DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 32 <-- 32 --> PDF |
može naći slična solucija«, da naime imovne općine plaćaju te ovrhovoditelje sreskih načelstava. Ad g). Da »opća privredna kriza danas nije više uzrok satiranju šuma niti se ona može još više pogoršati neracijonalnom sječom šuma« — g. piscu jednostavno ne verujemo. A da se »naprotiv kriza, glad i neimaština (na žalost) ovakovim postupkom sa šumama na čas ublažava« — čuli smo češće, čak i od narodnih pretstavnika, samo nam to, što, u ovoj vezi, stručnjak to iznosi i tvrdi, izgleda pomalo sofistički, pomalo možda i kozmički, samo premalo — ozbiljno. Ad h). Za onu dalju konstataciju, da »u vitalnom interesu naroda mnogo više kotira hljeb mego šuma« — možemo samo da ponovimo prednje. Ad i). Kad bi »vlasnik privatne šume najbolje sam čuvao svoju šumu« svagda i svagde, kamo sreće! Pisac ponovno konstatuje, da se »satiru« šume iz § 56 Z. o š. i pita u nekoliko varijacija, ko i kako da ih čuva. Da bi dobio odgovor na ova pitanja, nije se trebao obraćati evo na čitavu široku javnost, već — na prvoga bližnjega svoga kolegu. Ad j). Priznanje, da »mladi, a i mnogi stariji stručnjaci ne će znati, koji su to vitalni interesi cjeline, koji zahtijevaju opstanak nekih (?) šuma« važi, nadajmo se, samo za g. pisca. Ad k). Šume iz § 56 Z. o š. propisima su posve obezbedene, a to što nemamo tehničkog osoblja, već je ranije obrađeno. Ad 1). Otsek (odnosno Kr. Banska uprava) je i te kako nadležan i dužan da zavede reda u poslovanju. Da »političari« mnogo ometaju rad oko sačuvanja šuma, opće je poznato zlo kod nas, ali da oni sprečavaju i postavljenje šumskih egzekutora sa 30% od naplaćene štete, držimo da ne stoji. Ad m). Da je pobliže trebalo vlastima objasniti, koje su te šume, od čijeg opstanka zavise vitalni interesi naroda i države, držimo isto tako da ne stoji, a i kamo bismo došli, kad bi jedna vlast u odredbi upravljenoj stručnjacima morala da ponavlja čitavu jednu nauku! Da je »naša (samo) tehnička organizacija«, da »smo mi inžinjeri«, da »treba i novaca« i »računajmo« — izdaje svakako dobru nameru piščevu. Samo treba da dodamo, da moramo mi u prvom redu da budemo dobri šumarski političari , o čemu, kako po svemu izgleda, ni samom g. kritičaru još nisu dovoljno »prečišćeni« pojmovi. I na koncu, u savetima predzadnjeg stava, iznosi nam g. kritičar ono, što on smatra da bi jedino spasilo situaciju. »Ministarstvo bi trebalo da pojedinačno sa svakim odsjekom za šumarstvo i sporazumno sa upravnim odjeljenjem (Kr. Banskih uprava?) odnosno sa ministarstvom unutrašnjih poslova izradi valjani generalni plan, koji mora uspjeti (!). Na tom treba da rade prvoklasni stručnjaci (hine illae lacrimae?) i dobri poznavaoci naše uprave i života naroda. Za to treba nekoliko mjeseci rada«. Mogli bismo reći: Planovi, da! I računi... Quod erat demonstrandum! Ali, preozbiljna je stvar, šalu na stranu! Gospodina kritičara možemo baš u tome posve da umirimo. Mi naime već imamo takav jedan grandijozan plan, sporazumno izrađen, gotov, prihvaćen i propisan, a to je naš Zakon o šumama, na kojem su radili, ne »nekoliko mjeseci«, nego desetak godina, svi naši najbolji strručnjaci (osim njega?) i koji je postavio sve na pravo mesto i ne dopušta nikakvih daljih »sporazumevanja«. Samo ga treba još shvatiti, razgraditi i sprovesti! Ima nešto bolesna u državi Danskoj. No, reasumiraćemo samo ono, šta je pozitivno. 1. Treba se konačno uživeti u naš Zakon o šumama, hteti ga, shvatiti ga i dosledno svuda sprovesti valjanu organizaciju .. njegovo izvršivanje, a to naročito u personalnom pogledu: uzgojem i postavljenjem dovoljnog broia isposobnih sreskih 376 |