DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 30 <-- 30 --> PDF |
SAOPĆENJA ČUVANJE ŠUMA U SVETLU NAŠE ADMINISTRACIJE. (Nešto odgovora). U 6. broju Šumarskoga Lista 1938 na str. 324.—327. izašao je napis pod gornjim naslovom, šifriran sa ., kojim se izopačuje i grdno kritikuje odredba Ministarstva šuma i rudnika br. 20 od 11. februara 1938 i koji ne može ostati bez odgovora. Nismo ovlašteni i nije nam namera, a niti smatramo potrebnim da se tu uzimlje u zaštitu vrhovna naša šumarska vlast, no ima stvari u tome napisu ,koje upravo revoltiraju svakog objektivnog stručnjaka, poznavaoca teških prilika, u kojima se naše šumarstvo nalazi. Odgovor je potreban] i zbog mlađih naših kolega kao i zbog neupućene javnosti. Zato i molimo, da se ovaj odgovor ne smatra kakvom polemikom, već spontanim jednim izražajem starijeg praktičara, koji ne želi drugo, nego da se stvari postave na pravo mesto i u pravo svetio, te da se stanoviti pojmovi raščiste, da ne (bude štete poono, što treba da nam je svima sveto, a to je naša šuma i naše šumarstvo. Već sam naslov, naročito kad se još pročita uvodna i zaključna reč, odaje stanovitu tendenciju, koja ne obećaje dobro. Možda je u tome i neko opravdanje, da se autor sakriva za šifru, premda bi s druge strane bilo vredno znati, ko je to uzjašio toli hirovitog dogata, pa da onako s visoka deli kolegama, koji ne malu muku muče za našu dobru stvar, ovako fundamentalne lekcije. To je tim više za žaljenje, jer mora. svakako da broji u uvaženije stručnjake, kad mu je gospodin urednik štampao stvar ovako, kakva je. Već uvodna reč »U vezi sa nastojanjem našega Udruženja donijelo je Ministarstvo « i t. d. netačna je i ne baš skromna, jer, koliko znamo, doneta odredba te veze ne spominje, a predmevamo i to, da bi Ministarstvo samo tu vezu drage volje i navelo,, kad bi ona stvarno postojala. Navedena naredba Ministarstva sadrži možda neke pisarske i stilističke pogreške, ima, u konačnoj redakciji, prividno više opetovanja, a možda joj se može zameriti i to, da se dosledno obraća na šumarski Otsek, umesto na Kr. Bansku upravu samu, jer znamo, da šumarski otsek kao neka naredbena i kontrolna vlast ne postoji i da kao takav ništa ne može. No kome je i malo poznato, kako takve odredbe danas nastaju i kroz koliko kritičkih ruku one prođu, pre nego dobiju svoju sankciju, sve bi joj te eventualne sitne greške lakim srcem oprostio. A verovatno je i to, da je izdavač odredbe, prinuđen k tome sve većim razlozima, nego što si ih zamišlja visoki x-kritičar, namerno hteo da naročito apeluje na šumarske stručnjake kod Kr. Banskih uprava, dajući im ujedno ne mala ovlaštenja i izvesne pobude, sve opet iz nužde, a za dobru stvar. I tako dolazimo stvarno do zaključka, da bi verovatno au´tor sam, kad bi pročitao ovo i još jedamput, sa potrebnom pomnošću, samu izdanu odredbu, i bez obzira na običajne obzire, nekoliko prestilizovao svoj napis, ako ga ne bi možda čak i zabacio. A evo zašto. Zamera, što »prethodno nismo sistematski i valjano organizovali i spremili borce i navalu«, kao da nitko drugi to ne vidi i ne zna, No odreba može računati samo sa postojećim borcima, koje je i koliko ih je, to neka poštovani kritičar veruje, u dnevnoj teškoj borbi doista uspelo postaviti i organizovati, i daje im eto ne samo znak, već i objekat i sretstva za »navalu«! Ali — čitalac postaje pozoran tek kod kategorične napovedi »Prednji raspis trebalo bi upotpuniti, a nekoje tvrdnje korigirati« i kod onoga, što još dalje sledi. Bojimo se čak, da se je ovde i nehotice pisac previše izdao, tako da nam se nekako 374 |