DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 17 <-- 17 --> PDF |
zemlju. Tu ništa neće da rodi.« Kada smo postigli izvesne uspehe i kada su seljaci — kakva ironija — kupovali od nas krastavce, raspoloženje se najedamput promenilo. Mnogi se interesovali, dolazili, pitali, razgledavali i čak šta više, tražili da od nas kupe taj misteriozni prašak, kojim posipamo zemlju, da i oni probaju. Kao interesantan slučaj navodimo molbu jednog seljaka. On je tražio, da mu prodamo šumske sadnice, nitrofoskal, a stajsko đubre on sam ima, i da pokažemo kako se za godinu dve podiže živa ograda. Neću da krijem, on je rekao i to, da hoće sve to učiniti za inat svome komšiji- Ovo će možda dati materijal za duhovitost našim kritičarima. Ali ja ne vidim tu ništa smešna. Kamo sreće, da su naši seljaci za mat podizali šume i žive ograde, umesto da za inat čupaju tuđe voćke i razbijaju glave. Fakat, što je stanica probudila kod okolnih seljaka živo interesovanje za intenzivne šumske i poljske kulture, već je dovoljan rezon d´ etr postojanja stanice. Naročito podvlačim, da je interesovanje bilo i za šumske kulture. A to stoga, što je senka bosanske prašume veoma daleko od Sarajeva, od naše stanice i od okolnih sela. Do te »senke« treba ceo dan dobrog pešačenja. Veći deo atara opštine koševske nalazi se na tužnim goletima. Šta za njih vredi ta senka prašume, koja se ni kroz durbin ne može videti i koja nije njihova! Seljak hoće da ima svoj vlastiti zabran, tu, blizu, pored svoje njive. I verujte, gospodo kritičari, baš propaganda crnog bora usadila je u njima nepoverenje prema pošumljavanju, jer oni od toga ne vide nikakve koristi. Neće tu vrediti održavanje »Dečjih dana« ni predavanja o uplivu šume na klimu. Šta ga briga, što će za 100 godina klima postati bolja pod uplivom nasada od crnog bora! On i njegova deca hoće da jedu sada, a ne posle 100 godina. Oni imaju prava da žive sada, a ne da podnose žrtve za unapređenje XXI. veka! Zato je on i žedan zemlje, zato on i seče šumu. Ali kad on vidi, da bagrem za 4 godine daje pritke i da za još kraće vreme štiti njegovu njivu od ispiranja, zadržava sneg i vlagu, on će sam podići bagremare, kestenjare, vrbake... Samo crni bor on neće gajiti i to od njega nikad nećete dočekati. Gledajući na naše žive ograde seljaci kažu: »Ovakvu šumu i mi bi podigli. A ovaj bor, ten je za gospodu i turiste, da dođu i kažu: ju, ju, što je lepo. Eto, za osam godina jedva se od zemlje odvojio.« Dakle tako je rekao seljak, kada je video rezultate stanice. Pri svem tom spremni smo na dva napada: mogu nam reći, da uopštavamo, da je takvih seljaka malo. Ne, ne uopštavamo. Moguće je, da je takvih seljaka, koji su se interesovali i hvalili rad stanice, malo. Možda je vrlo malo. Nismo priređivali zbor stanovnika opštine koševske radi njihovog mišljenja o stanici. Pristajem čak, da je većina protiv. Ali gde i ko je video, da kultura može odmah osvojiti većinu? Nije to politika i potpuno je dovoljno, da smo u početku pridobili makar i manjinu. Druga primedba mogla bi biti, zašto stanica nije preduzela mere i nije otišla u seoske goleti da podiže brest, bagrem i topolu sa đubrenjem i svim svojim radnjama. Zato što nije imala mogućnosti, zato što je za sada, za prvo vreme, još ogledna, zato što je rok bio suviše kratak, zato što pre svega ona mora sama da bude na čistu sa svojim vrstamametodama. Dalje, zato što je stanica bila sputavana i ometana u svom radu. ! zatc, na kraju krajeva, što je stanica već udarena — ne dokazima 403 |