DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 4 <-- 4 --> PDF |
socijalno pitanje izazvano tuberkulozom bilo jednom za svagda rešeno. Da su u tehnici pošumljavanja pronađene metode jeftinog, brzog i uspešnog pošumljavanjla, ne bismo sada stajali pred socijalnim pitanjem milijuna pustih goleti. I tako nešto reći u vreme, kada 90% naših stručnjaka, baš onih koji su radili na terenu, tvrdi, da neuspeh leži baš u slaboj tehnici sađenja, u nepoznavanju te tehnike. Već smo citirali u svojem članku mišljenje g. Lj. M a r k o v i ć a, da neuspeh pošumljavanja leži u tehnici sadenja i njegovanja. Navodimo i mišljenje g. Španović a (Br. 6 Šum. L. za 1932 god. str. 361.): »Loš uspeh sadnje u puno slučajeva ima se pripisati neznanju samog stručnog osoblja ...« G. Lj. M a r k o v i ć kaže: » Jevtine metode rada sa večitim popunjavanjem kultura skuplje su od najskupljih« (Šum. L. od 1934 god. str. 147). I zaista, kritika ima veoma lak prtljag argumenata, kad operiše sa tvrđenjima i dokazima iz »Dečjeg dana« i kad tvrdi, da tehniku pošumljavanja zna svaki lugar! A g. Španovi ć tvrdi: »Razlog neuspeha u pošumljavanju: nedovoljna stručnost bilo vodećeg osoblja, bilo lugara...« (Šum. L., 1936 g. str. 281). Jeste: znaju tehniku pošumljavanja, ali samo oni, koji su imali uspeha i to ne slučajnog, ne stoga, što su dobili na atmosferskoj lutriji kišnu sezonu. I nije istina, da smo potcenjivali do sada postignute uspehe. Bilo ih je, ali to uspešno pošumljavanje ne stoji 20 para od sadnice, već mnogo više. I oni, koji su to radili, znali su, kako treba raditi i saditi. Jasno smo govorili o razlozima neuspeha i tačno smo odredili razlog tih neuspeha: sistem od 20 para i nehat ili neznanje tehnike sađenja, koji je izazvan samim sistemom, žudnjom za jeftinoćom i brojem hektara. Taj sistem mi smo osuđivali i osuđujemo. Evo do čega je on doveo: »Sav rad je bio uzaludan: redovito sve ugine meseca jula i avgusta«, konstatuje prof. B a 1 e n (str. 286 »Naš goli krš«). »Četiri puta je pošumljavano jedno te isto mesto, pa je sve uginulo,« kaže nam ministarska komisija o Deliblatskom pesku. A evo šta iznosi g. O. Krsti ć o rezultatima pošumljavanja Ovčeg Polja (Šum. L. za 1934 g. str. 163, 164): »Troškovi pošumljavanja do 1927 god. iznosili su 51.714 din. Izgleda, da je ova kultura propala u jesen 1927 god., jer se 1928 god. vrši još jedno pošumljavanje na istom mestu. Ponovni troškovi iznosili su 45.342 din. I ova se kultura na kraju potpuno osušila.« Ovakvih žalosnih informacija mogli bismo navesti bezbroj. Ali koliko, bože moj, postoji istih »uspeha«, o kojima niko ništa nije pisao niti javio! Nije samo to: sa ovakvim rezultatima ili njima sličnim radi se i sada, što nam iznosi g. Omanovi ć kao predstavnik ovog sistema od 20 para. U kritici naše stanice odazvali se, izgleda, baš predstavnici ekstenzivnog pošumljavanja. Imaju pravo, jer baš na njih smo, ako se hoće, i ciljali. Ali nemaju pravo, kada identifikuju sebe sa celokupnim šumarstvom. Ne! Mi kritikujemo jedan tačno ograničen, izrazit deo, a ne celinu. Stvar je jasna: jedni rade dobro, a drugi ne. I bez ove kritike i polemike i ogledne stanice znalo se, da postoje dva sistema, dve suprotne teze, dve glavne različite ideje u pošumljavanju i mi kao pristalice jednog načina, intenzivnog, sukobljavamo se sa načinom drugim, ekstenzivnim; pravilnije bi bilo nazvati ga primitivnim. I uzalud je manevar naših idejnih protivnika, da se obrane, kao štitom, tuđim uspesima, uspesima protivnog principa. Te uspehe postigao je intenzivan način, pri kojem se 390 |