode, koju jagode čuvaju i koju utroše, ipak nije negativna, pošto jagoda sačuva u tlu više vode, nego što je potroši. Na pojedinim mestima stanica je postigla sklop od jagoda za 100% i to tamo, gde su jagode bile normalno gusto posađene. Ovaj je sklop primitivan ü ne ispunjava uslove, koje mi tražimo od sklopa. Sledeća, savršenija, vrsta sklopa (od potstojnih vrsta) delimično je već postignuta. Delimično je to s dva razloga: prvo, jer sklop nije svuda potpun, a drugo, nije postignut kod svih vrsta. Gledičija napr., i ako se u redu već ispreplela svojim granama, ne daje još zasenu radi retkog lišća, pa stoga nema ni sklopa, kako ga mi podrazumevamo. Nisu još dali sklop berberis i hibiskus. Ali eleagnus je već stvorio osetnu zasenu (si. 21), a u redu se potpuno sklopio. Ovom bi se sklopu moglo već priznati 25% računajući po količini zasenjene površine. Idealan sklop sa punih 100% dala je malina (si. 22 i 23 snimljena je pre potpunog sklopa). Pun sklop dala je i mešavina od bagrema i breskve u vetrobrani (si. 17), a džanarika na istoj fotografiji desno (posađena 1937 god.) prilično se sklopila u redu. Od glavnih vrsta sklopio se ariš (si. 9) svojim granama, ali nije dao zasene radi svoga habitusa. Ovaj sklop njemu priznajemo samo sa 10%. Brest se već počeo sklapati u redovima (si. 24), kakav se sklop može oceniti sa 10%. Ovde, razume se, igra veliku ulogu, pošto se redovi nalaze na međusobnom odstojanju od 2 mt. Lipa je dala iste rezultate. Potpun sklop (sa 90—100%) postignut je na većoj površini mešavinom skoro svih glavnih i podstojnih vrsta, kojih ima na stanici (si. 25). Na izohipsama (si. 19) postignut je sklop sa 40—50% za prvu godinu posredstvom bagrema i bresta. Kao što je prerano govoriti o rezultatima terajućih vrsta, koje su posađene jednogodišnjim sadnicama u 1937 god., tako isto još se ne može ništa reći o onim podstojnim vrstama, koje su posađene 1936 god., ali između redova glavnih vrsta na odstojanju (red od reda) do 2 mt. Ovde usled udaljenosti upliv terajućih vrsta još nije došao do svoga izražaja. Bezuslovno će se ovo dejstvo pokazati već iduće (1938) god. Na si. 21 vidi se kako se lepo razvio eleagnus. On skoro dodiruje ariš, kojeg treba da tera. Sa druge (desne) strane eleagnusa nalazi se hrast, tako da eleagnus mora terati obadva reda pored sebe. Sem toga u istom razmaku primenjeni su hibiskus, berberis i gledičija, koji takođe još nisu došli do izražaja. Isto je takav slučaj sa ribizlom, koja je inače već u veliko porasla (si. 26). I ako je ribizla obrazovala sabijen i gust zid oko omorike, 224 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 23 <-- 23 --> PDF |
ona se ne širi mnogo i u tom je pogledu potpuna suprotnost razmetljivoj malini. Redovi ribizle kao i maline nalaze se na odstojanju od 1 mt. od glavne vrste, ali nisu dali vidljivog upliva na omoriku i ako bi se to moglo očekivati, jer je bočna zasena, uzimajući u obzir pravac od istoka na zapad, bila dosta jaka. Međutim omorika između ribizle vegetirala je isto tako, kao i na otvorenom položaju. Očigledno je, da bez krova nad glavom, koji nije dala ribizla, omorika neće vidljivo reagirati na kakvu drugu zaštitu. Velike rezultate pokazala je primena maline. Malina je posađena u proleće 1936 god. u redove na odstojanju od 2 mt., a 1937 god. dala je potpun sklop i prema tome već godinu dana igra potpunu ulogu terajuće vrste. Pošto je bila potsečena u proleće 1937 god., do jula je zasenjivala glavne vrste sa strana (si. 22), a od jula pa do kraja vegetacione periode potpuno se sklopila ozgo nad sadnicama glavnih vrsta. Ovo bi bilo skoro idelno rešenje zasene, pošto je baš takva zasena i potrebna ovde: do juna meseca da bude manje intenzivna i propušta potreban broj kalorija sunčane toplote, a od jula, kada nastane vrućina i suša, da štiti zemlju od suvišne transpiracije. Ali kako je leto bilo hladno, oblačno i mokro, ova SI. 17. Vetrobrana od bagrema, topole i breskve. Bagrem je posađen 1936 god., a breskva 1937 god. Fotografisano je u junu 1937 god. zasena mogla bi biti i negativna, jer je oduzela i ono malo sunca, što je pružila priroda. Međutim takva pretpostavka ne bi bila tačna. Cifre će najbolje govoriti o rezultatima. Naime, redovi sadnica iste vrste, istog kvaliteta, na istom tlu i sa istom negom na polovinu svoje dužine bili su pod zasenom maline, a druga polovina svih redova produžena je na otvorenom prostoru. Prirast pojedinih vrsta iznosio je: za omoriku u malini 25 cm, na otvorenom prostoru 10 cm, za brest u malini 1,10 mt, na otvorenom prostoru 70 cm, za hrast u malini 25 cm, na otvorenom prostoru 18 cm, za orah u malini 20 cm, na otvorenom prostoru 19 cm. Minimalni broj sadnica svake vrste uzetih u ogled iznosi 500 komada, tako da su ma kakve slučajnosti isključene. Dakle zasena odnosno ubrzavanje prirasta posredstvom terajuće vrste — maline — i to u toku izrazito kišne sezone dalo je u rezultatu razliku od 100% i više, a sva 225 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 24 <-- 24 --> PDF |
