DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 11 <-- 11 --> PDF |
računa veoma šturi članak g. Šalajev a u »Šum. Listu«. Možda će nam se reći: pa ima sve to u zvaničnim spisima vardarske banovine. Ali šta vredi, ako izvesni, možda veoma skupoceni podaci u neobrađenom stanju budaju u mraku i prašini podruma kancelarijskih arhiva! Kako ćemo do njih doći, kako će njih iskoristiti naše šumarstvo? Jedamput prekopavao sam starudiju, nepotrebnu arhivu u podrumu jedne banovine. Tamo sam, pored požutelih »iskaznica«, »relacija« i »naklada«, našao ostatke jedne divne zbirke na kartonu sa kaligrafskim natpisima prepariranih sadnica. Ova je zbirka imala za cilj pokazati razvitak žilja i stabala raznih vrsta sadnica na različitim vrstama tla. Nije bilo potpisa i neznam, ko je to radio. Ali neko je radio, uložio je ljubav, trud i vreme; vršio je »oglede u toku rada«. I kako se žalosno to završilo: u furunama banovinskih služitelja. To znači: ili da je dotični napustio taj rad, okupiran drugim poslovima, ili njegov šef nije imao za to razumevanja i zabranio dalje istraživanje. Tako se obično završavaju ti ogledi u samom radu. Drugačije ni ne mogu da se završe. Zašto je g. Lj. M a r k o v i ć napustio svoj uspeli i zamašni poduhvat i prešao u državne šume? Zato što se na žalost ovaj rad ne isplati, zato što — sasvim prirodno — čovek mora misliti i na sebe i na svoju porodicu ... Ovde moram objasniti, zašto u mnogim slučajevima uzimam za primer rad g. Lj. M a r k o v ić a. Ne zato, što bih hteo prikazati ga kao eventualnog zaštitnika stanice, o kojoj on i ne zna, već stoga, što je on jedan od naših malobrojnih stručnih pisaca; stoga što je on jedan od prvih uveo metode intenzivnog pošumljavanja; stoga što je on skoro jedini, koji je makar delimično pokazao rezultate svojih radova, i stoga što su u nekoliko principi njegovog rada i rada stanice istovetni. Od principa*do ostvarenja je daleko i ima mnogo tačaka, u kojima se razilazimo, što je jasno za svakoga, koji se potrudio pročitati »Šume i šumarstvo ...« kao i naše članke. I baš ovaj primer pokazuje, da je nemoguće izvoditi oglede u samom radu bilo iz kakvih razloga. Za planomerni i sistematski ogled — a drukčije ne može biti nikakvog ogleda — treba da postoji zasebna ogledna institucija, kao napr. bivši inspektorati za pošumljavanje. Ta bi institucija radila na svim terenima, koji se pošumljavaju, i uvodila bi nove vrste i nove metode u izvesnom odnosu. I takva ustanova trebala bi da bude centralna, ministarska, a ne banovinska; razume se, zašto. Ako mi imamo u budućnosti toliko rada na pošumljavanju miliona hektara, trebalo bi zaista pojačati službu za pošumljavanje; ne zaboravimo još na bujice, pošto nigde nije pokazalo toliko neuspeha primitivno pošumljavanje, kao na bujicama. Ovo je pitanje svakako ozbiljno. Da se povoljno resi, treba se naoružati iskustvom ogleda u dovoljnoj meri. Mislimo, da bi tu pomoglo obrazovanje banovinskih otseka za pošumljavanje u vezi sa prastarim projektom normalizacije šumarske službe kod banskih uprava. Trebalo bi sem toga stvaranje jednog stručnog organa štampe ili još bolje, povećanje sadanjeg »Šumarskog Lista«, u kojem bi se štampala sva opažanja, izveštaji i informacije po pitanjima pošumljavanja i izvedenim radovima. Svaki bi se dopis popratio obaveznim komentarom i primedbama centralnog organa za pošumljavanje. 397 |