DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 26 <-- 26 --> PDF |
A da ovo troje uspeva i te kako, vidi se iz njihovih detaljnih izveštaja. Dakle pitajte, ako vam još nije jasno, zašto napredni šumari pri pošumljavanju uvode poljoprivredne kulture. Koliko li se gubi kritika u pretpostavkama, kakva je zemlja na Sedreniku. Mnogo bi lakše došla do tog saznanja, da je kako treba pročitala naš prvi članak. U tom pogledu ne možemo ništa ni dodati ni oduzeti. Naši: istaknuti šumari, kao g. Andrij a Premuži ć (sadanji Direktor Šuma u Zagrebu), odmah su označili zemljište kao potpuno sterilno, ali nismo se zaustavili na tome, već smo zamolili stručnjaka iz Zemaljskog muzeja, koji je ispitao i analizirao zemljište. Rezultati toga ispitivanja navedeni su u prvom članku. Sada je to zemljište plodno. Desetine i desetine teških kamiona dolazile su na stanicu sa đubretom iz kasarne »Bele Tabije«; bezbroj puta kaskali su bosanski konjići sa tovarima đubreta. Sa železničke stanice stizale su vreće sa čilskorn salitrom, kalijem, nitrofoskalom, roženom i kostnim brašnom. Sve se to probalo na razne načine pod rukovodstvom naših agronoma u toku od dve godine. Sva ta dubriva upotrebljena su kako na vrelom tako i na hladnom kamenu krša, da se tako izrazim. I sada je taj krš plodan, plodna je skoro sva površina, sem kontrolnih delova. Rezultat može videti iz fotografija onaj, kome je teško pročitati ceo članak. I na taj način dobili smo jagode od po 100 grama. O te nesrećne jagode, koje su tako pale u oči našim kritičarima! Da su pale u usta, kritičari bi možda ublažili svoju kritiku. Kritika pokušava praviti preseke zemljišta, udubljava se čak i u neku analizu i dokazuje, na kojoj dubini raste korenje raznih biljaka. Bolje bi bilo da nije gubila vreme na takvim veoma površnim razlaganjima, jer ona ne mogu oboriti činjenice, da uprkos tih kritičarskoliteraturnih preseka mi smo za 3 godine dobili šumu od 10 godina. A sada ćemo objasniti, što kaže agrikulturna hernija i kako smo nju iskoristili. To je sasvim drugo, nego što zamišlja g. kritičar, koji je došao do fenomenalnog zaključka, da je nemoguće đubriti krš. Nema, gosp. kritičaru, zemljišta, koje se ne bi moglo bonificirati, meliorisati. Tekovine agrikulturne hernije, o kojima spominje Zakon o šumama, a i tekovine hernije zemlje tvrde to tačno i jasno. Stajsko đubrivo, koje je najpotpunije, a koje sadrži azot, fosfor i kalij u obliku rastopljivih (delimično i nerastopljivih) spojeva, ne dolazi do potpunog delovanja u prvoj godini, već deluje u toku od 4 do 6 godina, prema vrsti tla. Utvrđeno je napr., da za peskovito-ilovasto tlo delovanje gnojenja — odnosno trulenje i oksidacija, raspadanje organskih materija, amino-kiselina i njihovih jedinjenja — traje: prve godine u razmeri od 43%, druge godine u razmeri od 28%o, treće godine u razmeri od 16% i četvrte godine u razmeri od 13%>;. U toku ovog vremena kiša putem CO2 rastapa u topiva jedinjenja kalij, azot i fosfor, koji poniru sve do vodonosnog sloja t. j . do dubine, do koje može prodreti korenje šumskih vrsta. Dubina, na kojoj se nalazi vodonosni sloj, ili ploča, kako to zove g. Š p a n 0 v i ć, različita je. Rastopljiva jedinjenja stajskog đubriva poniru sve do toga sloja zajedno sa vodom atmosferskih taloga i predstavljaju na taj način pojačanu hranu za korenje šumskih vrsta. Na toj dubini više ili manje intenzivno razvija se ugljična kiselina, koja hemijski deluje na trošenje kamenja , na 412 |