kako treba očekivati, da će se ova razlika povećati u slučaju sušne sezone. Ako se ovo moglo očekivati od omorike, onda je čudnovato, da su se isto tako ponašali i brest i hrast. To znači, da se biološka svojstva različitih vrsta ni u kojem slučaju ne mogu generalisati. Iz navedenih podataka izgleda, da je samo orah vrlo malo reagirao, ali se ipak izjasnio, ma i s neznatnom većinom glasova (sa 1 cm.), za malinu. Ovde treba spomenuti, da su sadnice oraha posađene ove godine mnogo nastradale od sadenja i bolovale, tako da sadanji rezultat ne može biti konačan. Sem svega navedenog od zasene maline imali smo i tu korist, da je korov ovde veoma slabo vegetirao, tako da su dva prašenja bila potpuno dovoljna. IV. Metode. U formi novih ogleda preduzeto je duboko dubrenje na dubinu od sadnje. Na zalivanje rasadnika trebalo je upotrebiti veću količinu vode, a bunari su se čak i presušili. Za negovanje ove godine bilo je upotreb- Sl. 18. Visoka vetrobrana od žalosne vrbe posađena reznicama u 1936 god. Fotografisano je u lulu 1937 god. ljeno svega dve vrste đubriva: nitrofoskal i stajsko đubre. Nitrofoskalom su 12. marta posuti delovi I. i II. parcele, svega 4000 kv. mt. i to u razmeri manjoj od normale. Osim toga posuto je 300 kv. mt. maline u VII. parceli, tri reda šumskih sadnica na parceli VIII i 400 kv. mt. na parceli VII sa jagodom. Pored toga nabavljeno je bilo 250 kub. mt. stajskog (konjskog) đubreta. Ovo je đubre upotrebljeno za prstenasto dubrenje sadnica u oglednom polju do 20 kgr. na sadnicu i od 1 do po 5 kg. na čisto šumskim parcelama. Ovo je dubrenje nastavak ogleda započetog u 1936 god. U formi novih ogleda preduzeto je duboko dubrenje na dubinu od 60 i 70 cm. Ovi će ogledi pokazati optimalnu dubinu unošenja đubriva na našem tlu. Uzduž reda sadnica na oglednom polju iskopani su sa obje 226 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 25 <-- 25 --> PDF |
strane rovovi u dubini od 60 do 70 cm, sa* širinom od 60 cm, a na odstojanju od sadnica prema razvijenosti žila tako, da je zid rova sekao krajeve sitnih žilica. Zatim se rov punio u slojevima od 10—15 cm. naizmenično dubrivom i zemljom — onako, kako se obično sprema kompost. U ogled su ušle sledeće vrste: omorika, ariš, hrast, lipa, brest, jasen i katalpa. Ogled je izveden u oktobru 1937 god. Potrebna su i dalja istraživanja u ovom pravcu, jer do sada znamo samo to, da se u lake zemlje dubrivo unosi odmah ispod površine, a u teške — niže. Dubina unošenja đubriva kadšto igra oglučnu ulogu, te se mora odrediti detaljnije i konkretnije. Kako je skoro u svim intenzivnim parcelama površinski sloj od 30 cm. bio dobro podubren, a žilje sadnica već se udubilo dosta nisko ispod ovog sloja, ovaj je podubreni sloj prevrnut na različite dubine od 40 do 70 cm. Rdavi donji sloj izbačen je i ostavljen gore. Inače je bila po mogućnosti pružena ista nega kao i prošle godine, a to je prašenje i prekopavanje, ali usled finansijskih teškoća izveden je nedovoljan broj prašenja, tako da je u toku izvesnog perioda čak i ogledno polje bilo obraslo korovom. V. Egzote. Reč egzote primenjena je ovde možda nepravilno, u čisto užem, lokalnom smislu. Tako su nazvane vrste, koje predstavljaju i zbiljne egzote, a i egzote za stanicu, za bližu okolicu, odnosno domaće vrste, kojih ovde u blizini nema i koje nisu ispitane. SI. 19. Ovde su izohipse u čistom kršu zasađeno u proleće 1937 god. brestom, bagremom, hrastom i jasenom. Fotografisano je u septembru 1937 god. Ove su egzote odgojene u srednjim prilikama, čak i u prilikama ispod srednjih, u cilju da se ispita njihova izdržljivost. Od načina negovanja primenjeno je samo prašenje dva put u sezoni, što je bilo veoma daleko od potrebnog broja prašenja, s obzirom na kišovito leto i brzo rašćenje i obilje korova. Stoga je parcela br. V veći deo leta predstavljala neurednu sliku zapuštenog i korovom obraslog terena. Parcela br. V predstavlja u poprečnom preseku jedan trokut. Sadnice su pažljivo 227 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 26 <-- 26 --> PDF |
posađene u proleće 1937 god. u spremljene jame u redovima, koji se spuštaju i penju po valovitom terenu. Time se svaki red nalazi u različitim uslovima vlažnosti: krajevi redova, koji1 su podignuti na obadve strane kotline, bili su suvi, a što bliže sredini, to su bili mokrijü. Na najnižoj tačci preko celog leta zadržavala se stagnantna voda. Time se dao utvrditi upliv različite količine vlage na pojedine vrste, a uz sve druge istovetne prilike. Između redova bio je posejan paradajs, rotkvica i šargarepa, a u gornjem, suvljem delu parcele posađene su patuljaste voćke. I za povrće je vredela ista nega (dvokratno plevljenje). Pri sistemizaciji rezultata, što ih je dalo merenje i ispitivanje svih sadnica, mora se navesti, da ovo prvo leto ne može imati odlučan značaj iz dva razloga. Prvo, da su pojedine vrste bile ozleđene pri vađenju i dužem transportovanju, čak iz Maribora (mehaničke ozlede, isušivanje u balama), što je sve jako delovalo naročito na pojedine vrste, kao napr. na Soforu, koja ne trpi ni skraćivanje, a kamo li čupanje ko si. 20. Red ariša, posađen u aprilu 1936 god. Međuprostor je iskorišten jagodama. Fotografisano u julu 1937 god. Desno je red kalemljene trešnje. rena. Drugo, da je veći broj sadnica bio jednogodišnji, dakle slabog habitusa i nedovoljno razvijen. One bi po pravilu morale ostati u rasadniku barem još jednu godinu. Stoga sve ove sadnice ostaju na istom mestu i u toku 1938 god., da se eliminira bolovanje od presađivanja i da se dovedu u normalne prilike razvoja. Pored svega toga ipak je i ova prva godina dala svakako izvestan indeks, ako ne za sve, a ono bar za znatan deo vrsta. Dala je rezultat, kojim se možemo odmah poslužiti. Prema tome već sada u pogledu izbora vrsta za uži ogled nije potrebno lutati u potpunom mraku. Sada su sve vrste podeljene, bez obzira na vrednost, isključivo po stepenu izdržljivosti na 5 stepeni, naime: 1) na vrste uginule; 2) na vrste ostale u životu, odnosno koje su životarile bez prirasta, zakržljale, ali prolistale, primile se; 3) na vrste srednje uspešne, koje su pored izvesnog habitusa dale i nešto prirasta; 4) na dobre vrste, koje su dale veći pri . 228 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 27 <-- 27 --> PDF |
