DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 14 <-- 14 --> PDF |
A kako se malo vodi računa o rezultatima pri onoj primitivnoj metodi! Sve se radi na oko, »okularno«, kako se izrazio jedan sreski referent sa velikim ponosom. Ima dosta slučajeva, kada u toku više godina ni sami pošumljavači nisu znali tačne površine »pošumljenih« i ograđenih površina. A godine prolaze, kulture umiru, ograda se skida i iste površine ponovo uzimaju u preliminar. Ko će posle prekopavati stara odobrenja, »doznake« i »naklade«! I zaista, šta bi to vredelo. Bila je suša! Nije dakle čudo, ako pri ovakvom načinu rada ni sami pošumljavači ne znaju, koliko faktički stoji jedna sadnica, koja se primila i koja raste! No i inače »jevtine metode rada sa večitim popunjavanjem kultura skuplje su od najskupljih« (gosp. Lj. M a r k o v i ć). Stoga možemo pretpostaviti, da ta uspela sadnica stoji 20 din, a ne 20 para. Šta ima tu neverovatnog, ´kad se uzmu u obzir cifre navedene kod prof. B a 1 e n a, cifre od desetina i stotina dinara po sadnici. I zar nije jedna sadnica na Ovčem Polju stajala bar 200 dinara?! Koliko li pred ovim primerima izgledaju malene cifre troškova za jednu sadnicu na našoj stanici, koje ne iznose prosečno više od 2 dinara! Ali g. g. kritičari pri tome ispuštaju iz vida, a možda nisu toga ni svesni, da je stanica u prvom redu — ogledna ustanova. Da li uopšte treba objašnjavati, što znači ogled. Ogled se mora izvoditi do krajnjih tehničkih granica. Od svih rezultata i varijanata posle se izdvoje one, koje se mogu praktički u širem obimu primeniti. Dakle i da je jedna sadnica u izvesnom slučaju stajala i 10 dinara, to bi samo značilo, da je dotični način prešao granicu praktičnosti. A te se granice drukčije ne mogu odrediti, već samo ogledom. Ako pokušamo odrediti trošak za jednu sadnicu primitivnog pošumljavanja po iskazu samih pristalica takvog pošumljavanja, onda ćemo videti sledeće: g. prof. Vesel i kaže, da 50% gubitka sadnica, to je vrlo dobar uspeh. A kako dobar uspeh ne dolazi svake godine, pa imamo dosta slučajeva i sa 100% gubitka, uzmimo sredinu, t. j . 25% uspeha. To već znači, da sadnica sa izgubljenim vremenom od 3 godine »popunjavanja « stoji 1 dinar. I kakve su to sadnice nakon 4 godine truda! Na terenu treba ih tražiti pomoću mikroskopa. I kamo li sreće, ako se nadu! Interesantno, da su skoro svi pristalice primitivnog pošumljavanja u isto vreme pristalice isključivo crnog bora. Kao takvi, oni napr. s ponosom pokazuju zaista vrlo dobre kulture crnog bora u okolini Sarajeva. A baš zato, što sam video te kulture, još sam se više uverio, da je ovde uvođenjem crnog bora učinjena velika greška. Jer na znatnoj površini ovih uspelih kultura nalazi se debeo sloj humusa. I na svim drugim mestima, gde su uspele kulture crnog bora, svaka bi druga vrsta uspela mnogo bolje. Ako je onde sada bor sa prosečnom visinom od 1 metra, onda bi brest, jasen ili hrast već obrazovao pravu šumu. A ima mesta, gde sama priroda pošumljava johom mnogo uspešnije, nego čovek crnim borom, napr. u koritu Mošćanice. Eto, u ovakvim slučajevima svak treba da beži od crnog bora! Jeste, crni je bor izdržljiv, u koliko ga tako reći ne unište pristalice sistema od dvadeset para, što se vrlo često dešava. Ali ipak, on se ne srne uvoditi na bonitetima sposobnim za vrednije kulture, tamo gde njegova izdržljivost ne igra veliku ulogu. Da je crni bor izdržljiv, tvrde 400 |