DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 6 <-- 6 --> PDF |
senom ili slamom; dalje smo proprašili jedno parče pred samu zimu i si. Literatura nam kaže, da smrzavica izdiže zemlju zajedno sa sadnicom. Međutim, zemlja nigde nije bila izdignuta. Kamenje je ostalo na svom mestu, a sadnice — i to veće sadnice, od po pola metra visine — izvađene su, kao da je to neko rukom učinio. Isti je slučaj bio sa sadnicama u rasadniku na lejama, koje su bile zasejane. Još nismo pronašli mere za sprečavanje ove štetne pojave i jasno je, dok ne izbegnemo i ne sprečimo ovu pojavu, treba prestati sa jesenjom sadnjom. Dve zime potpuno različite f po temperaturi i po količini snega izazvale su istu pojavu. Ali tu se pojavljuje kritičar i, ništa ne pitajući, autoritativno kaže: »Na ovom mostu može se saditi samo u jesen.« Ovo nekoliko primera pokazuje, da pošumljavanje nije tako prosta stvar, kako se pričinjava našim kritičarima, već da ovde treba znati mnogo drugih stvari sem kopanja rupa. Stoga navodimo još jedan primer sa podrezivanjem bočnih grana, što se upotrebljava pri svakom više manje intenzivnom pošumljavanju. Radi to i stanica i to potpuno sistematski. Stvar je dosta prosta i ima o njoj navoda i u našoj literaturi. Sadnice se ne smeju podrezivati u prvoj godini, već u drugoj ili trećoj. U drugoj godini podrezivanje bočnih grana sprečava obrazovanje rakije, jedne ili više. Pri obrezivanju treba ukloniti konkurentne grane, a sasvim slabe ostavitil Oranje srednih gimenzija treba otscći na izvesnu dužinu, a ne potpuno. Sav taj rad ima za cilj forumati stablo, a sa najmanjom ozledom za sadnicu. Da li treba da kažem, da je slabije grane, koje ne kon kuriraj u jedna drugoj, neophodno potrebno ostaviti radi osiguranja debljinskog prirasta glavnog stabla; u protivnom cela sadnica oslabi. Nismo o tome govorili ranije, ali ovaj je opit stanici zaista dobro uspeo. Potpuno smo s tim zadovoljni. Treba samo pogledati na nepodrezanu lipu, hrast, brest i drugo. Oni izgledaju kao pravo pravcato džbunje. Potsečeni egzemplari već su potpuno obrazovali glavno stablo; konkurencija bočnih grana eliminisana je i one imaju određeni zadatak: osiguranje i jačanje glavnog stabla. Ove sadnice ne treba više dirati do kraja života. Nismo o tome spominjali, jer je ovo sasvim prosta stvar: primenjivalo se više puta kod nas, na Deliblatskom pesku. O tome se može čitati u najpopularnijim brošurama. Nego kritičari dolaze i prosto nas napadaju baš radi toga načina podrezivanja. »Zašto ostavljate ove tanke patrljke? Neće obrasti rana«. I u svom stručnom zanosu pokazuju plodne pupove na voćkama sa žalenjem: »Da je bio ovde agronom, on bi to sve posekao.« Dobro bismo prošli sa ovakvim podrezivanjem voćaka! A taman dva dana pre toga ovde je bio referent za voćarstvo i podrezao sve voćke. Ovakvih primera moglo bi se navesti bezbroj, a svi oni pokazuju glavnu karakteristiku ovih kritičara: oni ne nastoje da se prethodno upoznaju bar u osnovnim potezima sa predmetom diskusije. Bilo da nemaju vremena, bilo volje. Ako ništa drugo, trebalo bi barem više pažnje za tretirano pitanje. Jedan od kritičara vajka se na stanicu, što preporučuje zalivanje sadnica i kaže: »Jeste li vi pri sebi! Na tom i tom mestu nema vode ni za ljude, a kamo li za zalivanje sadnica!« 392 |