rast, a prošle su sa manjim gubitkom; 5) na vrste vrlo dobre, sa maksimalnim prirastom, koji se može dobiti uz ove uslove, a sa minimalnim gubitkom. Ovde se ne računa gubitak usled naročitih, epizodičnih prilika, koje se mogu lako ukloniti. Po pregledu tabele 3 vidi se, da su uginule svega dve vrste: akacija i judino drvo. Odnosno ostao je u životu svega jedan primerak akacije. Ali i ovde se ne može izvesti nikakav konačni sud, jer su radi skupoće ove vrste nabavljene svaka u svega 5 primeraka, te slučajnost nije isključena. Inače su ovo vrste bez tehničke vrednosti, ali predstavljaju skupoceno ukrasno drveće. U datom slučaju izgleda, da je smrt sadnica prouzrokovala okolnost, da su sadnice bile jednogodišnje, veoma slabe, minijaturne, visoke svega 2—5 cm, te kao takve nisu mogle izdržati mučan transport i presađivanje. SI. 21. Letnja sadnja. Eleagnus, ariš i katalpa posađeni . julu 1936 god. Fotografisano u avgustu 1937 god. Pri pregledu ostalih vrsta neke od njih iznenađuju na prvi pogled. Zašto je napr. podbacio inače tako izdržljiv džbun Karagana? Dalje, u cvaj red nezadovoljnika spada čak i bukva (šta bi njoj ovde falilo?), zatim grab, klen i aceri. Oni imaju gubitak od 50 %, a njihov je habitus bez vidljivih uzroka dosta slab. Drugo je deodarski kedar, koji je u ostalom prošao bez gubitka, ali se nikako nije razvijao. Ovo ipak ne znači, da ga moramo staviti u spisak nepodesnih vrsta, već samo da moramo produžiti sa ogledom, pošto i literatura njega preporučuje. Srednji uspeh dalo je 7 vrsta, od kojih su za nas najinteresantnije cer i grab. Veoma se dobro razlistala kapriciozna Sofora. Ona nije imala gubitka, ma da slabo podnosi mrcvarenje. Ipak je zbog te svoje osobine dala neznatan prirast. Njenu tehničku vrednost ne znamo još dobro, ali je ona za nas važna zbog trpljivosti prema solima i vezanosti tla. Dobro je prošla Mahonija, skupoceni ukrasni džbun (sa svega 10%! gubitka) i to samo na stalno mokrom mestu sa stagnantnom vodom. Postoji bojazan u pogledu smrzavanja, pošto je ona južnjak. Ali je sada čak nešto i pri 229 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 28 <-- 28 --> PDF |
230 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 29 <-- 29 --> PDF |
rasla. U ovu grupu spadaju Kladrastis, Gimnokladus i izrazito južna po vijuša Glicina. U grupu sa dobrim uspehom dospelo je 13 vrsta, od kojih je veći broj džbunova. Ova je grupa dala osetan prirast. Ovde su i medonosni džbunovi (naročito važni za pčelarstvo), a i drugi, koji su dobri kao podstojne vrste. Od drveća ovde imamo crni jasen i ginkiju. Interesantno je, da sve podvrste jasena kod nas dobro prolaze i one su jedna od malobrojnih vrsta, koja je lepo podnela i stagnantnu vodu. Ginkija naprotiv nije trpela ni manje vlažnih mesta i tamo je zakržljala, a u stagnantnoj vodi sva je uginula. U poslednjoj, vrlo dobroj grupi ima 12 vrsta, medu kojima se nalazi veći broj drveća. U prvom redu spadaju ovamo dva koprivića sa 30 cm. prirasta. I ako po literaturnim podacima (Š p a n o v i ć i dr.) koprivić. SI. 22. Omorika između redova maline. Posađena je u maju 1937. god. Fotografisano jeu julu iste godine. podnosi vlažna mesta, kod nas je upliv suvišne vlage bio očigledan i izrazio se u skoro nikakvom prirastu, kržljavosti i čak preranom gubitku lišća. Samo po pupovima moglo bi se reći, da je živ, ali je pitanje, kako će podneti zimu na mokrim mestima. Acer dasikarpum bio je vrlo dobar, bez gubitka; dao je prirast oko 50 cm. i nije reagirao na suvišnu vlagu. Jako je dobar Fraksinus eks., kao u ostalom i svaki drugi jasen. Odlično je prošao Hameciparis i to svuda i na svakom mestu; kao da je ovde i bio. Pseudočuga se jako ljutila na prekomernu vlagu i od te ljutnje čak je i uginula, a na ocednim i suvljim mestima veoma se dobro pokazala. Od džbunova za nas je važna amorfa radi neverovatne izdržljivosti u svojstvu podstojne i terajuće vrste sa teranjem manje intenzivnosti 231 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 30 <-- 30 --> PDF |
za osetljivije glavne vrste. U veliko je cvetao tamariks, džbun od naro čite važnosti za slane i sušne zemlje, pošto lako podnosi sva negativna svojstva tla, kako fizička, tako i hemijska. Gornje razvrstavanje, kako je već rečeno, mora se primiti sa izvesnom obazrivošću. Upliv mokrog leta, koji je na neke vrste delovao negativno, na druge je mogao delovati i pozitivno, te u ovom slučaju jzvesne pokazane dobre osobine ne bi se mogle pokazati i u sušno doba. Ovo se naročito odnosi na javor. Dakle konačna presuda može se doneti tek iduće godine. Ali svakako ogled se može i mora produžiti na osnovu ovih podataka barem za izvesne vrste. Ovamo bez sumnje dolazi Hameciparis, preporučen od skoro svih naših stručnjaka, ali još nedovoljno ispitan. U našem je slučaju, kao i sve druge sadnice, pretrpeo transport i izvesno isušivanje, bio je posađen i na ocednom i na suvljem tlu i u stagnantnoj vodi, ali je sve to primio sa jednako dobrim raspoloženjem SI. 23. Omorika između redova maline, posađena u maju 1937 god. Fotografisano u julu 1937 god. Između omorike je kupus i voćke. (»daj što daš«) i pravio se, kao da je na istom mestu bio roden. Odličan habitus, sveza i lepa boja iglica i 150% prirasta daje nam podstrek, da ga iduće sezone nabavimo u većem broju, bar 1000 komada za razne parcele, na različitim vrstama tla i sa različitom negom odnosno obradom zemljišta. Isto je tako potrebno nabaviti u većem broju acer dasikarpum, kao brzorastnu vrstu, zatim pseudočugu i javor. VI. Rasadnik. Tesnu vezu sa parcelom br. V ima rasadnik, pošto su u njemu pretežno zastupljene egzotične vrste ,i to one, koje radi skupoće nisu 232 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 31 <-- 31 --> PDF |
