DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Nije to sve, još daleko ne. »Ode se traži brz i siguran uspeh pošumljavanja zbog blizine varoši, treba saditi visoke školovane sadnice i pružiti im pravu baštovansku negu« tvrdi g. M a r i ć u Šum. L. za 1933 str. 436. A valjda ni kritika neće osporavati, da baštovanska nega zahteva obligatno đubrenje. Sada pomažemo našoj kritici. Kažemo na sve to umesto nje: »Pa to je drugo! Pa to je primorski krš, to su slanice vojvođanskih ravnica, to su goleti Južne Srbije, to je okolina gradova! To je nešto deseto! A šta onda preostaje, poštovana kritiko? U želji da od svega pravi izuzetak, ona je sama ostala u izuzetku. Ako kritika ne veruje domaćim autorima i radnicima i tvrdi, da još nikome nije palo na pamet dubriti sadnice, onda ne budimo mnogo opširni, jer nije red podučavati ovdc našu kritiku o onome, što većina naših šumara već davno zna. Zato joj toplo preporučujemo, da pročita bar dela: G. Huf fcl: »L´emploi des engrais azotés en sylviculture«, Revue des Eaux et Forets, N 1, 1934; Dr. Q a n s s e n: »Über den jetzigen Zustand einiger älterer Kalkdüngungsflächen«, Forstarchiv 1935, Hft. 22; Dr. H. K e e s e: »Über die mineralische Düngung jüngerer Kiefernkulturen «, Lesnickâ prâce, 1931. Kada ona to pročita i ako ima interesa za dalje studiranje ovog pitanja, neka se slobodno obrati na nas; stojimo joj na raspolaganje ü daćemo joj dalje podatke o literaturi. A sada koju reč o uvođenju rentabilnih poljoprivrednih kultura u pošumljavanju. Već u .. broju ovogodišnjeg Šum. L. spomenuli smo, da šumarstvo vardarske banovine uvodi kukuruz u redove šumskih sadnica. Na Deliblatskom pesku već se odavno izvodi pošumljavanje sa uzgojem krompira i kukuruza između šumskih sadnica. (Šum. L. 1936 g., str. 170) A zašto? »Da se smanje uzgojni troškovi«. Na Deliblatskom pesku okopavanje se vrši na račun tih poljoprivrednih kultura. A šta radi stanica? Zar nismo naveli, da smo uveli rentabilne kulture isključivo u cilju smanjivanja uzgojnih troškova Pa to je bila osnova našeg rada i nismo ni najmanje krivi, ako kritika to nije htela ni da pročita. Ona sve to, izgleda, čuje prvi put i sve to hoće da baci na lomaču. Tim samim ona baca na lomaču i sav napredak u šumarstvu. Jer i komentar zakona o šumama § 8 kaže: »U doba napretka kulturne tehnike mnogo će se šumsko zemljište moći da izmeni s obzirom na fizički i hemijski sastav. To će se postići tamo, gde će se primeniti tekovine agrikulturne hernije ...« Dakle i zakonodavac je dosta jasno predvideo primenu agri-» kulturne hernije, kad je doneo ovu napomenu u zakon o šumama. Pa šta bi još trebalo kritici, koja nas zaista vuče u primitivizam i zaostalost. Za nju nema problema. A evo šta kaže konferencija stručnjaka o rešavanju šumarsko-gospodarskog Problem a u kraškom području Savske banovine, t. XIII: »Treba potaknuti i omogućiti što intenzivnije naučni rad na kršu, specijalno istraživati najrentabilniji način pošumljavanja goleti raznog tipa.« I evo šta govori Vardarska banovina: »Teški uslovi za razvoj bilja na goletima vardarske banovine diktuju nam specijalne metode rada, ako želimo uspeha. Šumarska nauka za ovakve prilike još nije rekla svoju pravu reč.« (Šume i šum. našeg juga, str. 51). Pa gde ste vi tada bili, gospodine kritičaru, da očitate bukvicu i savskim 409 |