DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Ima i mnogo drugih sredstava za dubrenje, a i pored dubrenja ima dosta drugih načina za brzo uzgajanje šuma, o čemu smo već detaljno govorili. Naprimer, upotreba graška putem sejanja u redovima šumskih sadnica pokazala se kao veoma efikasna i rentabilna. Grašak ima tu odliku, da ne traži nagnojenu zemlju. Poboljšava tlo i rentira se, ako nije daleko pijaca. Stanica je posejala grašak za probu u 1936 g. na dobrom, prethodno obrađenom i podubrenom zemljištu, a u maloj količini i na slabom zemljištu. Okopavanje i prašenje vršilo se intenzivno. Uspeh, odnosno rod, bio je odličan i oborio je hipotezu, da grašak ne rodi na sveže podubrenoj zemlji. Sledeće godine ova odlična leguminoza uvedena je u većim količinama, a intenzivnost negovanja znatno je umanjena. Rezultat je bio ipak takav, da se amortizirao sav trošak oko obrade zemljišta zajedno sa negom šumskih sadnica. U toku 1938 g. nastavili smo ogled i posejali grašak na najgorem tlu — crvenoj ilovači, gde slabo raste i korov. Ipak je grašak nikao, a 15. juna prve su partije već prodane. Mehanička obrada tla u mnogim slučajevima skoro ne zaostaje od dubrenja, kao što smo već ranije naveli. Prelazne sastojine i terajuće vrste takode su vrlo efikasna sredstva za brzo podizanje šuma. Dakle nije cela stvar u đubrenju; ima i mnogo drugih sredstava i njih treba samo umeti izabrati za svaki pojedini slučaj. Kakav uspeh daju ta sredstva, uz kakve prilike, kako utiču na sadnice i uz kakav trošak, to su pitanja, koja rešava stanica. VI. Malo informacije za kritiku o metodama pošumljavanja. Koliko anegdotične nepažnje prema predmetu diskusije! Najviše je palo u oči našoj kritici dubrenje sadnica i uzgredne kulture. Ona gleda na to, kao na najslabiju tačku i udara li udara ... Pokušava detaljno analizirati ovo mesto i što se više udubljava u pitanje, sve više pokazuje svoju učmalost. Kritika uporno tvrdi, da je uvođenje rentabilnih kultura stvar agronoma i da prema tome spada u poljoprivredu. Pa zar nismo do sada jasno kazali, da je to samo pomoćno i privremeno sredstvo u postizanju glavnog cilja — brzog podizanja šuma — i da je ono izazvano samom suštinom pitanja. Na koji ćete drugi! način pokriti uzgojne troškove? I sama kritika provaljuje otvorena vrata, trudeći se da dokaže aksiomu, da se dubrenje šumskih sadnica samo po sebi ne može rentirati. Svako uspešno sredstvo za podizanje šuma spada u oblast šumarstva, pa dakle i uzgredne kulture ili uzgredni produkti. Zašto sakupljanje pećuraka, lekovitih trava i jagoda spada u nadležnost šumara? I zašto šumar u objekt svoga rada, u šumu, ne bi smeo da uved e te nuzprodukte, koje inače kao sintezu šume stvara sama priroda? Ako lekovite trave rastu u šumi i samo u šumi, zašto ih mi, prilikom uzgoja šuma, ne uvedemo u ove odmah, kao što ih uvodi stanica! I kakva je razlika između lekovitih trava, te jagoda i malina, iskonskih stanovnika šuma? Mi šumari samo ubrzavamo rad prirode i prilagođavamo ga našim potrebama. Zar ovim zasecamo u rad agronoma? Ako je tako, zašto smo se onda upetljali u melioraciju suvata i pašnjaka, koja je čista i neodvojiva struka agronoma i nema nikakve veze sa uzgojem šuma? Zato imamo u svojoj nadležnosti ribogojstvo? Zašto to zasecanje u suvate, pašnjake i ribolov ne pada u oči kritici? Zaboga, pa tu smo morali čak priređivati 407 |