mogle biti nabavljene kao sadnice. Površina rasadnika bila je smanjena usled finansijskih teškoća na 1000 kv. mt. Ovde su posejane: Quercus rubra, Eleagnus angustifolia, Pseudotsuga viridis i glauca, Cedrus atl. argentea, Fraxinus ex. pendula, Celtis australis, Geditschia triacanthos, Sequoja gigantea, Abies nordmanniana, Libocedrus decurrens, Lespedeza bicolor, Berberis atr., Picea omorica, Tsuga canadensis, Catalpa biguonia, Tilia argentea. Od ovih vrsta neke su se pokazale naročito dobro. Sekvoja je imala slab procenat klijavosti (oko 30%), ali ono, što je proklijalo, odlično je izdržalo i poraslo na 15 cm. visine. Kavkaska jela sa isto slabim procentom klijavosti dala je odlične zdrave i sveže biljke, 4 cm visoke. Inače, kao što se vidi iz literaturnih podataka, vrlo se teško uzgaja. Od egzota, koje su uzete samo kao raritete, dobro je proklijala i održala se Panči- SI. 24. Red bresta posađen u 1936 god. sadnicama visine od 3 cm. Fotografisano u junu 1937 god., kada je stigao visinu od 2,30 mt. ćeva omorika. Ona je nešto nastradala od grada; sada je visoka oko 2 cm. Iste je visine i cuga, koja je kod nas vrlo malo poznata. Libocedrus je imao svega 5% klijavosti, ali onaj, koji je proklijao, visok je 10 cm. 1 prošle godine Libocedrus je vrlo slabo klijao, te je ostavljen u rasadniku, gdje je sada visok 25 cm. Naš voljeni eleagnus proklijao sa 80% i sada je poprečno visok 35 cm, a ima ga dosta i po 50 cm. Ove sadnice već su delimično uvedene kao terajuća vrsta prilikom letnje sadnje. Hrast, koji je iždikao na 30 cm. visine, sav je otišao u početku avgusta na stalno mesto boravišta (si. 28). Koprivić je bio dobar i takode je sav upotrebljen za letnju sadnju. Pseudočuga je prošla vrlo dobro, ima do 12 cm visine, što je još jedan razlog, da bude uvedena u ogled u širem 233 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 32 <-- 32 --> PDF |
-obimu. Lespedeza,, isključivo ukrasni džbun, posejan za prodaju, proklijala je sa 100% i stigla je visinu od 50 cm. Interesantno je, da lespedeza ne podnosi peščanih tala, a mnogo voli teške gline, koje bi se svojstvo moralo iskoristiti. Na žalost se rado smrzava, a naročito ne podnosi suvomrazicu. Purpurni berberis veoma je lep sa svojom visinom od 25 cm., a iz nekih razloga vrlo je skup, jer ga privatni rasadnici ne prodaju ispod 10 dinara po komadu. Sve prebrojane egzote moraju se pikirati u proleće 1938 god. VII. Rezultati. Dosadanji rezultati rada stanice pokazali su, da do visine od 1000 mt. treba potpuno izostaviti iz intenzivnog posumljavanja crni bor kao vrstu, koja najmanje odgovara zadatku i ciljevima modernog posumljavanja već stoga, što veoma sporo raste, sporije nego sve druge vrste, ne daje sklopa i ne predstavlja vrednost, zbog koje bi trebalo i vredelo čekati najmanje 60 godina. Ima doduše ovde mesta, gde crni bor raste nešto SI. 25. Opšti izgled parcele br. I u 1937 god. brže nego obično, ali na tim mestima svaka druga vrsta rasla bi 10 puta brže. Dakle u buduće crni bor trebalo bi potpuno zameniti vrstama veće vrednosti, koje bi stvorile šumu za kratak period vremena. Koje vrste preporučuje stanica? Ovakav odgovor bilo bi prerano tražiti. Na pitanje može se odgovoriti samo opštim potezima. U pogledu zahteva na vlagu, što je od velike važnosti, ne stavljamo oštre granice medu hidrofilima i kserofilima, pošto je svaka biljka do izvesnog stepena hidrofil, a nikada nije hidrofob. Delimo vrste na one, koje se zadovoljavaju sa manjom, srednjom i većom količinom vlage, i na one, koje ne podnose velike količine vlage. Potrebno je pri tome naročito izdvojiti vrste, koje ne pate od suvišne vlage, a podnose i sušu. Nažalost, takvih je vrsta veoma malo. U ovu grupu bezuslovno spada brest, i to poljski brest, a sa nešto manjom izdržljivošću crveni hrast, dosada barem hameciparis, a od džbunja svakako dafina, amorfa i tamariks. S obzirom na još nedovoljno iskustvo ovamo bi se mogla možda 234 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 33 <-- 33 --> PDF |
razvrstati i sekvoja. U drugu grupu spadale bi vrste, koje nikako ne podnose stagnantnu vodu, a to su bagrem, pseudočuga, ariš i donekle (bar po našem iskustvu) koprivić i javor. U treću grupu spadaju one vrste, koje zahtevaju mnogo više vlage, a podnose bez štete stalno mokra mesta. To su jasen, lipa, omorika i naravno vrba. Prema tome na povoljnim bonitetima i vrstama tla pri daljem pošumljavanju trebalo bi ove vrste svakako probati u većem broju. Ali veoma je teško odrediti od oka sva svojstva tla, a i pedološka analiza ne pruža nam solidan osnov za praktično iskorišćavanje. To je još jedan razlog u korist stvaranja mešovitih sastojina, pored onih bezbrojnih prednosti mešovitih sastojina, koje su poznate svakom šumaru. Prema vlažnosti tla, koja se ipak može odrediti mnogo lakše i sigurnije, treba probati i stvarati mešovite sastojine, a bezuslovno uvoditi džbunje bilo SI. 26. Omorika između redova ribizle, iposadena u 1936 god. Međuprostor iskorišten jagodama. Fotografisano u julu 1937 god. istovremeno bilo kao prethodne sastojine. U okolini Sarajeva do 1000 mt. nadmorske visine trebalo bi probati u većoj količini crveni hrast, brest i ariše sa različitim terajućim vrstama, u prvom redu eleagnusom. Na žalost još ne možemo preporučiti hameciparis i sekvoju, pošto su one tek u stadiju ogleda. Još jednom bezuslovno preporučujemo što veću upotrebu eleagnusa, jer njemu ovde naročito prija podneblje. Preporučuje se za žive ograde, vetrobrane, mede, bujične popuzine, osipine, nasipe, strme terene i si. 235 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 34 <-- 34 --> PDF |
