DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 23 <-- 23 --> PDF |
f gornji presek kašom od razmućene mešavine od peska i gline, čime se sprečava isparavanje. Donji presek treba sećil sasvim koso. Važno je, kako se zabija kolje. Zabijati kolje na veću dužinu moguće je samo na terenu od peska ili sitnog materijala, što je kod bujica redak slučaj. Kako se u zemljištu skoro uvek nalazi kamenje različite krupnoće, kolac se grebe o kamenje, donji se presek zgnječi, kora se oguli. Svi ovi ozledeni delovi izazivaju trulenje i štetno deluju na vegetativnu sposobnost. Stoga je mnogo bolje napraviti iskop te zabijati kolje samo od dna iskopa na nekih 15—20 cm. Izrada pletera u rovu ima još i tu prednost, što nabijena zemlja, koja je uvek rahlija od prvobitnog terena, stvara bolje uslove za rašćenje žilja. Prilikom pletera treba po mogućnosti sve debele krajeve pruća, koji vire između kolja, razmcstiti u nasip: u protivnom slučaju pruće se teže primi Svakako pri zabijanju ne srne se udarati direktno u glavu kolja niti upotrebljavati železni čekić, već metnuti na kolac parče daske ü udarati drvenim čekićem. Sve ovo vredi i za sadenje kolaca na čunu nanosa s razlikom, što u ovom slučaju nadzemni deo kolja ne sme biti veći od 3—5 cm. Najslabije mesto u pleteru je spoj nasipa sa samim pleterom. Gornji deo nasipa (bermu) treba osigurati. Najbolje je pobuseniti; ako nema busena, kaldrmisati; ako i kaldrma popušta, onda je najefikasniji lek zaliti odozgo spojnice tankim slojem maltera. U većini slučajeva pleter mora imati podslaplje, a naročito ako je projektovan veći pad. Podslaplje igra ovde istu ulogu kao i kod svake pregrade: štiti sam zid od podlokavanja, koje izaziva s jedne strane pad dna, a s druge pad struje vode sa samog pletera. Obično se podslaplje osigurava kaldrmom, koju stabilizira pleter ukopan sa nizvodne strane. Za izradu ovog pletera (zuba) važe sva navedena pravila za izradu pletera s razlikom, da on nema korisne visine, odnosno ne viri iznad zemlje (SI. 10). Što se tiče uopšte pletera, površan posmatrač može uvek da izvede površan zaključak. Postoji napr. mišljenje, da je dobra izrada suvišna i nepotrebna, već je dovoljno kojekako metnuti pleter u zemlju. »Napravio je taj i taj seljak na svom imanju u bujici pletere sasvim prosto: jedva je pobio kolje, toliko da se drži, nabacao dva naramka pruća, pa se sve lepo popunilo«. Ovo je možda i tačno, ali na žalost dotični posmatrač nema mogućnosti i dalje posmatrati sudbinu takvih objekata. A da je došao druge godine, on bi video, da od tih popunjenih pletera nije ostalo ništa i voda je sama odnela sve ono, čime je popunila. O tom prirodnom procesu već smo govorili. Kada je u koritu bujice nameštena kakva prepreka, voda koja je prezasićena materijalom tako, da predstavlja kašu, odmah taloži taj materijal oko prepreke, koja izaziva smanjivanje brzine vode. Posle toga nastupa druga faza procesa: voda postaje manje zasićena, brzina se povećava i voda u početku prokopava, a zatim ruši i odnosi ovu prepreku. Dešavaju se doduše slučajevi pri sticanju svih najpovoljnijih prilika, da ovakvi kojekako izrađeni objekti ostaju duže vremena^ na svom mestu. Ali takvih slučajeva najviše ako je 5%. Kada pak rade stručnjaci, oni ne smeju ići na tako veliki rizik i prepustiti sve srećnoj slučajnosti već pažljivom i stručnom izradom stvoriti tu sreću sa 100%. 557 |