DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1938 str. 7 <-- 7 --> PDF |
„........ .. ..>......... .....-..... ........ .. ........ ...... (1879—1928) — u časopisu „........ .. ..>......... ........ .. ......%". „.......-b .. ...........-. ..... Pinus Peuce Grisb. ... 1841 — 1928" u časopisu „........ .. ........... ........... ........."; „........ .. ..>......... .......... ........ .. ........ 1929—1930" u časopisu „.......... ......". Studirajući šumarske prilike u Čeho-Slovačkoj Dimitrov štampa: „.......... ........... ............". Poslije putovanja kroz našu zemlju štampa u časopisu „.......... ......" „.......... ........... ........ ..> .........." — štampano i u zasebnoj publikaciji „.......... ..........". U radu „........... ....... ........... .. ...... .... . ........ .........." kao i u drugim radovima daje Dimitrov vrlo značajne priloge za šumsko-privrednu politiku svoje zemlje. Za povijest šumarstva Bugarske sabirao je Dimitrov gradu, od čega je neke dijelove i objelodanio. Na žalost, taj rad je ostao nezavršen. Dimitrov je štampao udžbenike, kojima bi se mogle, mogu sigurno kazati, podičiti i zemlje, koje su davno prije počele samostalno razvijati šumarsku nauku. Ti su udžbenici´ ovi: „........... no ...... ..........."; „....-... ..... no ...^...... .........." (po Demontzey-u) ; „Kypcb no ...-....... ........."; „..........". Osim pomenutih radova Dimitrov je dao mnoge priloge za razne grane šumarstva u časopisu „...... ......... „.......... ....... „.......... ......", „.-........ ...." i drugdje. # Mnogostruk je bio rad pok. Dimitrova. Vjeran svojoj struci i svome narodu, nastojao je da dade što više može, kako bi šumsko gospodarstvo Bugarske bilo narodu i državi od što veće koristi. Visoko obrazovan, po srcu i duši blag i plemenit, Dimitrov je u sebi ujedinjavao čestitost, rad i odanost svome pozivu i svome narodu. Braća bugarski šumari gube u Dimitrovu svoga prvoga čovjeka, kojemu će teško naći zamjenu. I ako je Dimitrov utro lijepe staze bugarskom šumarstvu, ipak često puta nije lako ići i po već utrtim stazama. I tu ima ponekad spoticanja i borbe. Nas vežu sa pok. Dimitrovim mnoge bratske veze. On je doveo k nama bugarske šumare, koji su se zajedno s njime napajali ljepotom naše Posavine i veličanstvenošću slavonskih hrastova, spominjući tijesne veze, koje su nas vezale počevši od prve bugarske knjige na narodnom jeziku štampane u Zagrebu, a pri tom ne zaboravljajući svijetla imena braće Miladinova. Uživao je gledajući naša pošumljavanja na Kršu, Plitvička jezera, svježe i sočne bosanske planine. On nas je dočekao i primio u Bugarskoj: Sofija, Rilo, »ružina do lina« između Kalofera i Kazanlika. Varna, Tiča, Veršec — mila su sje ćanja, koja dovode pred nas blagu pojavu Todora Dimitrova. Nastojao je da nam sve pokaže, da pred nas iznese dušu svoju i dušu čitave Bugarske. Govorili smo o raznom. Pomišljali smo, da raz 351 |