Glavne vrste na stanici već za dve godine stigle su visinu do 3 mt. Prema priloženom grafikonu (si. 29) može se već za svaku vrstu izračunati i cena prirasta za drugu godinu. U glavnom ovaj grafikon odgovara na pitanje, koliko stoji 1 mt. prirasta pri najbržem rašćenju, te određuje cenu za 1 mt. prirasta pri različitom utrošku na sadnicu. Ako se želi postići najmanja cena za brest, to ne smemo trošiti na negu jedne sadnice više od 25 para i pri ovom utrošku brest će dati godišnji prirast od 1.30 mt. Ako se pod svaku cenu želi što brži prirast bresta, onda treba utrošiti 80 p. po metru, a dobivamo celokupnu visinu od 2,10 mt. Ovde se već dolazi do novog pojma: finansijski optimum negovanja. Pri prekoračenju toga optimuma prirast se ne penje propor- DIAGRAM SI. 27. Kao pravilo za sve vrste izazvano isključivo prilikama ovog leta važi, da su ove godine vegetacija i prirast završeni znatno ranije nego prošle godine. Izuzeci izazvani su specijalnim prilikama: tu su kesteni, koji su zaustavili prirast prošle godine usled prolaznog oboljenja; omorika obično negovana obustavila je prirast takode ranije nego prošle godine, a produžila prirast iznad normale samo ona, ikoja je naročito negovana. Za sastojinu pokazanu na diagramu srednji vegetacioni period za dve godine traje 67 (bor) do 150 dana (brest). Srednja vegetaciona perioda za ovakvu sastojinu iznosi 110 dana, što je bezuslovno malo s obzirom na to, da u Sarajevu na koti 40O ista traje 4 meseca i 15 dana. Povećanje trajanja vegetacije, u čemu je jedno moćno sredstvo za brzo podizanje šuma, može se postići (osim pomoću drugih sredstava) i izborom vrsta odnosno eliminisanjem vrsta sa suviše kratkim periodom vegetacije. Već se na prvi pogled vidi, da se putem izbacivanja bora i omorike trajanje srednjeg perioda vegetacije povećava za 15—20 dana. Period listanja ovde je suviše dugačak, a na štetu odnosno za račun perioda prirasta. Drugi procesi, koji traju nakon svršetka prirasta i potpuno završavaju celokupnu fazu vegetacije, nisu na žalost mogli biti ispitani. 236 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 35 <-- 35 --> PDF |
cionalno penjanju troškova. Sa biološke strane maksimum prirasta još nije postignut. Sem toga se vidi, da. izvesne vrste stoje manje, a druge više. Naterati napr. hrast, da raste brže, stoji mnogo više nego za brest, a za 20% više nego za ariš. Ako hoćemo napr. postići prirast druge godine sa 1,10 mt. visine, to stoji: za bagrem 25 p., za brest 35 p., za lipu 75 p., za ariš 1,30 d, a za omoriku čak i pola metra stoji 6 din. Finansijski optimum, odnosno najmanji relativni utrošak po 1 mt. prirasta postignut je kod bresta sa prirastom od 1,30 mt. visine, kod bagrema pri 1,50 mt., kod lipe pri 0,80 mt., kod ariša pri 0,40 do 0,80, kod hrasta pri 0,40, a kod omorike pri 0,10. Pri pažljivom razmatranju ovih cifra vidi se, da one odgovaraju prirodnim svojstvima ovih vrsta. Karakteristično je, da se utrošak najviše penje pri apsolutno najmanjem prirastu. Ovo se dešava pri sadnji u jame, gde je efekat neznatan. To još jedan put dokazuje, da se bez melioracije na ovakvom tlu ne možemo nadati uspešnom podizanju šuma. I ako je nega bila minimalna, toliko da se sadnica održi u životu, razlike su frapantne. Kod bresta pri ovakvom SI. 28. Letnja sadnja 25 jula 1937 god. sadnicama hrasta, jasena, koprivića posejanim u aprilu 1937 god. u staničnom rasadniku. načinu plaćamo za 1 mt. prirasta 1,40 d. il dobivamo godišnje svega 20 cm., a sa intenzivnom negom imamo visinski prirast od 1,40, te plaćamo po metru svega 0,35 d skoro 5 puta manje. Sve ove cifre nisu apsolutne, niti su konačne, jer treba uzeti u račun i troškove prve godine, a i troškove treće godine, koji će biti minimalni. Tek tada možemo dobiti konačne cifre za jednu sadnicu. Ove cifre variraju u zavisnosti od čisto lokalnih prilika i cena materijala. U prirastu napr. veću ulogu igra đubre, koje je unošeno prošle 1936 g., a ne đubre uneto u toku 1937 g., jer je ovo tek počelo delovati. U koliko se do sada moglo utvrditi, đubre deluje prve godine tek sa 30% i to pod uslovom, da je uneseno krajem zime ili u proleće, a sa ostalih 70% tek druge godine. Razume se, da ovo važi samo za ovako teške, sabijene, vezane i hladne zemlje, jer u slučaju rastresitog tla proces asimilacije đubriva mnogo je brži. Za teške pak zemlje potpuno dejstvo đubriva nastavlja se 237 . |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 36 <-- 36 --> PDF |
GRAFIKON PRIRASTA KAO FUNKCIJE STAROSTI I NEGE VRSTE larix europea quercus rubra ulm us campe si ris lilia grand/Fol/a pinus nigra picea excelsa acacia pse u do rob. Fraxin us alba aesculus hippocaslan. caslanea vesca amygdalus persica prunus myrobalana elegnus a ng u sliFolia maclura aurenliaca b erb er is vulgaris 238 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 37 <-- 37 --> PDF |
i treće, pa i sledećih godina, kada ono već menja i strukturu tla. U našem slučaju đubre ,pokazano u grafikonu, unošeno je od proleća pa do kraja leta. Stoga je razumljivo, da je netačno smatrati prirast kao isključivu funkciju količine đubriva, unetog ove godine. Dakle ove cifre više analiziraju primenjene metode nego što daju normalnu cenu još i stoga, što napr. đubre u toku 1937 g. stoji manje nego prošle godine. U toku 1936 g. đubre je kupovano od seljaka po 10—12 para od 1 kgr., a sada, pošto je bilo dato besplatno od strane vojnih vlasti, stoji (transport kamionom) 4 do 5 para od 1 kgr. Iz navedenih podataka sledi, da ovo poslednje đubre nije uplivalo na intenzivnost prirasta, već je samo produžilo vegetacioni period. Ipak na osnovu svih ovih podataka, a za svaki slučaj posebno može se izraditi predračun prema lokalnim tržnim cenama. Značajno je pre svega, da ove cifre pokazuju, šta i kako radi stanica i šta će ona postići. Za tri godine opstanka stanice mi ćemo znati, za koje najkraće vreme SI. 30. Renta´bilizacija (površine: ikupus između bresta. može se podići šuma i koliko će to stajati. Posle punog ciklusa stanica će dati odgovor na sva druga pitanja u pogledu brzog podizanja šuma. Ako zainteresovana lica ili nadleštva zatraže od šumara brzo podizanje šuma ma u koju svrhu, mi ćemo moći nakon pregleda tla podneti tačan predračun. Mi ćemo reći kratko i jasno: Ako želite šumu za 2 godine, to će stajati po ha 11.000 din. Ako ste malo strpljiviji i pričekate 3 godine, to će stajati 8.000 din. Ako želite sklop, postizavamo ga i za 1 godinu. Obična kamuflažna šuma stoji toliko, zaštita od poplava i bujica toliko, a izletničke, turističke i estetske šume od naročito odabranih vrsta stoje za toliko procenata više. Mora se priznati, da je sadanje stanje šumarstva još daleko od takve mogućnosti i da se rokovi manji od 10 godina smatraju kao nešto nemoguće. Mi vidimo, da se izborom vrsta mogu znatno smanjiti troškovi za podizanje šuma. Ako je već reč o smanjivanju troškova, na osnovu podataka stanice mogu praviti bezbroj kombinacija. Ako je potrebno napr što pre dobiti šumu sa što većom visinom, a pored toga i od veće 239 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 38 <-- 38 --> PDF |
