DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 20 <-- 20 --> PDF |
otvore u ogradi, a žicu delimično nose kući za uspomenu. Na kraju krajeva nadležni faktori skidaju žicu, odnose poluistrule stubove i ostatak žice s tim, da već iduće godine povrate sve to na staro mesto i da opet sastavljaju preliminare i pošumljavaju. Za taj novac, koji je do sada bez mnogo koristi utrošen na ogradu i ovakvo pošumljavanje, mogla bi se uzeti u rad mnogo manja površina, ali sa uspehom i sigurno pošumljena. Ponavljamo, da je sadnica stajala i po 5 dinara, to bi svakako bilo jeftinije, nego ovako, kako se radilo. Sledeće godine, u granicama novčane mogućnosti trebalo bi povećati taj sigurno i faktički pošumljeni kompleks. Da se tako postupalo, onda bi se sa istom sumom, koja je do sada utrošena, mogla zaista podignuti jedna prava šuma, ne od crnog bora, razume se. I zar na ovom primeru nije jasno, kako bi se ovde isplatile ekspresne šume i kako bi one bile na svom mestu! I kako su ovde na mestu zlatne reci g. Lj. Marko vi ć a: »Jevtine metode rada sa večitim popunjavanjem kultura skuplje su od najskupljih!« 3. Slučaj klizavih terena i ruč-terena. Ima slučajeva, kada se klizavi tereni uopšte ne smeju pošumljavati, i obratno, postoje klizavi tereni, na kojima je pošumljavanje vrlo efikasno sredstvo. Ali to samo u slučaju, ako šuma brzo raste i korenje u što kraćem vremenu prođe kroz pokretni sloj. Inače šuma može postati i negativnim faktorom, jer svojom težinom može izazvati ili povećati klizanje. Ovde je jasno i van diskusije: ili ekspresne šume ili nikakve. Skoro je isti slučaj sa ručterenima, samo s tom razlikom, da se na ruč-terenima šuma može podizati bez opasnosti i u širem obimu. U svakom od navedena tri slučaja zemlja može biti ili sterilna ili plodna. Neka bude i naplodnija zemlja od dubokog humusa: svejedno je jasno, da tu mora biti samo šuma i! ništa drugo. Ovde rentabilne kulture moraju i mogu biti samo kao pomoćne i u svakom slučaju privremene. U sva tri slučaja zemlju treba pre svega meliorirati, a troškove za melioraciju smanjiti uzgojem rentabilnih kultura sve do sklopa šume. Ni to se nije potrudila pročitati kritika, i ako smo jasno i precizno odredili*: intenzivna nega ima kao svoju vremensku granicu stvaranje sklopa. Nije kritika pročitala ni g. Š pan o vica , koji takođe tvrdi, da za uspešno podizanje šuma treba okopavati kulture do postignuća sklopa (str. 445 Šum. L. za 1933 g.). Sad bi moralo biti jasno i za našu kritiku, zašto su potrebne ekspresne šume. Stanica daje odgovor, kako se one podižu. Pri izboru gnojiva i načina negovanja treba uzeti obzira u prvom redu na šumske sadnice, a rentabilne kulture treba izabrati i podesiti prema upotrebljenom gnojenju i negovanjü. Ako je zemlja plodna, ekspresne će šume biti skopčane sa troškom mnogo manjim. Ali i! u ovom slučaju treba znati i umeti iskoristiti sve osobine raznih šumskih vrsta. Znanje ograničeno na to, da topola i brest rastu »brzo«, neće mnogo pomoći pri podizanju ekspresnih šuma. Isto tako nije prosta stvar gnojiti šumske kulture. Za to treba i znanja agrohemij e i pedologije i iskustva. Dakle melioracija tla je neizbežna i bitno je pitanje, na koji će se način izvoditi. Stanica se trudi da pronađe najjefikasniju i najjeftiniju metodu. Razume se, da ona neće preporučivati upotrebu stajskog dubriva na mestima, na kojima je ona iz kakvih bilo razloga neracionalna. 406 |