DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1938 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Moramo dati ovakvom kritičaru zahvalan materijal za dalju diskusiju ove vrste i kazaćemo: »Zašto onda ne provedete vodovod?« Pa šta bismo drugo! Zar opet da ponavljamo ono, što smo već rekli: da je stanica 90% svoga rada uputila baš na one slučajeve, kada vode nema i da sama stanica nema vode, sem za zalivanje semeništa u rasadniku. Jasno smo rekli ono, što kritičar nije htio da pročita: da se zalivanje vrši, kada ima vode, a stoga što u pošumljavanju, u cilju postizanja uspeha, treba upotrebiti sve što je moguće. Kao vrhunac bezobzirnosti kritike navodimo, da se jedan kritičar u oskudici dokaza služil čak i neistinama. Ode sam, naprimer, upotrebio izraz »otpuhivanje« postavljen čak u znaku navoda od strane kritičara? I gde je taj »kritičar« pročitao ili video nekakvo potcenjivanje rada g. Veselij a i vrednih đaka lugarske škole, kada u ćelom članku nije bio spomenut ni direktno ni indirektno rad g. Veselija . Alii ako je već reč o radu g. Veselija, on mi je uvek izlazio u susret u svemu, kadgod sam se obratio na njega po pitanjima šumske botanike, na čemu ovim putem njemu iskreno zahvaljujem. II. Problemi i ogledi u pošumljavanju. Sada pak pređimo na uže polje. Kritika kaže, da nije iznenađena rezultatima rada stanice. Dabome, kazaćemo mi, nije iznenađena, kada nije ni pročitala o tim rezultatima. Zato se kritičaru i čini, da naši rezultati ne mogu biti primenjeni u širem razmeru. A da je to tako i bilo, nije nikakvo čudo. Kako bi jedan ogled sa podizanjem šuma mogao dati rezultat u jednoj jedinoj godini dana? Kritika upravo traži da stvaramo čudesa, pa verovatno stoga i počinje od biblije, te ideju biblijskih čuda produžava do kraja. Zaista bi bilo pravo čudo, da je za eksperimente i oglede sa biljkama bilo potrebno svega jedna godina dana! Poljoprivredne ogledne stanice svuda su stalne ustanove, koje rade i radiće decenijama. One imaju posla sa biljkama, kojih je ciklus bar 50 puta manji nego kod šumskih biljaka. Da li je kritičar čitao nedavno u »Politici«, kako je došlo do one najbolje vrste pšenice, koja se sada najviše upotrebljava? Za to je trebalo 16 godina sistematskog napornog rada na selekciji. Ako pogledamo na mnogo srodniju vrstu biljnog carstva — voćke, to vidimo, da je čuvenom Mičurinu trebalo 30 godina, da stvori izvesne vrste otporne protiv klimatskih neprilika. A zar mi nemamo oglednih polja, koja svakako stoje više nego obično pošumljavanje, i zar ona ne rade više godina! I zašto bi se održavale ove stanice, ako ne postoje nikakvi problemi pošumljavanja? Tvrđenje, da ne postoje nikakvi problemi u pošumljavanju, dolazi u sukob ne sa mojom malenkošču, vec sa većinom naših stručnjaka. Da je tome tako, neka pogleda g. kritičar nešto pažljivije u »Šumarski List«, gde će naći puno stručnih članaka o pošumljavanju baš sa ovim izrazom, koji mu se ne dopada. Problem — to je pitanje, koje još nije rešeno, bar delimično. Problemi će postojati, dok je čovečanstva, dok postoji težnja za progresom. Nemamo još ničega savršenog. Evo, baš u današnjim novinama pao mi je u oči naslov: »Problem avijacije«. Po logici naših kritičara to ne bi smelo da bude. Šta ima tu? Dođi na aerodrom, kupi kartu i leti. Ali drugi, i to baš stručnjaci u vazduhoplovstvu, tvrde sasvim drugo. 393 |