vi ednosti, može se napr. primeniti kao prethodna kultura brest i bagrem sa visokim stepenom intenzivnosti odgajivanja. U takvom slučaju plaćamo po 0,80 d. odnosno 0,85 d za 1 mt. prirasta, a hrast i ariš kao glavne vrste gajimo po najekonomičnijoj metodi uz trošak od 0,60 d po metru. Na taj način dobivamo od prethodnih vrsta odmah sklop i šumu, te možemo čekati, dok se podignu glavne vrste. Tablica 4. Cene 1 metra PRIRASTA za 1937 god.*) 15 Ti Bagrem Brest Lipa Ariš Hrast Omorika 2 . « o t> SE: ® CO OJ ro ? CO ? CO L co I? co S bez bez bez bez bez bez « a -3 a « a "Se rt TOTO !—» —a s«. 2,20 0.85 2,10 0.80 2,00 0.75 1,90 0.85 1,80 0.60 1,70 0.45 0.45 1,60 0.40 0.40 0.90 1,50 0.25 0.20 0.35 0.30 1,40 0.30 1,30 0.25 1.25 1,20 0.30 0.25 0.85 0.65 1.20 1,10 0.25 0.35 0.30 0.75 1.30 0.80 1.50 u malini 0.18 1,00 0.50 1.40 0,90 0.50 0.35 1.10 0,80 0.25 0.40 0.90 0,70 0.30 0.80 0.80 1.45 1.00 0,60 0.60 0.80 0.60 1.00 1.00 0,50 0.70 6.00 0,40 0.85 0.80 0.80 0.80 0.85 0.70 4.00 0,30 4.50 2.00 u malini 0.80 0.80 0,20 1.40 1.50 1.50 1.45 1.45 3.50 3.00 0,10 3.00 3.00 0,05 6.00 *) Tablica je izračunata prema eeni nege i količini đubriva: prašenje i plevljenje jedan put u redovima stoji za 1 sadnicu 0.1O din., u jamama 0.15 din., a cena 1 kgr. stajskog đubreta iznosi 0.04 do 0.O6 din. 240 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Ljubitelje jeftinoće obradovaće cifre najmanjeg utroška. To je za brest iznos od 18 para po metru, a za hrast i omoriku po 80 para. To je postignuto posredstvom zaštite od maline, pošto je celokupan utrošak negovanja za godinu dana ograničen na trošak dvokratnog prašenja. Zar ovo nije još jedan dokaz značenja, koje ima sklop? Zar sama priroda ne pokazuje, da ako hoćemo brzo i jeftino, treba pre svega postići sklop. Dakle ova metoda zasene igra veliku ulogu i jako smanjuje troškove. Ne mora naravski svuda da bude baš malina, mogu da budu primenjene i mnoge druge vrste sa istim uspehom, gde iz ma kakvih razloga neće da uspeva malina. Razlike u ceni 1 metra prirasta (tabela 4) pokazuju donekle i biološka svojstva raznih vrsta. Razumljivo je, da se mnogo lakše i sa manje troška mogu naterati na brže rastenje po svojoj prirodi brzorastne vrste. Kada mi to isto zahtevamo od sporijih vrsta, moramo i više plaćati. A kako plaćamo u naturi, posredstvom nege i dubrenja ,to tablica grubo pokazuje stepen brzine rasta različitih vrsta. Utrku je dobio brest, a njega stiže bagrem. Zatim ide lipa, ariš, hrast, a omorika u isto vreme tek je pošla od starta. U toku 1938 g. stanica će ostaviti bez daljeg dubrenja 75% sadnica dubrenih ove godine, a sa 25% nastaviti đubrenje u istoj količini. VIII. Uporedno-kontrolne parcele. Stanica ima uporedne parcele: / VIII, V» X i XII sa sumarnom površinom od oko 5.000 kv. met. Na ovim parcelama ima predstavnika svih glavnih vrsta, koje se neguju na stanici. Ovde su sadnice u neredu, u razbacanim grupama, posađene u jame. Nega je minimalna, upravo onolika, koliko je potrebno za održanje sadnice na životu. To je u većini slučajeva prašenje jedan do tri puta u sezoni, a ponegde, gde je bila teška i jako slana (kisela) lončarska ilovača, dodato je u jame prilikom sađenja nešto bolje zemlje iz bliže okoline. Pored toga na izvesnim mestima, kao prelaz intenzivnom uzgajivanju, primenjena je srednja nega: dodatak dubriva u malim količinama i nešto veći broj prašenja. Podaci o razlikama prirasta i utroška novca i vremena sistemizirani su u grafikonu i tablici. IX. Štetočine. Najglavnija nepogoda u toku 1937. g. bila je invazija miševa, od koje su inače nastradale mnoge opštine u drinskoj banovini. Miševi su upravo izbušili teren, vadili posejani žir, čak i seme ginkije, pregrizali korenje biljaka. Bila su isprobana u prvom redu patentirana sredstva, tako zv. Zelio-zrna i dr. Možda su to i dobra sredstva, ali pod uslovom, da ih miševi jedu. Međutim oni su pametni, te nisu dirnuli baš nijedno zrno toga produkta. Onda je pomogao »babski lek«, staro i ispitano sredstvo: mačka. Ona je bila transportovana iz Sarajeva u ekspresvagonu od stare vreće, ubrzo se aklimatizirala na stanici i za kratko je vreme potamanila i rasterala miševe. Od drugih štetočina bili su ( i to u vrlo velikoj količini) mravi, koji su pravili znatnu štetu, a naročito su upropašćivali plodove jagoda, nagrizali krastavce i svuda gajili lisnate vaši, svoje »krave«. Posle bezuspešnog spaljivanja i polivanja mravinjaka vrelom vodom moralo se pristupiti zalivanju petroleumom, koji je u većim količinama radikalno uništavao mrave. 241 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Lisne vaši bile su se pojavile, ali u manjim količinama (njih su donosili mravi), te nisu napravile veće štete. Od drugih nepogoda vredi spomenuti zakovrčavanje lista na breskvi. Inače, ova hladna i vlažna godina nije bila ni najmanje povoljna za razmnožavanje parasita. X. Rentabilnost. Konačna rentabilnost još se ne može utvrditi, jer je bio prodat samo jedan deo plodova, a sadnice, koje moraju dati mnogo veći dohodak, nisu puštene u prodaju, te će se to učiniti u proleće 1938 g. Prihod od ploda podbacio je prema očekivanjima iz mnogo razloga. Prvi i najglavniji je taj, što nijedno preduzeće ne može raditi bej potrebnog minimuma obrtnog kapitala. Znamo, da 90% slučajeva krahiranja trgovačkih preduzeća dolazi od nestašice obrtnog kapitala. I u našem slučaju iz istog razloga 51. 