DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 33 <-- 33 --> PDF |
svih okolnosti samo na terminalnom prirastu. Mi ne merimo proces razvijanja žila, a to je šupljina u ogledu. Mi smo uzeli u ogled suviše malen broj veštačkih dubriva. Ovima bi međutim trebalo posvetiti mnogo više pažnje, jer ona stoje mnogo manje od stajskog dubra, i t. si. Ozbiljna kritika od strane nekih stručnjaka nama je to već zamerila, ali mi imamo opravdanja. Nismo imali mogućnosti da postavimo celokupan ogled u svakom pogledu onako, kako bi to trebalo. Nama su smetali sa strane. Imamo mnogo prijatelja, mnogo više nego neprijatelja. Ali je ipak važna tu i ona istočna poslovica: »Što jedan neprijatelj pokvari, to ni deset prijatelja ne popravi.« Lako je sa prirodom, teško je sa ljudskim neraspoloženjem. Nama kažu: Borite se za napredak i progres. Ne dajte se zastarelim pojmovima! IX. Zaključak. Sloveni smo, bujna i mlada rasa. Čuveni Jack London u svojoj proročanskoj viziji (Kći snega) rekao je, da Slovenima pripada budućnost. Jedan engleski pisac u svojoj ekonomskoj raspravi kaže: »Naša je sreća, što se Sloveni uzajamno svađaju i kolju.« Ako to kažu Englezi, narod inače uveren o svojoj superiornosti, moramo da priznamo i mi. Da msu Sloveni trošili energiju, i to od pamtiveka, na međusobne pokolje, oni bi vladali svetom. Ali nažalost to je naša rasna odlika, valjda nasledena još od Skita. Poljaci sa Rusima, Bugari sa Srbima, Česi sa Poljacima, a eto, još i sada, već 20 godina Rusi se između sebe krvnički kolju. Kao da nema mesta na ovoj planeti za svakoga! I u ovoj našoj polemici o ekspresnim šumama ogledava se u minijaturi istorija Slovena. Umesto uzajamnog priznanja, poštovanja tuđe ideje i tuđeg rada mi se koljemo, doduše na papiru, a čak tačno i ne znamo, zašto. Zar ne treba poželeti ovde više mira, više konstruktivnog rada, više tolerancije, kako bi to bilo logično i na mestu. Ljudi su počeli nešto raditi, nešto uspeli: dajte im da završe, a tek tada sudite o rezultatima. Na kraju krajeva umiriće se polemika. Jugoslovensko šumarstvo i pored neizbežnih epizodičnih omašaka — napreduje. Ono prirodno evolucionira, i to osetno i vidljivo. Ono ne zahteva nikakvih naročitih reforma, već samo izvesne korekcije, koje se izazivaju samim procesom progresa. I ove korekcije dolaze same po sebi stvarajući put k racionalnoj intenzivnosti u svim granama šumarstva. Predstavnici zaostalosti, kojih ima u svakoj struci, ne mogu sprečiti ni tu naprednu evoluciju ni taj progres. Mi znamo, da je velik broj starih šumara na našoj strani, na strani intenzivnog pošumljavanja. Da je za nas skoro sva mlada generacija, u to ne sumnjamo. Zar nismo čuli na kongresima želje mladih šumara, da se pošumljavanje mora sprovoditi mnogo brže i intenzivnije. Neki su predlagali sađenje velikim sadnicama, samo da se što pre dođe do cilja, da se što pre ozeleni suri krš. Mlada je generacija u duhu svoga vremena: ona je nestrpljiva, ona neće da čeka decenije i vekove, dok poraste šuma; j ona je u pravu. Ova generacija neće pustiti prirodu, da zaostaje u svojim procesima. Možda će naš pokušaj propasti od udara maljem po glavi. Na ovaj način propadali su kud i! kamo važniji pokušaji i značajniji podhvati. Ali ideja ostaje. Klica progresa u šumarstvu posejana je. Nije lako prvim 419 |