DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 12 <-- 12 --> PDF |
uspešni. Ali kakvo bilo sredstvo regulacije primenjeno, sa kanalom ili bez kanala, pošumljavanje čuna nanosa skoro je uvek potrebno i korisno. Ako je projektovan kanal, pošumljavanjem se stabilizira inače pokretan teren oko kanala, čime se osigurava sam objekat od eventualnog klizanja. Sem toga u svakom slučaju iskorišćava se sama površina, koja je po pravilu nepodesna za kakvu drugu vrstu kulture sem šumske. Čun nanosa je poplavno područje bujice i apsolutno šumsko zemljište za gajenje mekih šuma. U mnogim slučajevima seljaci pokušavaju iskoristiti ovakve vrste zemljišta na svoj omiljeni način sejanjem kukuruza. Ali većim delom nadolazak visokih voda od bujice ili poplava reka satire te useve. Međutim rentabilitet mekih šuma daleko nadmašuje prihod od visokih šuma. Troškovi pošumljavanja ovde su manji od pošumljavanja goleti, a uspeh je osiguran, ako se tehnici pošumljavanja pokloni potrebna pažnja. Naročito je potrebno istaknuti kulturu plemenite vrste, pošto je njen rentabilitet veći od rentabiliteta kukuruza. Pošumljavanje poplavnih područja i dolina reka dosta je lako i sigurno^ ali. za pošumljavanje bujičnih nanosa potrebno je više znanja i truda. Čun nanosa i ako je donekle poplavno područje bujice, ipak se ue nalazi u istim hidrološkim prilikama kao doline reka. Kako je izdignut nad mokrim horizontom od 5 pa do 50 i više metara, u toku sušnih perioda gornji sloj može se presušiti u većoj debljini. Ali pošumljavanje bujičnih nanosa, pored direktnog rentabiliteta, igra veliku ulogu u radovima na uređenju bujica kao jedno efikasno i jevtino sredstvo za stabilizaciju nanosa, sprečavanje kretanja, pa u nekim slučajevima i za obrazovanje korita za oticaj vode u čunu nanosa. Prvi opit sa pošumljavanjem čuna nanosa izveden je u proleće 1933 god. u bujici »Vrbanov Dô« na području Krševičke reke u srezu preševskom. Čun nanosa »Vrbanovog Dola« uzdignut je nad dnom Krševičke reke za oko 10 mt, što znači, da ovde nema podzemnog vodonosnog sloja, koji bi vrba mogla iskoristiti. Čun nanosa sastoji se većim delom od krupnog peska, skoro čistog kvarca bez mešavine mulja, pošto pesak dolazi neposredno od raspadanja geoloških formacija u koritu bujice. Lepezastog oblika u poprečnom preseku, čun nanosa je rebrast, pošto su bujične vode prokopavale čas tamo čas ovamo jaruge, koje se posle raspliću u profile minijaturnih udolica. Prema tome za prvi eksperimenat je izabran objekat sa najnepovoljnijim prilikama u smislu vlažnosti i plodnosti tla. Za ovo pošumljavanje izabrane su tri najproširenije industrijske vrste: Salix viminalis, S. amigdalina, i S. americana. Površina je iznosila 1,25 ha sa 125.000 reznica na odstojanju 25 X 50 cm. Apatinska košarska industrija po nekom nesporazumu dobavila je 125.000 reznica dugih po 24 cm., što ne bi smelo da bude s obzirom na nedovoljnu vlažnost zemljišta. Ali se to nije moglo popraviti i sadenje ovako kratkih reznica bilo je izvršeno krajem aprila 1933 g. (SI. 4). Dakle ovde je bio još jedan nepovoljan faktor: suviše mala dužina reznica, svakako manja od suvog sloja, pošto se ovakav nanos isušuje do 30 i više cm. Kao četvrti negativni faktor treba spomenuti veoma sušno leto u 1933 god. 546 |