31. Patuljaste voćke. nije se postigla ona rentabilnost, koja bi inače lako mogla biti postignuta. Naime, nije bilo dovoljno sredstava za intenzivnu negu poljoprivrednih kultura, što se odrazilo i u kvalitetu i u kvantitetu plodova. Prisiljeni smo bili da uštedimo 1000 d., a na toj uštedi izgubismo 5000 din. Inače voće i povrće moralo se prodavati ispod tržnih cena u cilju što skorijeg plasmana, jer stanica nije imala radnje u Sarajevu, a ni transportnih sredstava. Prodajne cene odgovarale su cenama na veliko. Obično se raznosilo kućama potrošača prema prethodnim prijavama. Pitanje transporta bilo je rešeno dosta povoljno zahvaljujući srećnom sticaju prilika, da su svi radnici stanice stanovali na drugom kraju Sarajeva, te su vraćajući se sa rada morali proći preko trga. Tu bi svaki radnik uzeo dve do tri adrese i tako reći usput raznosio voće. Dabome, on bi se ipak morao zadržavati, pa je stoga bio pušten sa rada za % do 1 sata ranije, već prema udaljenosti stana dotičnog potrošača. Vrednost voća i povrća bila je oko 3000 din., a da se ono prodavalo po najpovoljnijim detaljnim cenama, iznosila bi i 6.000 din. Sa kvalitetom svi su potrošači bili jako zadovoljni, o čemu svedoči velika navala potraživanja nakon prvih proba i pošiljka. Ova su potraživanja premašila količinu, sa kojom je raspolagala stanica. Najviše prihoda dali su kra 242 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 41 <-- 41 --> PDF |
stavci turšijskih vrsta. Krastavaca je svega bilo 22.000 komada, a prodavani su po 10 dinara od 100 komada. Ovoliko je krastavaca bilo pokupljeno sa površine od 700 kv. mt., što znači, da je jedan kv. mt. dao 30 krastavaca ili 3 dinara bruto-prihoda. Krastavci su bili posejani u samim redovima šum. sadnica, tako da se njihova vrež rasprostirala po praznom prostoru između redova šumskih sadnica. Oko 15% bilo je škarta, pošto stanica nije raspolagala sa dovoljnim brojem radnika za pravovremenu berbu, te su krastavci poneki put prezreli ili popegali. Ipak, da su sve tako zvane rentabilne parcele bile zasejane krastavcima, samo bi oni dali prihoda više od 10.000 din. i uz istu prodajnu cenu. Prvi je rod krastavca stigao 8. juna, a poslednji je bio pokupljen 1. septembra. Krastavcima nije bila pružena skoro nikakva nega u toku sazrevanja ploda, pa je to bilo i nemoguće, pošto se vrež potpuno sklopila i pokrila tle. Jagoda je podbacila u kvantitetu usled velike vlage, te je sabrano svega oko 200 kgr. Prodavana je po 4 din. — izgleda, suviše jeftino, pošto je isto ovakav kvalitet na tržištu stajao po 10—12 din., ali cene na veliko nisu prevazilazile naše cene. Na jagodi preprodavci uzimaju veoma veliki procenat, jer se jagoda ne održi ni 3—4 dana. Prva je jagoda sazrela i liferovana 15. juna, a poslednja partija 17. jula. Grašak je najranije stigao (12. juna) i rađao je do 24. jula. Svega je berba iznosila 180 kgr. sa površine od 190 kv. mt. I grašak je prodat jeftino: po 2 din za kg. Na to su doduše uplivale tržne cene, koje su se jedno vreme spustile do 2 din., ali se uskoro popele do 6 din. Orašak je trebalo posejati još 2 puta, ali to nije učinjeno na žalost zbog finansijskih teškoća. Najskupoceniji artikl bila je malina, koja se prodavala po 6 din. od kgr., a potraživanja su bila 5 puta veća nego količina, koju je proizvela stanica. Prvi rod je dao 80 kgr., a drugi, veoma obilan, koji je po približnoj oceni mogao iznositi oko 300 kgr., nije stigao sazrevanje usled hladnoće i prerane zime. Prvi je rod malina dala 1. jula. Uostalom nije još stigla kulminacija roda. Sve ostale kulture bile su posejane u manjim količinama, radi probe i ogleda, po do 2 gredice. Odlično je uspela cikla, krompir, kupus (si. 30), keleraba, bela i žuta mrkva, pastrnjak. Slaba je bila, ne zna se zašto, salata i rotkvica kao i prošle godine. Paprika nije stigla da sazri, i ako se vrlo dobro razvijala. Crni luk bio je slab, a beli dobar. Neuspešan je, zbog naročitih razloga bio ogled sa paradajsom. Njime je bila zasejana najveća površina i on je bio ostavljen svojoj sudbini; tek je na neznatnom delu pinciran. Ali nije sav sazreo, a u koliko i jest, nije mogao biti unovčen zbog kabastosti i vrlo niskih pijačnih cena (1 din. po kgr.). Na taj način paradajs pri transportu ručnom snagom ne bi se isplatio. Sasvim je neuspešan bio ogled sa crnim patlidžanom. On, jadnik, počeo je cvetati tek u početku septembra. Ali je veoma interesantan ogled učinjen sa nekoliko komada semenki lubenice i dinje. Na opšte čuđenje i lubenice i dinje sazrele su i to oni plodovi, koji su se najranije pojavili. Izgleda, da upravo odlične rezultate daju voćke, a naročito patuljaste. Na si. 31 vidi se, kako su se lepo razvile patuljaste voćke, posađene ove godine. Dobre su breskve, višnje, kajsije.i jabuke, a nešto manje i kruške. Visoke voćke rodile su, ali agronom je pokidao zametke sa većeg dela drveća, da se ne oslabi voćka. Ode nije pokidano, svaka je jabuka donela po 10—12 plodova. To je u većini zlatna parmenka. U 243 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 42 <-- 42 --> PDF |
