DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 33 <-- 33 --> PDF |
šumarskih referenata i dovoljnog broja stručnoga tehničkoga pomoćnoga osoblja. To je bila dužnost upravljača već u vremenu od 21. XII. 1929. g. do 1. VII. 1930. g., u koju je svrhu već u samom Zakonu bila predviđena ta vakantna doba. 2. Treba strogim zakonskim propisima, kako je to učinila demokratska bratska Češka, svim pozvanim i nepozvanim narodnim tribunima zabraniti svaku intervenciju i svako terorisanj,e državnih egzekutivnih vlasti i organa, te ih uputiti isključivo na političke pretstavnike vlasti, a to su banovi i ministri. 3. Treba svim silama i sretstvima raditi na iprosvećivanju svih slojeva narodnih, a u prvom redu seljaka i inteligencije, u pogledu svestrane velike važnosti naših šuma po »vitalne interese naroda i države«, te sređivanju političkih i ekonomskih prilika u zemlji. Možda bi i g. . posetio zgodom ovakav koji večernji tečaj. 4. Treba i momentalno da sprečimo uništavanje naših šuma, koje je u zadnje vreme zauzelo toliko maha, a tome c;lju i jedino tome cilju, po našem uverenju, služi i napadnuta odredba naše vrhovne vlasti. To je ,opet, šumarska politika. 5. A sada još jednu dobronamernu reč kritičaru g. x-u: Ne tuci, bre, u buduće ni topovima muve ni kopljima buve, jer se nevešto prihvaćeno koplje može da izvrgrie u bumerang, koji, kad ne pogodi cilja, sam od sebe — i bez tuđe pomoći — udari unatraške. A to je uvek šteta i samo šteta. Ing. A. Ružić. KNJIŽEVNOST BUKOV PRAO. Jedan prilog za njegovu ocjenu. S njem. preveo dipl. ing. Milorad V. Babić. Početkom god. 1938 izašla je iz štampe brošura »Bukov prag« u izdanju Jug. Fabrike za impregnaciju drveta Guido Rütgers A. D., Hoče kraj Maribora u prevodu s njem. od dipl. ing. Milorada V. Babica. Kako je ta brošura jedan od značajnih priloga našoj tehnološkoj literaturi, kazaćemo o njoj koju riječcu. Brošura »Bukov prag« (Die Buchenschwelle) izašla je na njem. jeziku god. 1935 u izdanju Kommandit-Gesellschaft Guido Rütgers Wien. Članak »Bukov prag« od dr. Oskara Thomanna izašao je prvi put god. 1914 u časopisu Udruženja austrijskih inženjera i arhitekata u brojevima 31, 32 i 33. Taj je članak zbog velike potražnje bio preštampan kao separatni otisak i u kratkom´ vremenu rasprodan. Zbog velike i stalne potražnje, a i zbog napretka u oblasti impregniranja doživio je rad dr. Thomanna svoje novo i obrađeno izdanje god. 1935 u vidu brošure »Die Buchenschwelle«, koji je evo sada osvanuo i na našem jeziku u prevodu g. dipl. ing. Milorada V. Babica. Brošuru možemo u glavnom razdijeliti na tri dijela. U prvom dijelu promatra se općenito bukovina kao građevni materijal. Osobito je interesantno paralelno prikazivanje tehničkih svojstava bukovine i hrastovine, odakle možemo na zoran način opaziti tehničke prednosti bukovine. Podaci su uzeti iz knjige G. Janka »Die Härte des Holzes« Wien. 1906. Dio koji govori o karakterističnim osebinama bukov´ne — kao piravosti, nepravoj srži i mraznoj´ srži — obrađen je osobito pomnjivo i dosta opširno, a oslanja se u glavnom na Tuzsona (Dr. Johann Tuzson: Anatomische und mykologische Untersuchungen über die Zersetzung und Konservierung des Rotbuchenholzes, Berlin 1905, J. Springer). U ovoj se brošuri prvi put spominje pojam mrazna srž (Frostkern) i ako je praktičarima poznata već odavna, pogotovo onima, koji su radili s bukovinom u 377 "i |