DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1938 str. 25 <-- 25 --> PDF |
u tom pogledu naročito opasna ni prva godina, pošto baš prve godine u koritu zadržavaju vlagu i pre popunjavanja pregrade, stvarajući jezera. U toku vremena, koje je potrebno za stvaranje definitivne linije ravnoteže istovremeno se počinje i stvaranje kalusa i obrašćivanje donjeg preseka, što daje mogućnost mladom drvetu, da iskoristi dublje slojeve bogate vlagom. Što se tiče pruća, koje po svom položaju može razviti žile u nanosu, ono će se primiti tek ako se pregrada bude popunila; u protivnom pruće ostaje u suvom nasipu, te se ne može primiti. U ostalom potpuno je dovoljno da se primi donji deo pletera, što se obično uvek dešava, jer svaka pregrada za jednu sezonu mora zadržati bar nekoliko decimetara nanosa. Radi pojačanja i potpunog osiguranja sistema od pletera uvek je poželjno i potrebno preseći taj sistem solidnim pregradama od kamena sa manjom visinom. Ove pregrade trebalo bi podići na odstojanju od 50 do 150 metara prema padu i vrsti geološke formacije. Time će se sav sistem pletera podeliti na nekoliko zasebnih poteza, te u slučaju kakvog kvara on će biti lokalizovan. Prve dve godine bezuslovno je potreban stalan i pažljiv nadzor nad objektima od pletera. Veoma je lako zapušiti i nabiti zemljom manju šupljinu ili prodor, koji je napravila voda oko pletera u samom početku obrazovanja. Ako se to ne učini na vreme, sledeći nadolazak vode naglo proširi i poveća tu šupljinu, tako da posledice mogu biti katastrofalne za objekat. U red živih objekata spadaju i takozvane garnisaže. One nemaju korisne visine, već samo fiksiraju postojeće dno i štite ga od daljeg snižavanja i izlokavanja. I garnisaže tek tada imaju smisla, kada su izrađene od živog pruća, koje će prorasti. Garnisaže se primenjuju u koritima sa većim padom i sa trouglastim poprečnim profilom odnosno, gde je dno uzano i gde bi poprečni objekti bili suviše natrpani. Qarnisaza je vrsta fašine, koja se ukopava u dno bujice i pričvrsti za dno koljem zabijenim sa obe strane garnisaže. I u ovom slučaju pruće u garnisaži mora biti što više priljubljeno i sabijeno, u protivnom možemo dobiti jednu vrstu cevi, koja može čak i povećati brzinu vode i time izazvati podlokavanje. Nikakvo se ne srne polagati garnisaža u većoj dužini, već preko svakih 30—50 metara treba preseći postavljanjem živog pletera odnosno pregrade, koja osigurava garnisažu od uzdužnog pomeranja i smanjuje na određenim mestima brzinu vode. Garnisaže mogu se primenjivati pri manjim slivovima odnosno pri količinama^ maksimalne vode, koje ne premašuju 10 kub. met./s. Treba još nešto reći i o ćoškastim ili špičastim pregradama od živog pletera, koje u principu donekle igraju ulogu garnisaže, ali na širokom dnu korita, barem od 5 mt pa na više, t. j . obično na donjem delu bujice ispred čuna nanosa. One u planu predstavljaju jedan kut od oko 40°, uperen nizvodno, imaju malu korisnu visinu (oko 30—40 cm u samom šilju). Visina se postepeno povećava prema krajevima. Krajevi (krila) ukopavaju se u nagibe. Potslaplja ne trebaju, ali se moraju projektovati u strogom sistemu. Nanos, koji zadržavaju ovakve pregrage, taloži se po paraboličfiorn preseku, te se voda ne´koncentriše na jednom mestu, već se razliva po povećanom perimetru pletera. Upotrebljavaju se naročito u bujicama sa sitnim materijalom, te gde je pruće blizu i nije skupo. Brzo JDzf |