oktobru je potpuno sazrela. Bilo je nekoliko kilograma ukusnih trešanja, a ribizla je nastradala od kasnog teškog snega, koji je kao rukom oljuštio i skinuo zeleni plod. Odlično su se razvijali horizontalni kordoni na žici i dali su prirast više od 1 metra. Dakle kombinacija prirodnih prilika i veštačke nege dovodi do neočekivanih rezultata. Znamo, da bostan traži najviše sunčanih kalorija za svoje sazrevanje, a paradajs svakako mnogo manje. Međutim bostan je sazreo, a paradajs nije stigo. Najnežnija vrsta voćaka (breskva) uspeva ovde najbolje i to kako divlja tako i kalamljena. Ovo je doduše pitanje za agronome, ali i kod šumskih vrsta opažamo iste pojave. XI. Zaključak. Potrebno je analizirati i praktičnost metoda stanice, jer, kao i svaka slična ustanova, ona ne radi sama za sebe, već za široku primenu svojih metoda i načina. Ekonomičnost svake metode uslovljava mogućnost njene primene. Dosada se stanica nije služila nekim naročito skupim metodama odnosno metodama, koje bi bile neostvarljive usled visokih cena, jer je svaka sadnica stajala oko 2 dinara. Stoga se obratimo na noviju literaturu naših stručnjaka, koji stalno rade na terenu. Kakav put pokazuju oni i šta nagoveštaju? U kakvoj fazi razvitka nalazi se naše pošumljavanje? Iz knjige »Šume i šumarstvo našeg juga« vidi se napr., da se autor trudio pronaći izlaz iz dosadašnje faze neuspeha, studirao je dosadašnje »jeftine« metode i razloge njihovih neuspeha. I došao je do zaključka da jame za sadnice moraju biti 60—70 cm. duboke i da samo iskop takve jame stoji u srednjem 2,50 din., da pažljiva sadnja jedne sadnice stoji oko 0,50 d. Pisac naglašava, da jeftine metode mogu biti uspešne tek u izuzetnim slučajevima (nasipi), i da je neuspeh pošumljavanja do sada ležao u »skupu omašaka u tehnici sadenja ... u neprašenju«. Nagoveštava i sprema se za izvođenje poljoprovredno- šumske kombinativne melioracije. »Na dobro prerađenom zemljištu kao za žitarice sejaćemo hrast, a među redove hrasta — kukuruz. Prilikom oprašivanja kukuruza oprašimo i hrast...« Zar to nisu jedni od principa, koji su uloženi u rad stanice! Dalje su veoma značajni zaključci komisije za pošumljavanje deliblatskog peska, koji su inače detaljno navedeni u br. 9 »Šum. Lista« za 1937 g. Značajni su, jer delibatski pesak nije ništa drugo nego vrsta pasivnog zemljišta. Komisija konstatuje neuspeh pošumljavanja: »nisu retki slučajevi, kada je po koja parcela četiri i više puta pošumljavana«. I donosi zaključak, da bez prethodne intenzivne obrade zemljišta nema uspeha i da je potrebna dalja nega sadnica, sve dok se ne sklope; da je potrebno pošumljavati na prethodno uzoranom tlu, da se unosi grmlje, koje igra vrlo važnu ulogu i da su mešovite sastojine po pravilu mnogo bolje. Tretira najzad i pitanje iskorišćavanja zemljišta u poljoprivredne svrhe paralelno sa pošumljavanjem. Da je bila kakva uzročna veza između osnivanja stanice i rada komisije, moglo bi se pomisliti, da je stanica bila osnovana baš na temelju zaključka komisije u cilju obrade i detaljnog razrađivanja principa postavljenih od komisije i u cilju istraživanja i utvrđivanja praktične primene ovih metoda i principa. Ovim hoćemo da kažemo, da izvesne ideje osvajaju naglo i najedanput ceo svet zato, što je došlo njihovo vreme. 244 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1938 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Čuli smo primedbe naših stručnih konzervativaca: »Pa do sada su toliki šumari radili na stari način i to su bili istaknuti radnici. Oni su svuda sadili crni bor, znači da tako i treba produžiti«. Prema ovoj logici ne bi trebalo uvoditi aeroplane, jer su do sada toliki istaknuti stručnjaci radili samo železnice i automobile; ne bi trebalo uvoditi ni elektriku, jer su do toga toliki dobri stručnjaci konstruisali samo lampe za petroleum ... I još nešto: Prohujaće godine i vekovi. Ljudski će um podignuti mnoge zave´se nad tajnama prirode. Pojaviće se nove tekovine, o kojima sada ne možemo ni sanjati. Možda će raketni vozovi zujati sa jedne planete na drugu kroz bezgraničan prostor vasione. Šta li će tada biti sa šumarstvom i šumarima? Bezuslovno, upotreba drveta za građu i ogrev potpuno će iščeznuti, a stvari od drveta pokazivače se samo u muzejima. Ali šume će ostati. One će promeniti možda svoj oblik, svoju spoljašnost: pojaviće se i neke nove lepe vrste. Ali ove će šume biti isto tako potrebne za čovečanstvo kao i sadanje — samo ne radi materijalne koristi. Zelenilo šume, to je najbolji osmejak, koji nam je poklonila priroda, najlepši ukras naše planete i njega ništa´ drugo ne može zameniti. Šumarski inženjeri biti će inženjeri estetike i umetnici čiste lepote na našoj zemlji; bez njihovog učešća neće se podizati gradovi i naselja budućnosti. Pa zar se i sada sve više i više ne oseća ta privlačnost šuma! Zar i sada čovečanstvo, zarobljeno u zagušljivim prašnim .^ nehigijenskim kamenim sanducima (kućama) ne teži za lepotom šume? Što je kulturniji narod, to je veća ova težnja. Skoro svuda ljudi iskorišćuju svaku nedelju za izlet u šumu. U taj dan prazne se gradovi i vrši se prava seoba u mirisno zelenilo. A zašto smo mi podigli Topčider, Kalimegdan, ukrasili šumom Avalu i zašto se to sve nalazi baš u rukama šumara! Da nije možda za rekursionu seču? Ne, to sve već jasno dokazuje, da je estetika šuma jedna od nerazdvojnih grana šumarstva, koja se sve više i više razvija silom prilika i zahteva sadašnjosti. Možda ćemo doživeti i osnivanje zasebne katedre o estetici šuma. Ova grana šumarstva imatiće i podizanje parkova i vrtova, koji na kraju krajeva nisu ništa drugo, već vrsta šume. Zato treba da se probude oni, koji spavaju, jer će ih vreme pregaziti. Treba obratiti naročitu pažnju i na estetiku pošumljavanja. Evo zašto stanica doduše pomalo, ali ipak uvodi u ogled i ukrasne vrste i poklanja im izvesnu pažnju. Ova je akcija bezuslovno praćena simpatijom nekih naših šumara, koji su već podigli ovo pitanje. Ovde je naveden samo jedan deo rezultata opažanja i proučavanja stanice, pošto se nije moglo iskoristiti sve, što je dobiveno; pa i navedeni rezultati nisu detaljisani u mnogim slučajevima, kako bi trebalo. Nadamo se, da će nastati bolja vremena, kada će rezultati moći biti prikazani u punom opsegu, čime će stanica izvršiti postavljene zadatke. Résumé Résumé. Succédemment a son premier rapport publié ici l´an dernier (v. p. 622) dans lequel) l´auteur rapporta sur la fondation et sur les buts du »champs d´essais« de Sédrénik pres de Saraievo comme aussi sur la croissance des jeunes plants au C´/urs de l´année 1936 (premiere année de leur existence), l´auteur expose dans ce deuxieme rapport — la prospérité de ces-meme plants au cours de la précédente année (1937). 245 |